Politika i bezbednost: Kako je KEBS postao OEBS, međunarodno telo koje je otoplilo odnose Istoka i Zapada

KEBS je od međunarodnog foruma za dijalog Istoka i Zapada 1995. godine prerastao u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja danas ima 57 članica i šest službenih jezika.
OEBS
Keystone/Hulton Archive/Getty Images
Finski predsednik Urho Kekoken drži govor na samitu u Helsinkiju 1975. godine

Gotovo 50 godina pošto su Amerika, Kanada i skoro cela Evropa postavile temelje za prevazilaženje bezbednosnih problema, na istočnom obodu Starog kontinenta bukti rat, a telo koje je nekada služilo za mirenje Istoka i Zapada - ponovo pokušava isto.

U vremenu Hladnog rata komunističkog Istoka predvođenog Sovjetskim Savezom i kapitalističkog Zapada na čelu sa SAD, Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) 30. jula 1975. godine usvojila je Helsinšku povelju, zamišljenu kao osnovu za novi početak i otopljavanje odnosa koji su pretili bezbednosti celog sveta.

Bilo je to prvi put da su se predstavnici sukobljenih blokova našli za istim stolom u hotelu Finlandija u Helsinkiju.

„KEBS je zamišljen kao mirovni projekat, vanblokovski koncept, osnova za razvoj novih odnosa u Evropi i definisan koncept njene bezbednosti.

„Bio je rezultat velikog demokratskog dostignuća u međunarodnim odnosima", kaže Branka Latinović, nekadašnja predstavnica Srbije pri OEBS-u, za BBC na srpskom.

Među potpisnicama Helsinške povelje bila je i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) koja je u vreme Hladnog rata politički bila između Istoka i Zapada.

Poveljom su definisani principi nepovredivosti evropskih granica, nemešanja u unutrašnje stvari drugih država, mirno razrešenje sporova, pogotovo u vojnom domenu, saradnje na ekonomskom, naučnom i tehnološkom polju, kao i saglasnost o poštovanju ljudskih prava i građanskih sloboda.

KEBS je od međunarodnog foruma za dijalog Istoka i Zapada 1995. godine prerastao u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja danas ima 57 članica i šest službenih jezika.

Za sve vreme postojanja KEBS-a, odnosno OEBS-a jedino je Savezna Republika Jugoslavija, državna zajednica koju su činili Srbija i Crna Gora, bila suspendovana zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, kaže Latinović.

Vetrovi promena

Ideja o jednoj ovakvoj konferenciji stigla je iz Moskve još 1954, ali je naišla na ćutanje Zapada sve do 1970-ih, objašnjava Latinović.

Tih godina, odnose SAD-a i Sovjetskog Saveza obeležava detant, politika popuštanja tenzija.

Manifestovana je u Sporazumu o ograničenju naoružanja koji su tadašnji američki i sovjetski predsednici, Džerald Ford i Leonid Brežnjev, potpisali u Vladivostoku, ruskom gradu na krajnjem istoku, 23. i 24. novembra 1974. godine.

„Nije bilo naznaka da će među njima biti novih sukoba, pa su države želele da iskoriste taj trenutak i naprave neku bazu koja će održavati status kvo i otuda konferencija u Helsinkiju", objašnjava Dejvid Galbrid, profesor Univerziteta u Batu, u Velikoj Britaniji, za BBC na srpskom.

Potpisivanju Helsinške povelje prethodila su dva sastanka gde se raspravljalo o načelima koji će kasnije ući u završni dokument.

Među ključnim principima koje su države jednoglasno prihvatile pre gotovo šest decenija su uzdržavanje od upotrebe i pretnje silom, ograničavanje naoružanja, veća saradnja u ekonomskim i drugim oblastima, slobodan protok informacija kao i poštovanje osnovnih ljudskih prava.

Epizoda Beograd: 'Koliko košta karta do KEBS-a?'

Tog pretposlednjeg julskog dana 1975. godine, holom finskog hotela koračao je i Josip Broz Tito, doživotni predsednik Jugoslavije.

„Ova konferencija o bezbednosti i saradnji nije rezultat samo dogovora evropskih naroda već nova tendencija i promena u međunarodnim političkim, ekonomskim i društvenim odnosima u toku i posle Drugog svetskog rata i nije od značaja samo za Evropu, već u celom svetu", citira Latinović deo Titovog govora.

Dve godine posle samita u Helsinkiju, u tek otvorenoj kongresnoj dvorani Sava centar u Beogradu održan je sledeći sastanak članica KEBS-a.

„Bio je to način da se Jugoslaviji oda priznanje za doprinos u pregovorima i Završnom aktu i mi smo se ponosili što smo domaćini.

„Karte za gradski prevoz su se u to vreme kupovale kod vozača i nije se govorilo koliko je karta do te i te stanice, već koliko košta (karta) do KEBS-a, sve je bilo u znaku tog važnog sastanka koji je trajao devet meseci", priseća se ona.

Održavanje prvog sastanka u Beogradu tek osnovane međunarodne inicijative bio je veliki poen za jugoslovensku diplomatiju, dodaje.

„Čitava međunarodna pažnja bila je usmerena na nas, vesti u glavnim svetskim medijima počinjali su upravo slikom iz Sava centra, slala se važna slika u svet."

Josip Broz Tito
Getty Images

Revolucionarne mere

Sledeći sastanak šefova vlada i država koje su ratifikovale završni dokument KEBS-a održan je u Madridu, glavnom gradu Španije, 1980. godine.

„Radilo se na daljem razvoju poverenja i koncepta evropske bezbednosti, odnosi između Istoka i Zapada su ponovo bili nepovoljni, ali su obe strane imale jasnu želju da se iz trenutne situacije mora izaći i da je rešenje u pregovorima.

„Rezultat toga je formiranje zone primene mera jačanja poverenja što je značilo da države učesnice dostavljaju izveštaje o vojnim trupama, prijavljuju njihov raspored i vojne vežbe na svim područjima od Atlantika do Urala - to je tada bilo revolucionarno, a danas možda i teško ostvarivo", objašnjava Latinović.

Potom je usvojen i Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) kojim su uspostavljena ograničenja za ključne kategorije konvencionalne vojne opreme (topove, bombe, granate, projektile, morske i kopnene mine) u Evropi uz uništavanje viška naoružanja.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je krajem maja 2023. zakon o povlačenju države iz ovog ugovora, što su članice NATO alijanse (vojni savez koji je 1949. osnovalo 12 zemalja, među kojima SAD, Kanada, Velika Britanija i Francuska) osudile, upozoravajući da Moskva time ugrožava evropsku bezbednost.

KEBS, OEBS
HUM Images/Universal Images Group via Getty Images

Proces započet pod okriljem KEBS-a nastavljen je i po završetku Hladnog rata.

Usvajanjem Pariske povelje 1991. uspostavljeni su stalni organi: Centar za sprečavanje konflikata, Sekretarijat i Kancelarija za demokratske institucije, a četiri godine kasnije, KEBS je preimenovan u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Nadležnosti su se proširile, te se OEBS danas bavi:

  • zaštitom ljudskih prava i demokratije;
  • regulisanjem političkih kriza i vojnih aktivnosti;
  • izgradnjom demokratskih institucija u sklopu procesa tranzicije;
  • nadgledanjem parlamentarnih i lokalnih izbora;
  • implementacijom međunarodnih pravnih i političkih obaveza, poput Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, ili rezolucije Saveta bezbednosti o Kosovu usvojenoj po završetku NATO bombardovanja Jugoslavije 1999.

Pored toga, ova međunarodna organizacija ima i misije na terenu kojim pomaže državama domaćinima da u praksi sprovedu načela Helsinškog dokumenta, a jedan od zadataka je da se spreče i potencijalne krize.

Njenih 12 misija raspoređeno je po centralnoj Aziji, jugoistočnoj Evropi i Kavkazu.

OEBS u Beogradu - drugi put

Felipe Gonzales
Jacques Pavlovsky/Sygma via Getty Images
Felipe Gonzales je bio u Beogradu 1980. godine na sahrani Josipa Broza - na fotografiji u razgovoru sa nekadašnjim vođom portugalskih socijalista Mriom Soarešom po izlasku iz tadašnje Savezne skupštine SFRJ gde je bio izložen sanduk sa telom Tita

Veliku ulogu u rešavanju jedne od političkih kriza u Srbiji krajem 1990-ih odigrala je upravo misija OEBS-a predvođena emisarom Felipeom Gonzalesom.

U Srbiji su krajem 1996. godine održani lokalni izbori koji su u pojedinim gradovima, poput Beograda, najavili kraj vladavine Slobodana Miloševića i njegove Socijalističke partije Srbije.

Milošević nije želeo da prizna rezultate, što je izazvalo do tada najveće proteste i višemesečne demonstracije studenata i građana.

Obe strane bile su uporne u stavovima, da bi pod unutrašnjim pritiskom Milošević povukao poslednju kartu: poziv OEBS-u da utvrdi konačne rezultate.

Poziv je zbunio i Moskvu, čiji je tadašnji ministar spoljnih poslova Jevgenij Primakov ponavljao kako su „događaji u Beogradu unutrašnja stvar Jugoslavije" i upozoravao druge države da se u to ne mešaju.

Posle Miloševićevog poteza, i Moskva je promenila stav, „pozdravljajući odluku Beograda da pozove delegaciju OEBS-a".

Primakov je tada, podseća list NIN, obazrivo dodao i kako Rusiju „brinu svi problemi ljudskih prava i demokratizacije bilo kog društva".

OEBS je pristao da pošalje misiju u Beograd, a uloga glavnog „sudije" poverena je Felipeu Gonzalesu, koji je godinama potom, uz razne sportiste, bio najprepoznatljiviji Španac u Srbiji.

Nekadašnji marksista, diplomirani pravnik, ljubitelj književnosti i fudbala, poznat po tome što nije voleo da gubi dobio je zadatak da OEBS upozna sa činjenicama u vezi sa lokalnim izborima u Srbiji i da potom Miloševiću saopšti zaključak.

Rezultati izbora, odnosno pobeda opozicije u Beogradu i još nekim velikim gradovima, priznati su upravo posle izveštaja specijalnog izaslanika OEBS-a 11. februara 1997. donošenjem leks specijalisa, posebnog zakona.

Kakva je budućnost OEBS-a?

Branka Latinović kaže da je osnivanje KEBS-a za mnoge bila idealistička ideja.

„Završni dokument je samo potpisan, nije ratifikovan, jer se smatralo da su potpisi šefova država i vlada dovoljna garancija da će se sve potpisano sprovoditi i u praksi, što je u vreme podeljene Evrope bilo nezamislivo, a zaista je bilo tako", objašnjava bivša diplomatkinja.

Jedan od nedostataka na koji, pak, ukazuje jeste što se države ne kažnjavaju ukoliko se ne pridržavaju osnovnih principa.

Jugoslavija je tokom 1990-ih bila suspendovana zbog rata koji je počeo u Sloveniji, preneo se na Hrvatsku, a vrhunac doživeo u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali su njeni predstavnici, kako objašnjava, mogli da ulaze u zgradu organizacije i pristupe određenim dokumentima.

Desetog novembra 2000. predstavnici tada Savezne Republike Jugoslavije ponovo su dobili pravo glasa.

Iako aktuelna situacija na terenu ne daje OEBS-u neku perspektivu, Latinović smatra da je njegova uloga nezamenljiva, posebno u vojnom smislu, i da nema drugog međunarodnog foruma u Evropi koji može da ga zameni kada je reč o bezbednosti.

„OEBS je i dalje relevantna međunarodna organizacija posebno u bivšim sovjetskim republikama.

„Njegova uloga je diplomatska, preventivna, misije na terenu su mu i dalje važne, a tim podacima se služe sve institucije Evropske unije", dodaje profesor Galbrid.

OEBS
Rex/Shutterstock
OEBS je jedna od organizacija koja direktno učestvuje u naporima da sukob u Ukrajini posle ruske invazije reši

Rusija je u februaru 2022. izvršila invaziju u Ukrajini, a OEBS je jedna od organizacija koja direktno učestvuje u naporima da se ovaj sukob reši.

„Taj proces moraju pre svega da podrže velike sile, koje trenutno nisu u dobrim odnosima.

„Ne znači da do promena ne bi moglo doći ako bi se uspostavili mehanizmi detaljnijeg diplomatskog pregovaranja koji bi rezultirali sazivanjem nove konferencije slične onoj u Helsinkiju 1975", zaključuje Duško Dimitrijević sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu za BBC na srpskom.


Pogledajte i ovaj video


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta se dešava u borbama za ruski region Kursk

Od iznenadnog upada ukrajinskih jedinica u rusku oblast Kursk traju borbe, a Rusima pomažu i severnokorejski vojnici. Putin nedavno rekao da neće da kaže datum kad će Kursk biti vraćen pod kontrolu Rusije, ali da će se to svakako desiti.

Konji, nevine žrtve požara u Americi

Požar, sa kojim se bori više od 1.300 vatrogasaca od kada je izbio 9. decembra, primorao je hiljade da se evakuišu iz ove oblasti. Izgorelo je više od 4.000 hektara, ali je požar stavljen pod kontrolu 18. decembra.

Veliki protest u Beogradu - u fotografijama

Desetine hiljada ljudi okupile su se 22. dcembra 2024. u centru Beograda na poziv studenata kako bi tražili da se utvrdi istina o padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Hiljade ljudi na studentskom protestu u Beogradu

Nakon nekoliko nedelja blokada fakulteta u Srbiji demonstranti su se okupili na Trgu Slavija u Beogradu, gde su im se pridružili poljoprivrednici, ali i stanovnici mnogih mesta širom Srbije.