Kada se natoči litar goriva na pumpama u Srbiji, u rezervoar se ne sipaju samo dizel ili benzin.

Nalije se tu još prilično taksi i nameta, pa tako gotovo polovina novca koja se plati za litar goriva završi u državnoj kasi Srbije.

Više od 46 odsto maloprodajne cene dizela slije se u srpski budžet kroz akcize, takse i porez na dodatu vrednost (PDV).

PDV je porez na potrošnju od 20 odsto koji se obračunava i plaća na robu i pružene usluge.

• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Četiri načina da smanjite račun za struju, a da ne trošite manje energije
• „Više nije puna korpa“: Donose li oluje i svinjska kuga nova poskupljenja hrane

Na naknade za unapređenje energetske efikasnosti, obavezne rezerve, obeležavanje i monitoring ide blizu dva procenta.

Naftnim kompanijama koje posluju u Srbiji ide ono što preostane: 49,2 odsto za benzin i 52 procenta za dizel.

U Ministarstvu finansija Srbije za BBC na srpskom kažu da novac od akciza za gorivo ide kao prihod u budžet odakle se raspoređuje na izgradnju puteva, bolnica, škola, plate u javnom sektoru.

Nove akcize pune budžet Srbije

Usled rata u Ukrajini, Vlada Srbije je još u martu 2022. godine posegla za nedeljnim određivanjem cena goriva na pumpama.

Od tada, svakog petka do 15 sati, vlada utvrđuje i objavljuje najvišu maloprodajnu cenu, koja važi narednih sedam dana.

Tako od petka, 29. septembra na pumpama važe nove cena dizela i benzina.

Evrodizel sada maksimalno košta 214 dinara, a evropremijum BMB 95 za 191 dinar za litar.

To znači da je dizel ove nedelje skuplji za tri, a benzin jeftiniji za dinar, u odnosu na ograničenu cenu goriva koja je važila tokom prethodne sedmice.

Međutim, od 1. oktobra stupila je na snagu odluka o povećanju akciza na naftne derivate u Srbiji za osam odsto.

U praksi to znači da je akciza za evrodizel u nabavci veća za 4,76 dinara, a za benzin za 4,63 dinara po litru.

Ipak, Uredba o ograničenju cena koči njihovo prelivanje na cene u maloprodaji.

To znači da država kontroliše i određuje najvišu cenu goriva koju vozači plaćaju na pumpama.

Tomislav Mićović, predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije, za BBC na srpskom kaže da je za tržište bitno da stabilnost snabdevanja ne bude ugroženo limitiranjem marže.

„Kada su u petak formirane nove cene, na snazi su bile niže akcize i samo je to moglo da se ubaci u formulu u kojoj se računa maksimalna maloprodajna cena.

„U petak, 6. oktobra, Ministarstvo trgovine Srbije će objaviti novu ograničenu cenu goriva", objasnio je Mićović.

Prema njegovim rečima, pitanje je da li će maloprodavci koji prodaju po ovim maksimalnim cenama za taj novac moći da kupe sledeći litar goriva u veleprodaji.

„Naftne kompanije će morati da ukalkulišu nove akcize i moraju državi da plate taj uvećani iznos goriva.

„Činjenica je i da dve godine nisu povećavane cene akciza", kaže Mićović.

Nove iznose akciza od nedelje plaćaju proizvođači i uvoznici, a kada će to povećanje uračunati u veleprodajnu cenu zavisi od njih.

• Kako poskupljenja utiču na mentalno zdravlje: „Anksiozna sam kad god uđem u prodavnicu"
• „Više nije puna korpa“: Donose li oluje i svinjska kuga nova poskupljenja hrane
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega da bismo imali za osnovno“
• Koliko će biti skuplje grejanje na struju u Srbiji ove zime

Kada država uključuje digitron?

Vlada Srbije treba da preduzme mere smanjivanja akciza, a ne povećanja, smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

„Srbija ima veću korist od PDV- nego od akciza, jer što je gorivo skuplje, razlika u PDV-u je veća", objašnjava Atanacković.

Podseća da je Srbija u avgustu 2022. godine usvojila odluku o privremenom smanjenju akciza na pojedine derivate za 10 procenata.

„Akciza se po automatizmu povećava svake godine, za rast cena na malo u prethodnoj godini, i to u januaru ili februaru.

„Sada je to urađeno u oktobru, što možda i nije loše, jer da su povećali da početku godine, rast bi bio veći", smatra Atanasković.

Prema rečima Atanaskovića, Unija je tražila manja opterećenja na dizel.

Kako poskupljenje nafte na svetskom tržištu ne bi uvek osetili krajnji kupci, država može da smanji namete i tako amortizuje skok cene.

Cenu goriva formiraju tržišne cene nafte, prerade, transporta i marže, ali i državni deo u vidu akciza i PDV, objašnjavaju stručnjaci.

Ipak, akcize u regionu niže su nego u Srbiji.

Veći nameti i za duvan

Neće samo vozači osetiti nove odluke o povećanju akciza u Srbiji.

Od 1. oktobra cigarete, alkoholna pića, kafa i tečnost za punjenje elektronskih cigareta skuplje su za osam odsto.

Država je u obrazloženju za donošenje Odluke o povećanju akciza navela i da ovom merom očekuje povećanje prihoda, pre svega od derivata nafte i cigareta, za oko četiri milijarde dinara, do kraja 2023. godine.

Cigarete bi tako mogle da poskupe i više od 10 dinara po kutiji.

Ima li u Evropi dovoljno dizela?

„Cene goriva će nastaviti da rastu, jer Evropa nema dovoljno dizela", kaže Atanacković.

Dodaje da se Evropa lišila velike količine ruske sirove nafte, jer je preko nje, ali i iz okolnih zemalja poput Ukrajine, dolazilo 60 odsto potreba ovog kontinenta.

Sada je, smatra Atanacković, izuzetno teško uspostaviti nove koridore snabdevanja.

I Mićović smatra da je u Evropi najveća potražnja za dizelom.

„Imamo još nekoliko faktora, kao što su promena u strukturi sirove nafte koja se prerađuje i koja takođe utiče na rad rafinerija.

„Postoje zastoji nekih rafinerija, onda raste tražnja za mlaznim gorivima, pa kada se to sve sabere, imamo blagi deficit dizela", objasnio je Mićović.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk