Arheologija: Naučnici možda pronašli najtežu životinju koja je postojala na Zemlji

Naučnici su otkrili fosilne ostatke koji bi mogli da pripadaju najtežoj životinji koja je postojala na Zemlji.

Radi se o davno izumrlom kitu koji je bio težak skoro 200 tona.

Samo neki od najvećih plavih kitova mogli su biti približne težine, kažu istraživači.

Fosilni ostaci iskopani su u pustinji u južnom Peruu, zbog čega je životinja nazvana Perucetus colossus.

• Zašto je najveća ajkula megalodon istrebljena
• Mama orka čuva sinove od pet tona da ne upadnu u nevolje
• Šest mitova o dinosaurusima
• Dan kada se srušio svet dinosaurusa

Datiranje sedimenata koji su se nalazili oko ostataka ukazalo je na to da je životinja živela pre 39 miliona godina.

„Fosilni ostaci otkriveni su zapravo pre 13 godina.

„Međutim, zbog njihovog oblika i veličine bile su potrebne tri godine da budu preneti u Limu, glavni grad Perua, gde se proučavaju", rekao je doktor Eli Amson, član istraživačkog tima koji je vodio paleontolog Mario Urbina.

Naučnici su uspeli da prenesu osamnaest kostiju ovog morskog sisara, koji pripada vrsti kita pod nazivom bazilosaurid.

Među kostima je bilo 13 pršljenova, četiri rebra i deo kosti kuka.

Iako su na raspolaganju imali samo delove kostiju koje su bile veoma stare, naučnici su uspeli da otkriju dosta o ovom stvorenju.

Kosti su bile veoma guste, što je bilo izazvano procesom koji se zove osteoskleroza, u kome se unutrašnje šupljine popunjavaju.

Kosti su takođe bile prevelike pošto su imale dodatak na spoljašnjoj strani, što se zove pahiostoza.

Ovo nisu bile posledice bolesti, objasnio je istraživački tim, već način da se ovi veliki kitovi prilagode kako bi mogli da plutaju dok love u plićacima.

Slične kosti vide se danas kod morskih krava, koje takođe naseljavaju priobalne zone u određenim delovima sveta.

Kada proučavaju skelete davno izumrlih životinja, naučnici koriste modele da rekonstruišu njihov oblik i težinu, koristeći znanje koje imaju o biološkim odlikama sličnih živih bića.

Pretpostavlja se da je Perucetus bio dugačak između 17 i 20 metara, što nije izuzetna dužina.

Međutim, samo njegove kosti bile su teške između 5,3 i 7,6 tona.

Kada se tome dodaju organi, mišići i salo, mogao je da bude težak između 85 i 320 tona.

Dr Amson, kustos u Državnom prirodnjačkom muzeju u Štutgartu, Nemačkoj, barata srednjom težinom od 180 tona.

Najveći plavi kitovi, koji su otkriveni u vreme masovne eksploatacije, bili su ovoliko teški.

„Perucetus pripada istoj grupi po veličini kao i plavi kit.

„Nema razloga da mislimo da su ostaci koje smo mi pronašli pripadali kitu koji je bio posebno veliki ili mali. Verovatno je bio prosečne veličine.

„Međutim, ova prosečna veličina skoro je ista kao najveća težina plavog kita", kazao je Amson za BBC Njuz.

Istraživački tim poredio je Perucetus-a sa plavim kitom koji je poznat svakome ko je posetio Prirodnjački muzej u Londonu.

Nazvan Hope, skelet je zauzeo centralno mesto u muzeju kada je okačen da visi sa tavanice u glavnoj dvorani 2017. godine.

Pre nego što je izložen, skelet je proučavan i detaljno opisan i danas je važan izvor informacija za naučnike širom sveta.

Skelet Perucetus-a bio je dva do tri puta teži od skeleta Hope, iako je londonski sisar bio pet metara duži.

Ričard Sabin, kustos morskih sisara u Prirodnjačkom muzeju, oduševljen je novim otkrićem i voleo bi da njegove delove izloži u Londonu.

„Bilo nam je potrebno vreme da rekonstruišemo Hope - da izmerimo ne samo težinu kostiju već da utvrdimo i njihov oblik.

„Naš kit je postao neka vrsta probnog kamena", rekao je.

„Nas ne zanimaju pitanja kao što je 'koja je najveća vrsta', jer znamo da će se u nekom trenutku pojaviti nove informacije.

„Neverovatno je da je Perucetus bio toliko veliki pre više od 30 miliona godina, a mi smo mislili da su se ogromni kitovi pojavili pre samo 4,5 miliona godina".

Perucetus colossus je opisan u naučnom časopisu Nature.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk