Trenutno je potvrđena smrt više od 2.800 ljudi posle zemljotresa koji je u 8. septembra pogodio Maroko.
Izmerena magnituda zemljotresa je 6,8, što je manje od zemljotresa koji je pogodio američku saveznu državu Kaliforniju 2019. godine.
A opet niko nije poginuo u tom zemljotresu magnitude 7,1 - niti je on izazvao veliku štetu po infrastrukturu.
Postoje mnogi faktori koji utiču na to koliko je težak neki zemljotres što se tiče broja poginulih i razaranja - a ovi su najznačajniji:
Zemljotresi se mere skalom zvanom Magnituda potresa (Mw).
Ona je zamenila poznatiju Rihterovu skalu, koja se danas smatra zastarelom i manje tačnom.
Broj koji se pripisuje zemljotresu predstavlja kombinaciju razdaljine koliko se linija raseda pomerila i snage koja ju je pomerila.
Potres magnitude 2,5 ili slabiji od toga obično ne može ni da se oseti, ali mogu da ga detektuju instrumenti.
Zemljotresi do magnitude 5 osećaju se i izazivaju manju štetu.
Zemljotres u Maroku magnitude 6,8 bio bi definisan kao umeren do jak, a zemljotres u južnoj Turskoj iz februara ove godine magnitude 7,8 klasifikovan je kao krupan.
Sve iznad 8 klasifikuje se kao „veliki" i izaziva katastrofalnu štetu koja može potpuno da uništi zajednice u svom središtu.
Kao i magnituda, koliko traje podrhtavanje koje je izazvao zemljotres može u velikoj meri da utiče na njegovu razornu moć.
„Dok podrhtavanje manjih zemljotresa obično traje svega nekoliko sekundi, snažno podrhtavanje tokom umereno do krupnih zemljotresa, kao što je zemljotres na Sumatri iz 2004. godine, može da potraje i nekoliko minuta", kaže Pacifička severozapadna seizmička mreža.
Ali puka veličina zemljotresa nije jedini značajan faktor: lokacija na Zemlji gde je zemljotres započeo takođe je važna.
U slučaju zemljotresa u Maroku, ovo žarište bilo je oko 18 kilometara ispod površine Zemlje.
To je otprilike dvaput više od Mont Everesta, ali ne smatra se dubokim prema geološkim standardima.
„Ovaj zemljotres bio je relativno plitak. To znači da ima manje zemlje na vrhu da rasprši energiju i snagu udara. Vibracije i podrhtavanje sigurno su bili veoma energični", kaže za BBC doktorka Karmen Solana, vulkanološkinja i geološkinja koja radi na Univerzitetu u Portsmutu.
Poređenja radi, zemljotres magnitude 6,2 koji je pogodio zabitu indonezijsku pokrajinu Severni Maluku (11. septembar) imao je dubinu od 168 kilometara.
Nije bilo prijavljenih smrti.
Zemljotres koji je pogodio centralni Maroko desio se u 23:11 sati po lokalnom vremenu - što je faktor koji je mogao da ima značajan uticaj na smrtnost zemljotresa.
„Mnoge zgrade bile su uništene dok su ljudi spavali", kaže doktorka Solana.
Mnogi od onih koji poginu tokom zemljotresa stradaju u rušenja zgrada - i zaista, seizmolozi imaju uzrečicu da „zemljotresi ne ubijaju ljude, već zgrade".
I tako zemljotresi koji udare tokom dana kad je manje ljudi unutra obično imaju manji broj smrti.
Moguće je izgraditi kuće koje će istrpeti sve sem najsnažnijih zemljotresa.
Da bi se to postiglo, zgrade moraju da apsorbuju što je više seizmičke energije moguće.
Japan, koji je prema američkom Geološkom zavodu (USGS) zemlja najsklonija zemljotresima na svetu, pionir je u gradnji otpornih zgrada.
„Kad zdanje može da apsorbuje svu energiju iz zemljotresa, ono se neće srušiti", kaže Džun Sato, građevinski inženjer i vanredni profesor na Univerzitetu u Tokiju.
To se uglavnom dešava u procesu zvanom seizmička izolacija.
Zgrade ili zdanja postavljaju se na neku vrstu ležišta ili upijača udara - ponekad tako jednostavnog kao što su blokovi gume debeli oko 30-50 centimetara - da bi izdržali pokrete zemljotresa.
Ali ova vrsta izolacije temelja je skupa, a građevinski budžeti - pa tako i materijali - variraju u ogromnoj meri širom sveta.
U zabitim delovima Maroka u kojima se desilo najviše štete, mnoge zgrade bile su napravljene od cigala od blata ili nepečene cigle, koji teško mogu da izdrži jak zemljotres.
Više zgrade sa većim brojem stanara mogu da dovedu do poražavajućeg broja smrti ako se sruše u zemljotresu.
Mnogi Turci kritikovali su loše građevinske standarde posle rušenja brojnih zgrada u zemljotresu iz februara, posebno nepoštovanje propisa o gradnji.
Iako su ti zemljotresi bili snažni, eksperti kažu da je pravilno izgrađene zgrade trebalo da ostanu uspravne.
„Maksimalni intenzitet ovog zemljotresa bio je jak, ali ne i nužno dovoljan da sruši dobro napravljene zgrade", kaže profesor Dejvid Aleksander, ekspert za planiranje u slučaju vanrednih stanja sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
„Na većini mesta stepen podrhtavanja bio je manji od maksimalnog, tako da možemo da zaključimo da od hiljade zgrada koje su se srušile, skoro nijedna od njih nije zadovoljavala najosnovnije propise gradnje u sklopu zaštite od zemljotresa."
Masivan zemljotres magnitude 8,2 udario je blizu Aljaskanskog poluostrva u julu 2021. godine, ali je vrlo moguće da se toga ne sećate.
Zemljotres kod Čignika smatra se sedmim najvećim u američkoj istoriji, ali nije ubio niti povredio nikoga.
Razlog?
Bio je relativno dubok zemljotres daleko od glavnih naseljenih centara.
Za razliku od njega, zemljotres na Haitiju magnitude 7,0 iz januara 2010. godine doveo je do ogromnog broja mrtvih i masovnog razaranja - procenjuje se da je poginulo više od 250.000 ljudi, oko 300.000 je povređeno, a više od 1,5 miliona ostalo je bez krova nad glavom.
Prestonica Port o Prens primila je svu silinu udara, a njena visoka gustina naseljenosti - više od 27.000 ljudi po kvadratnom kilometru - delimično objašnjava tako velik broj poginulih.
Naše šanse da preživimo zemljotres umnogome zavise od toga koliko je čvrsto tlo ispod naših nogu.
Ako je zemlja slabo nabijena i sa vlažnim sedimentima na površini tla ili blizu nje, površina je manje sposobna da izdrži jako podrhtavanje tla, kaže USGS, izazivajući efekat zvani likvifikacija.
Tada materijal koji je inače čvrst počinje da se ponaša kao da je tečan, umnogome povećavši razaranje koje izazivaju zemljotresi kao što je zemljotres u Nigari u Japanu iz 1964. godine.
Poređenja radi, u skorašnjem zemljotresu u Turskoj poginulo je više od 50.000 ljudi, ali grad Erzin - svega oko 80 kilometara od epicentra - uspeo je da se izvuče praktično netaknut.
Niko iz grada nije poginuo i nijedna zgrada se nije srušila, dok su okolni gradovi bili sravnjeni sa zemljom.
Geolozi tvrde da je Erzin spasen zbog lokacije na zaštitnom sloju stenovitog tla i čvršće zemlje, koji su uspeli da apsorbuju udarne talase.
Pripremljenost na prirodne katastrofe može biti značajan faktor u spasavanju života.
U Japanu škole moraju da održavaju vežbe šta se radi u slučaju zemljotresa dvaput godišnje, a deca se uče kako da reaguju bilo da su kod kuće, napolju ili u vozilu.
Tajvan sprovodi nacionalne vežbe u slučaju zemljotresa kako bi testirao sposobnost svojih spasilačkih timova.
To, međutim, nije slučaj u mnogim drugim zemljama koje retko doživljavaju takve katastrofe.
Brzina i masovnost spasilačke reakcije takođe je od ključne važnosti - iako su mnogi ljudi i dalje izvlačeni iz ruševina živi više od deset dana nakon zemljotresa u Turskoj, mnogi povređeni i zatočeni ljudi neće preživeti toliko dugo.
Iz tog razloga, saobraćajna infrastruktura i sposobnost da se ona povrati ključni su za reakciju.
U zabitom delu Maroka pogođenom skorašnjim zemljotresom, mnogi od svega nekolicine puteva koji tamo postoje bili su blokirani klizištima i ruševinama, a razna sela su se požalila da je bilo vrlo malo ili nimalo reakcije spasilaca.
Bilo je i kritika na račun marokanske vlade, koja je bila spora u prihvatanju nekih međunarodnih ponuda za pomoć.
Zgrade koje se ruše nisu jedini uzrok smrti posle zemljotresa.
Obalske populacije ugrožene su od zemljotresa na morskom dnu koji mogu da pokrenu smrtonosni cunami.
Azijski cunami iz 2004. godine bio je pokrenut od masivnog zemljotresa magnitude 9,1 ispod Indijskog okeana, blizu Banda-Aćeha na severozapadu Sumatre.
Zemljotres i masivni talasi koji su usledili ubili su oko 230.000 ljudi u više od deset zemalja.
Talasi su bili toliko snažni da su uzeli živote sa druge strane Indijskog okeana u dalekoj Africi.
Na brdovitom terenu, zemljotresi izazivaju klizišta, koja zatrpavaju domove i otežavaju napore spasilaca.
Godine 2015, od snažnog zemljotresa u Nepalu poginulo je skoro 9.000 ljudi.
Geolozi kažu da je zemljotres u pogođenoj oblasti pokrenuo više od 3.000 klizišta.
Zemljotres u San Francisku iz 1906. godine proizveo je nasilni potres tla u trajanju od svega 20 do 25 sekundi, ali su talasi bili dovoljni da probuše gradski gasovod i vodovod.
Gas koji je iscurio zapalio se na više mesta, a nedostatak vode otežao je borbu protiv požara, zbog čega je na kraju poginulo ukupno 3.000 ljudi.
Pogledajte video iz Maroka: Radost spasilaca kad su izvukli čoveka iz srušene zgrade
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar