Tehnologija: Učiniti veštačku inteligenciju bezbednijom nije tako lako kao što se čini

Stručnjaci za veštačku inteligenciju generalno slede jednu od dve škole misli - ili da će ona nemerljivo poboljšati naše živote ili da će nas sve uništiti.

I zbog toga je ove nedelje Evropski parlament raspravljao zašto je važno kako je ova tehnologija regulisana.

Ali kako veštačka inteligencija uopšte može da se učini bezbednom?

Evo pet izazova koji nas čekaju.

• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja?
• Kako je veštačka inteligencija ugrozila život deteta
• Veštačka inteligencija možda ima osećanja

Dogovor oko toga šta je veštačka inteligencija

Evropskom parlamentu trebalo je dve godine da dođe do definicije sistema veštačke inteligencije - softver koji može da, „za zadati set ljudski definisanih ciljeva, generiše učinak kao što je sadržaj, predviđanja, preporuke ili odluke koje utiču na okruženje sa kojim vrši interakciju".

Ove nedelje on će glasati o svom Zakonu o veštačkoj inteligenciji - prvim zakonskim propisima te vrste o veštačkoj inteligenciji koji odlaze dalje od dobrovoljnih kodeksa i zahtevaju od kompanija da im se ove povinuju.

Postizanje sporazuma na globalnom nivou

Bivša šefica britanske Kancelarije za veštačku inteligenciju Sana Karagani ističe da tehnologija ne poznaje državne granice.

„Za ovo moramo da imamo međunarodnu saradnju - znam da će biti teško", kaže ona za BBC njuz.

„Ovo nije domaće pitanje. Ove tehnologije nisu smeštene u okvire granica jedne zemlje."

Ali ne postoji plan za svetskog regulatora veštačke inteligencije u stilu Ujedinjenih nacija - mada su ga neki predložili - a različite teritorije imaju različite ideje:

• Predlozi Evropske unije su najstroži i uključuju gradiranje proizvoda veštačke inteligencije u zavisnosti od njihovog uticaja - za filter za spem mejlove, na primer, važili bi lakši propisi nego za alate za otkrivanje kancera;
• Velika Britanija integriše propise o veštačkoj inteligenciji u postojeće regulatore - oni koji tvrde da ih je tehnologija diskriminisala, na primer, išli bi pred Komisiju za ravnopravnost;
• Sjedinjene Američke Države imaju samo dobrovoljne kodekse, ali su zakonodavci na skorašnjem saslušanju skupštinskog odbora o veštačkoj inteligenciji priznali da vlada zabrinutost da nisu dovoljni;
• Kina namerava da primora kompanije da obaveštavaju korisnike kad god se koristi algoritam veštačke inteligencije.

Sticanje poverenja javnosti

„Ako ljudi imaju poverenje u nju, onda će je i koristiti", kaže šef u IBM-u za poslove i regulativu vlada EU Žan Mark Leklerk.

Veštačka inteligencija poseduje ogromne mogućnosti da unapredi živote ljudi na neverovatne načine.

Ona već:

• pomaže u pronalaženju antibiotika;
• omogućuje paralisanima da ponovo hodaju;
• rešava probleme kao što su klimatske promene i pandemije.

Ali, šta je sa ocenjivanjem kandidata za posao ili predviđanjem kolika je verovatnoća da neko počini zločin?

Evropski parlament želi da javnost bude obaveštena o rizicima koji prate svaki proizvod veštačke inteligencije.

Kompanije koje budu kršile propise mogle bi da budu kažnjene sa više od 30 miliona evra ili 6 odsto od svetskog godišnjeg obrta.

Da li tvorci mogu da predvide ili kontrolišu kako će se njihov proizvod koristiti?

Odlučivanje ko donosi propise

Do sada je veštačka inteligencija uglavnom bila samo-regulisana.

Velike kompanije tvrde da su saglasne sa vladinom regulativom - „ključnom" za ublažavanje potencijalnih rizika, prema rečima Sema Altmana, šefa OpenAI-ja, tvorca ČetGPT-a.

Ali hoće li one staviti zaradu ispred ljudi ako budu suviše blisko učestvovale u pisanju pravila?

Možete da budete sigurni da će želeti da budu što bliže zakonodavcima zaduženim za određivanje regulative.

A osnivač Lastminute.com baronica Lejn-Foks kaže da je važno ne slušati samo korporacije.

„Moramo da uključimo građansko društvo, akademske krugove, ljude pogođene tim različitim modelima i transformacijama", kaže ona.

• Poslovi koje nam veštačka inteligencija neće preoteti (još)
• Veštačka inteligencija bi mogla da zameni 300 miliona poslova
• Veštačka inteligencija će promeniti radni dan

Brzo delovanje

Majkrosoft, koji je uložio milijarde dolara u ČetGPT, želi da „ukloni mukotrpnost iz rada".

Veštačka inteligencija može da generiše prozu nalik ljudskoj i tekstualne odgovore, ali, ističe Altman, ona je „alat, a ne stvorenje".

Četbotovi treba da učine radnike produktivnijim.

A u nekim poslovnim granama, veštačka inteligencija ima kapacitet da stvara nova radna mesta i da bude izuzetno koristan asistent.

Druge ih, međutim, već gube - prošlog meseca, BT je saopštio da će veštačka inteligencija zameniti 10.000 radnih mesta.

ČetGPT je ušao u javnu upotrebu tek pre nešto više od šest meseci.

Sada ume da piše eseje, planira odmore ljudima i polaže profesionalne ispite.

Sposobnost ovih jezičkih modela velikih razmera raste neviđenom brzinom.

A dvojica od trojice „rodonačelnika" veštačke inteligencije - Džefri Hinton i profesor Jošua Benđio - spadaju među one koji upozoravaju da ova tehnologija ima ogroman potencijal za nanošenje štete.

Zakon o veštačkoj inteligenciji neće stupiti na snagu najmanje pre 2025. godine - „izuzetno okasnelo", kaže šefica za tehnologiju EU Margaret Vetager.

Ona radi na nacrtu privremenog dobrovoljnog kodeksa za ovaj sektor, zajedno sa SAD, koji bi mogao da bude gotov u roku od nekoliko nedelja.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk