Muniru Subašić prožimaju pomešana osećanja.
Dok u suzama u Potočarima kod Srebrenice stoji nad grobom sina Nerka, seti se i drugih majki, sestara i supruga koje nemaju priliku da odaju počast sinovima, braći i muževima ubijenim u leto 1995. godine u jednom od najvećih zločina tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
„Ja sam majka koja je ukopala sina ovde, s najmanje delova tela, kako bih bila primer drugim majkama da to urade.
„Imam ovde u Memorijalnom centru nišan, upisalo se da je moj Nerko rođen u Srebrenici.
„Često odem, zagrlim njegov nišan, ispričam se s njim. Žao mi je majki koje neće imati tu priliku", rekla je ona, prenosi sarajevsko Oslobođenje.
Ona je jedna od hiljadu žena iz Srebrenice u Bosni i Hercegovini koja je izgubila dete, muža, brata, oca u masakru pre 28 godina koji su počinile snage Srba iz Bosne i Hercegovine.
Istovremeno, Munira, predsednica Udruženja „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa", ponosna je jer su uspele, kaže da obeleže mesto genocida.
„Belim nišanima smo ispisale historiju. Svaki nišan govori o sebi, svaki nišan ima svoju priču.
„Ne postoji nijedna gumica koja može izbrisati ovo što je se nama desilo", rekla je ona i nastavlja: „Svaki čovek ima pravo na obeležje kad umre".
Na 28. godišnjicu genocida, u Memorijalnom centru Srebrenica Potočari danas su ukopani posmrtni ostaci još 30 žrtava ubijenih u leto 1995. godine, a među njima je najmlađi Elvir Salčinović, dečak koji je imao 15 godina kada je ubijen u leto 1995. godine.
U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari do sada je sahranjeno više od 6.750 žrtava koje je ubila tadašnja Vojska Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića.
Još se traga za oko 1.000 žrtava genocida, piše Oslobođenje.
Zbog zločina koji su pratili pad Srebrenice 11. jula 1995, do sada je osuđeno ukupno 47 ljudi na više od 700 godina zatvora, a izrečene su i četiri doživotne kazne.
Zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u Hagu su osuđeni nekadašnji predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Radovan Karadžić i glavni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.
Prema podacima vlasti Federacije Bosne i Hercegovine i međunarodnih sudova i organizacija, u Srebrenici je ubijeno više od osam hiljada ljudi.
Udruženje „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa" tvrdi da je broj nastradalih 10.701, kaže predsednica udruženja Munira Subašić, prenosi Oslobođenje.
Zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine, jedini je na prostoru bivše Jugoslavije koji je pred međunarodnim sudovima okarakterisan kao genocid.
Uprkos zakonu u Bosni i Hercegovini prema kojem je negiranje genocida u Srebrenici krivično delo, vlasti u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta BiH, ne priznaju da je u tom mestu, sada na teritoriji RS, bio genocid.
Mediji bliski vlastima u RS objavili su vest da će u Memorijalnom centru u Potočarima danas biti „obeleženo 28 godina od srebreničkih dešavanja u julu 1995. godine".
Sve vlasti u Srbiji su do sada odbijale da taj zločin okarakterišu kao genocid.
Pogledajte video o Srebrenici:
Dok se u Srebrenici obeležavala 28. godišnjica masakra, u Sarajevu i drugim gradovima Federacije Bosne i Hercegovine, jednog od dva entiteta balkanske zemlje, ljudi su zastajali na ulici i izlazili iz automobila kako bi na zvuk sirena izrazili počast žrtvama.
Pogledajte snimak iz Sarajeva koji su napravili novinari Oslobođenja.
Među onima koji su došli u Potočare bio je i Boban Pantović, jedan od ultramaratonaca koji su danas u Srebrenicu stigli iz Vukovara.
Pantović, koji je iz Beograda, ističe da je potok suza jedini odgovarajući naziv za ovo mesto i dodaje da samo ljubav može da pobedi zlo.
„Blago onom ko suza ima, tu srce umrlo nije", citirao je Pantović stihove Alekse Šantića.
Dodao je i da političarima nije mesto u Potočarima, pogotovo ne onima iz 1990-ih.
„Ovi grobovi su ogledalo njihovog rada. Političari iz devedesetih su proizveli mnoga groblja", kaže Pantović, citira ga Oslobođenje.
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit bio je u Potočarima na obeležavanju 28. godišnjice zločina u Srebrenici.
„Oni koji negiraju genocid, gde god živeli, čine krivično delo, jer je Valentin Incko doneo izmene kojima je to jasno utvrđeno. To je Zakon koji se odnosi na celu Bosnu i Hercegovinu", naglasio je Šmit.
Poruku je na Tviteru uputio i Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, navodeći da je pre 28 godina „ispisana jedna od najmračnijih stranica evropske istorije".
„Danas, dok rat ponovo besni na evropskom kontinentu, zaklinjemo se da ćemo učiniti bolje da odbranimo mir i zaštitimo život.
„Pomirenje se može graditi samo na istini, miru i pravdi. Ne može biti tolerancije za poricanje genocida, istorijski revizionizam i veličanje ratnih zločinaca", poručio je Borelj.
Jakov Milatović, predsednik Crne Gore, izjavio je da je „Srebrenica svedočanstvo beščašća i opomena generacijama da se takva strahota više nikad ne ponovi".
U Potočarima je bio i Dritan Abazović, predsednik Vlade Crne Gore u tehničkom mandatu, rekavši da „genocid nikada ne sme da bude negiran" i da je „vreme da svi prihvate istinu", prenela je Radio-televizija Crne Gore.
Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, izjavio je da se „na današnji dan prisećamo više od osam hiljada žrtava genocida u Srebrenici".
„Sećanje na žrtve Srebrenice važno je i zbog budućih generacija, kako se ovakvi zločini ne bi ponovili", poručio je hrvatski predsednik.
Pogledajte video iz Srebrenice:
Organizacija Žene u crnom i ove godine je obeležila godišnjicu genocida u Srebrenici skupom u centru Beograda.
Dok su aktivistkinje i aktivisti organizacije u tišini držali transparente u ponedeljak predveče, dvojica muškaraca, sa maskama na licima, pokušali su da ih ometaju, ali je policija odmah reagovala.
Dan kasnije, u Skupštini Srbije je buknula rasprava o Srebrenici, kada je opoziciona poslanica Jelena Jerinić iz Zeleno-levog kluba pitala vladu kada će da prizna da je tamo bilo genocida.
Zastupnici vladajuće većine burno su reagovali, dobacujući joj: „Sram te bilo!".
Na njeno izlaganje reagovala je i predstavnica opozicionog Pokreta Dveri Radmila Vasić koja je rekla da se u Srebrenici „nije desio genocid, već zločin".
„Tražim pravdu za sve ubijene Srbe u Hrvatskoj i Bosni", rekla je Vasić.
Jedinice Srba iz Bosne zauzele su 11. jula 1995. grad Srebrenicu.
Za manje od dve nedelje, njihove snage su sistematski ubile više od 8.000 Bošnjaka (bosanskih muslimana) - što je najgori čin masovnog ubijanja na evropskom tlu od kraja Drugog svetskog rata.
Ratko Mladić, komandant Vojske RS, poručio je prestravljenim civilima da se ne plaše za živote, dok su njegove snage počinjale pokolj.
Ubijanja danima nisu prestajala.
Lako naoružane mirovne snage Ujedinjenih nacija, u onome što je proglašeno „bezbednom zonom" UN, nisu ništa uradile dok je nasilje besnelo oko njih.
Bivši generalni sekretar UN Kofi Anan kasnije je izjavio: „Tragedija Srebrenice će zauvek progoniti istoriju Ujedinjenih nacija".
Srpske snage zauzele su Srebrenicu 1992. godine, ali ju je ubrzo potom ponovo zauzela Armija Bosne i Hercegovine.
Usledili su žestoki sukobi.
U aprilu 1993. godine, Savet bezbednosti UN proglasio je enklavu „bezbednom zonom... oslobođenom bilo kakvog oružanog napada ili bilo kakvog drugog neprijateljskog čina".
Ali opsada je nastavljena.
Zalihe su bile pri kraju, a malobrojne snage holandskih vojnika koje su delovale kao mirovne snage UN-a, nisu mogle da se odupru.
Snage Srba iz Bosne su 6. jula 1995. godine sprovele žestoku ofanzivu na Srebrenicu.
Snage UN-a su se predale ili povukle u grad, a napredovanje Srba su malo usporili vazdušni udari NATO-a.
Enklava je pala u roku od pet dana.
Ratko Mladić je trijumfalno prošetao gradom sa drugim generalima.
Oko 20.000 izbeglica pobeglo je u glavnu holandsku bazu UN.
Ubijanja su počela u narednim danima.
Dok su muslimanske izbeglice ulazile u autobuse za evakuaciju, snage Srba izdvojile su muškarce i dečake iz gomile i odvele ih na streljanje.
Hiljade je pogubljeno, a zatim buldožerima gurnuto u masovne grobnice.
Izveštaji pokazuju da su neki živi zakopani, dok su neki odrasli bili primorani da gledaju kako im ubijaju decu.
Više od 25 godina posle masakra, još se otkrivaju nove grobnice i žrtve.
Izveštaj iz 2002. okrivio je holandsku vladu i vojne zvaničnike da nisu sprečili ubistva.
Cela holandska vlada je podnela ostavku posle izveštaja.
Vrhovni sud zemlje je 2019. godine potvrdio presudu da je Holandija delimično odgovorna za 350 smrtnih slučajeva u Srebrenici.
Tribunal UN-a u Hagu osudio je Mladića 2017. godine za genocid i druge zločine.
On se krio po završetku rata 1995. godine i pronađen je tek 2011. u kući rođaka na severu Srbije.
Srbija se od tada izvinila za zločin, ali i dalje odbija da prihvati da je to bio genocid.
Do sada su dvojica predsednika Srbije bila u Srebrenici na dan obeležavanja zločina - Boris Tadić i Aleksandar Vučić.
Tadić je u Potočarima, mestu gde je napravljen memorijalni centar, bio 2010. godine i poklonio se žrtvama.
Ali bilo je onih koji su mu zviždali.
Tadić je posetio Srebrenicu pre nego što je Ratko Mladić izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, kako se sud tada zvao.
„Ja, kao predsednik Srbije, nikada neću odustati od traganja za preostalim krivcima. Tu pre svega mislim na Ratka Mladića.
„Tada ću smatrati da sam dovršio jedan deo svog posla. Posle toga potrebno je da narodi pruže ruku jedni drugima i da nastavimo da živimo kao ljudi, kao što smo i nekad živeli", rekao je tada Tadić.
Vučićeva poseta pet godina kasnije, međutim, bila je obeležena težim incidentima.
Predsednik Srbije tada je napadnut kamenicama i plastičnim flašama i obezbeđenje ga je trčećim korakom ispratilo do automobila.
Nekoliko godina kasnije, Vučić je za TV Pink rekao da se u Srebrenici dogodio strašan zločin i da za to opravdanje ne postoji.
Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, rekla je za TV Prva 2021. godine da se u Srebrenici dogodio strašan zločin, ali da zvaničnicima Srbije tamo nije mesto dok se ne procesuiraju napadači na Vučića tokom posete 2015. godine.
Bratunac i Srebrenicu razdvaja samo 11 kilometara, nalaze se u istom entitetu Republika Srpska, ali ih spaja mučna, teška, krvava sudbina.
U Bratuncu, mestu na istoku Bosne i Hercegovine, 12. jula 1992. godine ubijeno je više desetina Srba.
Predstavnici vlasti Republike Srpske tvrde da je području Podrinja tokom rata život izgubilo više od 3.600 ljudi.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Branko
Vazd
Ukoliko je Vlada, odnosno vojni vrh tadasnje Republike Srpske ubijanjem ovih ljudi zeleo da etnicki/verski promeni strukturu ove mikro regije, onda bez razgovora ovo treba nazvati genocid, jer je ubistvom ovih ljudi sprovedena u delo ideja etnicke izmene ove regije.
Dodatno pitanje za sve citaoce, da li se ideja genocida jos negde sprovodila na ovim prostorima, kako tokom ratova '90-ih, tako i pre, tokom WWII, te tokom komunisticke Jugoslavije, otomanske okupacije i slicno?
Joki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar