Košarka i reprezentacija Srbije: Bogdan Bogdanović, košarkaš, kapiten i lider horde

Prostrana učionica Osnovne škole „Pavle Savić" u beogradskom naselju Mirijevo potpuno je tiha i svi učenici 6/5 gledaju u vežbanku - u toku je pismeni zadatak iz srpskog.

Dok jedni užurbano popunjavaju stranice, a drugi zbunjeno gledaju oko sebe očekujući da reči tek tako iscure na papir, jedan momak razmišlja o košarci.

Zove se Bogdan Bogdanović i koju deceniju kasnije postaće kapiten reprezentacije Srbije.

„Kada su bile slobodne teme, on je najradije pisao o košarci", navodi uz osmeh 61-godišnja Jelena Simić, profesorka srpskog jezika i književnosti u OŠ „Pavle Savić".

„Ja ga pitam 'pa postoji li nešto drugo o čemu bi pisao', a on kaže 'mogao bih, ali, razredna, ipak bih o košarci' i tako je bilo - ona je stvarno njegov život, uvek mu je bila na prvom mestu."

• Srbija na Mundobasketu bez Jokića, Bogdanović predvodi oslabljene „orlove"
• Kako je Jokić zasenio „Dinastiju“: Pet stvari koje treba da znate o Denveru
• Kako smo postali velesila: „Košarka je ovde tradicija, lanac uspeha i dalje živi"
• Svetislav Pešić: „Bog i batina", košarkaški stvaralac koji donosi trofeje

Sa terena za basket u kraju, preko Škole košarke Zvezdara, Bogdanović je kao tinejdžer stigao u KK Žitko basket, pa u Partizan i turski Fenerbahče, sa kojim postaje šampion Evrope i odlazi u Sakramento Kingse.

„Bogi je moj ortak", kaže uz širok osmeh Kori Bruer, bivši američki košarkaš, koji je sa Bogdanovićem igrao u Kingsima, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Kada pomislim na njega, prvo mi padne na pamet njegovo samopouzdanje.

„Van terena je duhovit, stalno se šali, dobar, drag i iskren momak, ali je i veoma dobar igrač, pre svega zbog radne etike - stalno radi na svom telu, što je neophodno u NBA."

U reprezentativnom dresu, Bogdanović ima tri srebrne medalje - sa Mundobasketa 2014. u Španiji, Olimpijskih igara 2016. u Riju i Evrobasketa 2017. u Turskoj, sa kog se pamte njegove suze posle poraza u finalu od Slovenije.

„Ja tog čoveka, osim tada, nikada nisam video da plače... Nikada, nikada, nikada", izričit je Perica Bobić, Bogdanovićev nekadašnji saigrač iz Žitko basketa.

Bogdanović je danas košarkaš Atlanta Hoksa i jedna od najvećih košarkaških zvezda Srbije.

Koliko god promašivao trojke protiv Italije, dosta ih je ranije ubacio i uvek kada je bio zdrav odazivao se nacionalnom dresu.

A pre slave, nagrada autograma i zarađenih miliona, bio je - Bogdan iz Mirijeva.

Škola i horda

„Komšija, hoćete jedan na jedan", kaže mladi momak u teget majici.

„Može", odgovara čovek koji je sigurno dvostruko stariji od njega.

I dok vrelo letnje sunce polako zalazi, spuštajući temperaturu za koji stepen, bojeći veliki deo neba u narandžasto, na terenu iza OŠ „Pavle Savić" njihova partija počinje.

Stariji komšija - Zoran Vračar - probija udesno i lagano polaže, ali 17-godišnji Vladimir ubrzo izjednačava rezultat, dok na drugom košu raste napetost u basketu tri na tri.

„Tu je Bogdanović živeo, u blizini", kaže Vladimir.

„Dok ovaj teren nije postojao, tetkice su mu davale ključeve od školske sale da trenira."

BBC: „Kako znaš to?"

„Priča se po kraju", objašnjava.

Jelena Simić kaže da je Bogdanović bio „jak vrlo dobar učenik" i neko ko je „vrlo omiljen u odeljenju", kao i da je zbog visine uglavnom sedeo u zadnjim klupama.

„To je moja zlatna generacija, to 1992. godište", sa ponosom u glasu navodi 61-godišnja profesorka srpskog, koja poslednjih godina radi u školskoj biblioteci.

„Bio je on u junu kod nas u školi sa njegovom fondacijom, učenici me molili za autograme.

„Njegovo vreme je skroz isplanirano, ali pozdravili smo se, zagrlili, pitala sam ga samo da li je dobro i da li je zdrav - znala sam da je imao problema sa povredama."

U „Pavle Savić" Bogdanović je došao u „četvrtom ili petom razredu", navodi za BBC na srpskom Strahinja Mićović, koji će sledeće sezone igrati u Litvaniji, a ranije je branio boje MZT-a i Bogdanovićevog 6/5 u OŠ „Pavle Savić".

„Bio je uvek nekako pun energije i na treningu i u školi", priseća se bivši košarkaš Škole košarke Zvezdara, ali i Mornara, Igokee, Borca iz Čačka, OKK Beograda i FMP-a.

„Na treningu, kad se daje neka vežba, a on je sa strane, nikada nije bio miran - stalno je tapkao loptu, driblao, motao... Tako je bili u školi, nikad ga nije držalo mesto."

Zajedno su igrali košarku, ali i još nešto - video igru Vorkraft, jednu od najpoznatijih i najpopularnijih u istoriji, čiji je Bogdanović i dalje veliki fan.

„Ma kod njega je WOW (World of Warcraft) do smrti", reći će kasnije i Bobić uz osmeh.

Koliki je Bogdanović ljubitelj te igre pokazuje i to da mu se profil na Tviteru zove Lider horde, što je referenca na Vorkraft, čiji je svet podeljen u dve frakcije - Alijansu i Hordu.

Tokom pandemije korona virusa, strimovao je (prenosio uživo) kako igra, a ponekad se i dopisivao sa zvaničnim nalogom igre.

Kada su mu 2018. čestitali na nagradi za najkorisnijeg igrača (MVP-ja) meča „Zvezda u usponu" tokom Ol star vikenda, odgovorio im je: „Moj život za hordu!"

My life for the Horde! ✊

— Bogdan Bogdanovic (@LeaderOfHorde) February 17, 2018

„Prvi put sam počeo sa njim da igram", kaže Mićović.

„Imali smo lokalnu igraonicu u kraju i tamo smo igrali Vorkraft, ali najviše Dotu (varijaciju Vorkrafta)... Sećam se da je bilo 50 dinara sat, a 60 ako igraš onlajn", dodaje uz osmeh.

The Lich King and his Scourge are no match for the Leader of the Horde! @warcraft #WoW_Partner