Dvadeset i prvi put posle masovnih ubistava u Srbiji početkom maja, ispred Doma skupštine u glavnom gradu, u 18 časova okupiće se učesnici protesta protiv nasilja.
Protest u organizaciji grupe opozicionih partija pratiće šetnja od zdanja Narodne skupštine do zgrade Javnog medijskog servisa Radio-televizije Srbije (RTS).
Parlamentarna opozicija koja tehnički organizuje ove skupove pozvala je stanovnike iz cele Srbije da dođu u subotu 23. septembra na „veliki protest" gde će se sa velike bine obratiti svi govornici sa prethodnih skupova.
„Da krenemo i nastavimo borbu za normalno i uređeno društvo", poručio je Miroslav Aleksić, poslanik Narodnog pokreta Srbije, dodajući da borbu nastavljaju na ulicama i u institucijama.
Samo nekoliko dana ranije, ovaj deo opozicije potpisao je „Dogovor za pobedu" koji podrazumeva „uvažavanje i nenapadanje opozicije, koordinisanje akcija opozicije i koncentrisanje na smenu režima, kontrolu izbora - sve što je potrebno za pobedu".
„Nismo se sakupili zbog najboljeg rezultata, već zbog pobede. I zato tražimo ne podršku građana, već uključivanje građana, da svi zajedno damo koliko možemo da se izborimo za život u normalnoj državi", izjavio je tada Radomir Lazović, poslanik „Zeleno-levog" kluba.
U nekoliko navrata do sada, deo opozicije i nezadovoljni stanovnici okupljali su se ispred RTS-a, smatrajući ga jednim od medija odgovornim za stanje u društvu.
Protesti se održavaju i u drugim gradovima Srbije, a tehnički organizatori protesta u Novom Sadu pozvali su stanovnike ovog grada da ove subote dođu na protest u Beogradu.
Parlamentarna opozicija od maja traži promene u vrhu vlasti: smenu ministra unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno informativne agencije, ali i medijima koji imaju doseg u celoj Srbiji.
Vlast je, međutim, odbijala sve zahteve, govoreći da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne nasiljem i na ulici".
Deo opozicije poručivao je da ne pristaje na izbore dok se ne ispune ti zahtevi, ali su u međuvremenu odlučili da traže i raspisivanje izbora, kako za Skupštinu Srbije, tako i u Beogradu, uvereni da će odneti pobedu u srpskoj prestonici.
Gotovo pet meseci posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda i protesta u više gradova u Srbiji, vlast tvrdi da je voljna da izađe u susret zahtevu za vanrednim parlamentarnim izborima dela opozicije, među kojom postoje prve naznake potencijalnih izbornih koalicija.
Protesti „Srbija protiv nasilja" organizovani su posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je ubijeno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih.
Demonstranti traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.
Međutim, ni posle uporno ponavljanih zahteva, vlast nije pristala da ih ispuni, a u Skupštini Srbije izglasano je poverenje ministru policije Bratislavu Gašiću.
Početkom maja ove godine, u samo dva dana, na teritoriji Beograda dogodila su se dva masovna ubistva koja su potresla i šokirala Srbiju.
Najpre je 13-godišnji dečak, prema policijskoj istrazi, upao u školu koju je pohađao u centru Beograda i ubio devetoro đaka i čuvara i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.
Jedna od teško ranjenih devojčica je potom preminula, čime se broj žrtava popeo na deset.
Samo dan kasnije, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, osumnjičeni 21-godišnjak iz automatske puške je, kako navodi policija, ubio osmoro i ranio 12, mahom mladih ljudi.
Danima kasnije, jedan mladić je podlegao povredama, pa se i broj žrtava ove tragedije popeo na devet.
Opozicija traži smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
Traži se i smena rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.
Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata rekao da u zahtevima sa protesta nema nijednog koji se tiče dece.
„Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev", kaže Vučić.
On i drugi predstavnici vlasti i SNS pozivaju na „jedinstvo", navodeći da je ono „potrebnije nego bilo kada", ali nazivaju opoziciju i njene pristalice „lešinarima" jer na ulicama nisu zbog tragedija i suzbijanja nasilja, već da bi došli na vlast.
Vučić je u više navrata rekao da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne preko ulice i nasiljem".
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar