Samo tri nedelje pošto se doselila, Abramova je u novembru 2022. sa prijateljima organizovala prvu rusku kvir žurku u Beogradu.
Jedan od kafića u centru grada bio je krcat ljudima gladnih novih poznanstava, čula se elektronska muzika, mnogi su plesali, i skoro niko nije pušio.
„Imala sam veliku želju da okupim ljude i osetim nešto slično zajedništvu kakvo smo imali u Rusiji.
„Ali i godinu dana kasnije imam utisak da se ruska LGBT+ zajednica u Srbiji tek formira - još uvek je u začetku, tek otkrivamo i upoznajemo jedni druge", kaže Abramova za BBC na srpskom.
Susreti LGBT+ Rusa u Beogradu sve ređe su slučajni - tematska grupa na društvenoj mreži Telegram pojavila se početkom avgusta 2023. godine i broji sedamdesetak članova.
„Posle više od godinu dana emigrantskog života u Beogradu, prvi put u životu sam osetio potrebu da budem deo zajednice istomišljenika - tako sam i pokrenuo okupljanje na Telegramu", kaže Leks, 44-godišnji transrodni muškarac iz Moskve, za BBC na srpskom.
Među 49 zemalja na evropskom kontinentu, Srbija je na 26, a Rusija na 46. mestu kada je u pitanju poštovanje prava i sloboda LGBT+ ljudi, pokazuje indeks Međunarodne lezbijske, gej, biseksualne, trans i interseks asocijacije Evrope (ILGA Europe) za 2022. godinu.
Abramova kaže da je u Rusiji imala dovoljno slobode da živi normalan život, ali uz dozu „obazrivosti".
„Tamo kvir ljudi mogu da rade šta god žele, dok god nisu upadljivi.
„Oduvek sam imala utisak da za nas svi znaju, ali se prave da ne znaju, vide nas, ali se prave da nas ne vide", kaže.
Na leto 2021. godine, u Moskvi je osnovala neformalnu kvir zajednicu „Tesno", koja je okupljala kreativce, naročito muzičare i umetnike.
Kaže da se, dok je živela u Rusiji, nije plašila da na društvenim mrežama objavljuje informacije o događajima koje organizuje.
„Bili su to delimično zatvoreni događaji, za širi krug prijatelja, a nikada nismo imali problem da nađemo klub ili kafić, kao ni probleme sa policijom.
„Ali oseća se određena tenzija", kaže, i smatra da to ima veze sa činjenicom da u Rusiji postoji Zakon o zabrani LGBT propagande.
Kada je donet 2013. godine, predviđao je prekršajnu odgovornost za „propagiranje netradicionalnih seksualnih odnosa među maloletnicima".
Zakon je pooštren novembra 2022. godine, čime je zabranjeno „propagiranje netradicionalnih seksualnih odnosa ili sklonosti među svim uzrastima".
Leks, koji za BBC govori pod nadimkom, upustio se u proces promene pola početkom 2000-ih godina u Moskvi, gde je tada živeo.
Tranzicija je u Rusiji tada bila legalna, ali to više nije slučaj - od jula 2023. godine, Rusija je izmenama zakona zabranila medicinskim radnicima da „pružaju usluge koje za cilj imaju promenu pola".
„U mom slučaju, sve je to išlo veoma jednostavno", priseća se.
„Morao sam pred lekarsku komisiju, a kada su dali odobrenje, počeo sam da uzimam hormonsku terapiju, imao sam operaciju promene pola.
„Na kraju sam promenio dokumenta, u kojima stoji da sam muškog pola", dodaje.
Porodica je prihvatila njegovu odluku sa „mnogo topline i razumevanja", a kaže da u društvu za tranziciju gotovo niko nije znao.
„To nije tema razgovora, čak ni sa prijateljima.
„Jedino sam oduvek o tome govorio devojkama, na početku zabavljanja", kaže Leks, koji danas ima suprugu.
Viktor, čije je pravo ime poznato redakciji, sa muškarcima je počeo da se viđa sredinom 2000-ih u Moskvi.
„Bilo je to pred kraj prvog predsedničkog mandata Vladimira Putina", kaže,
Zajednički život sa sadašnjim mužem započeo je u Rusiji.
„Nikoga ne zanima u kakvom su odnosu dva muškarca, čak ni kada žive zajedno - niko me nikada ništa nije pitao.
„Barem u velikom gradu kao što je Moskva, ljudi su egoistični i apsolutno ravnodušni prema tuđem životu", kaže.
Od kolega i prijatelja nikada nije skrivao da je gej, kaže ovaj 37-godišnjak, koji radi za stranu firmu.
„Ali u javnosti nikada nismo razmenjivali nežnosti, nismo se čak ni držali za ruke.
„I meni to nije smetalo", priča.
Početak rata u Ukrajini februara 2022. godine je za Abramovu označio kraj života kakav je do tada vodila.
„Bila sam pod velikim stresom - taman sam uredila moj lepi, mali život, moj svakodnevni posao u agenciji za usluge dizajna je dobro išao, vikendom sam organizovala kvir okupljanja i nastupala kao didžejka po moskovskim klubovima", priseća se.
Njeni prijatelji i poznanici, okupljeni oko kvir zajednice „Tesno" raspršili su se u razne zemlje - Tursku, Gruziju, Jermeniju, Kazahstan i Srbiju.
Stotine hiljada Rusa doselilo se u Beograd, bežeći od mobilizacije i sankcija.
Između februara 2022. i aprila 2023, u Srbiju je ušlo više od 370.000 ruskih državljana, a nešto više od 30.000 njih ima odobren privremeni boravak, rečeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Za sada niko nema podatke o tome koliko se LGBT+ ljudi iz Rusije i Ukrajine nastanilo u Srbiji.
Ali, „sve više njih" se javlja tražeći informacije i savete, kaže Isidora Đurić iz Prajd info centra, nevladine organizacije koja već godinama stoji iza jesenje prajd šetnje u Beogradu.
„Ne vodimo detaljnu evidenciju, ali javi nam se desetak Rusa nedeljno tražeći savet, a ponekad dolaze i samo da se upoznaju i popiju kafu", priča Đurić za BBC na srpskom.
„Najčešće postavljaju pitanja u vezi sa regulisanjem boravka u Srbiji, a od kada je Rusija zabranila promenu pola, sve više njih se raspituje da li je u Srbiji tranzicija dozvoljena", dodaje.
Septembra 2022. godine, u nedelji kada se Abramova doselila u Beograd, održana je Evroprajd šetnja, centralni događaj Evropske nedelje ponosa.
„Veoma jak utisak na mene su ostavili policajci, koji su zaista čuvali učesnike, za mene je to bilo nešto takoreći nezamislivo", priseća se.
„Srbija je definitivno otvorenija i bezbednija".
Leks, koji je tada već nekoliko meseci živeo u Beogradu, takođe se tog dana zaputio na ulicu.
„Trebalo je da to bude prvi Prajd u mom životu, ali policija me nažalost nije pustila da uđem u ulicu gde se održavala šetnja.
„Ipak, osećaj da se nalazim u gradu gde se upravo održava takav događaj je bio fantastičan", dodaje.
Tek kada se našao u emigraciji je prvi put poželeo da se poveže sa drugim LGBT+ Rusima.
„Kod kuće nisam imao tu potrebu, valjda zato što sam već imao prijatelje i porodicu, a u Srbiji moram da gradim društveni život ispočetka".
Zato je sa prijateljima osnovao grupu na Telegramu, kojoj su se u kratkom roku pridružile desetine ljudi.
Članovi grupe su avgusta imali i jedan susret uživo, u prostorijama Prajd info centra.
„Bilo je sjajno - osetio sam neku vrstu topline što imam krug ljudi sa kojima mogu da razgovaram potpuno otvoreno, i to na maternjem jeziku", kaže.
Viktor je sa tadašnjim momkom, a sadašnjim mužem, u Srbiji živeo oko godinu dana - od proleća 2022. do proleća 2023.
„Tek kada sam se preselio u Beograd zbog posla, shvatio sam da imam problem kako da objasnim zašto moj partner treba da ima pravo na boravišnu dozvolu i osiguranje", kaže.
Istopolne zajednice u Srbiji su pravno nevidljive, 13 godina od kada je urađen prvi nacrt zakona, koji bi trebalo da ih reguliše.
Ni u Beogradu se nisu držali za ruke na ulici, kaže.
„Počeli smo to da radimo tek pre nekoliko meseci, kada smo se preselili u Berlin.
„Meni držanje za ruke nikada nije bilo važno, ali vidim da mom mužu jeste, i od kada smo u Nemačkoj primećujem da se prvi put oseća slobodnije da me uhvati za ruku", dodaje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanje BBC novinara o broju napada na LGBT+ ljude u 2022. i 2023. godini.
U 2021. godini zabeleženo je 83 slučaja fizičkih i verbalnih napada na LGBT osobe zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, prema podacima udruženja građana „Da se zna".
Međutim, samo 10 napada je prijavljeno policiji, navodi se u izveštaju ovog udruženja.
Iz Prajd info centra kažu da im do sada nije prijavljen nijedan homofobni napad na ruske državljane u Srbiji, niti su čuli za takav slučaj.
Sve do 31. januara 2023, kada je u Sloveniji stupio na snagu zakon kojim se dozvoljavaju istopolni brakovi, kao i usvajanje dece, ovaj oblik zajednice za LGBT ljude nije bio dozvoljen ni u jednoj od država u regionu.
LGBT zajednica u Srbiji više od 13 godina čeka na ozakonjenje prava - toliko je prošlo od kada je 2010. godine urađen prvi nacrt Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama u zemlji.
Srbija je donošenju zakona najbliža bila 2021. godine, kada su iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava pokrenuli proceduru za usvajanje zakona, ali je kasnije vraćena na početak - novi nacrt predat je Vladi Srbije u junu 2022. godine, preneo je tada dnevni list Danas.
Situacija je nešto bolja u Hrvatskoj, gde je 2014. godine donet Zakon o životnom partnerstvu i istopolnim parovima kojim je omogućeno sklapanje životnog partnerstva, po kom imaju ista zakonska prava kao i heteroseksualne osobe u braku.
U julu 2020. godine, Crna Gora izglasala je Zakon o životnom partnerstvu istopolnih parova, čime su izjednačeni sa heteroseksualnim parovima.
Pogledajte video: Snimanje LGBT filma u ratom razorenoj Jugoslaviji
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
/
@Darko
Gumeni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar