Dok u Americi republikanci i demokrate lome koplja oko dalje novčane pomoći Ukrajini koja je već do sada premašile desetine milijardi evra, predsednik Džozef Bajden najavljuje dolazak prvog kontingenta tenkova Abrams.
SAD su krajem septembra saopštile i da su pristale da pošalju rakete ATACMS dugog dometa.
Ali Poljska, koja je takođe donirala mnogo oružja Ukrajini, kaže da ga više neće slati zbog spora između dve zemlje oko izvoza žitarica, što je dovelo do diplomatskog rata rečima.
Količinu vojne pomoći koja se šalje Ukrajini prati Institut Kil, ali podaci pokrivaju samo donacije zaključno sa krajem jula.
U junu su SAD najavile novi paket vojne pomoći za Ukrajinu vredan i do 500 miliona dolara.
Vašington je potvrdio i da je poslao Kijevu kontroverzno oružje, najpre kasetnu municiju, potom i sa osiromašenim uranijom, što je potez koji je izazvao nelagodu među pojedinim saveznicima u NATO paktu.
Francuska je Ukrajini poslala rakete SCALP, a Velika Britanija poslala rakete Storm Šedou.
Desetine zapadnih Desetine zapadnih tenkova su već na ukrajinskom ratištu, drugi treba da stignu.
Ukrajina kaže da su oni preko potrebni da bi se odbranila njena teritorija i potisnule ruske trupe.
Leopard 2 koristi veliki broj evropskih zemalja i smatra se lakšim za održavanje i da ima manju potrošnju goriva od većina zapadnih tenkova.
Tokom prvih meseci posle ruske invazije, NATO je preferirao da zemlje članice šalju Ukrajini starije tenkove - one koji su se koristili u bivšem Varšavskom paktu.
Ukrajinske oružane snage znaju kako da rukuju njima i kako da ih održavaju, i imaju mnogo rezervnih delova za njih.
Savremeni zapadni tenkovi su komplikovaniji za rukovanje i teži za održavanje.
Skorašnji snimci ukrajinskog napada na ruske položaje pokazuju da ukrajinske snage već koriste najmanje jedan tenk Leopard i nekoliko Bredlija.
Poćetkom septembra potvrđen je i snimak kako su ruske jedinice uništile britanski tenk.
Velika Britanija je bila među prvima u NATO sa ponudom da pošalje Čelendžer 2 - svoj glavni borbeni tenk.
Čelendžer 2 je napravljen devedesetih, ali je umnogome napredniji od drugih tenkova dostupnih ukrajinskim oružanim snagama.
Ukrajina je pre invazije koristila tenkove T-72 nastale u Varšavskom paktu, a od februara 2022. godine dobila je više od 200 tenkova T-72 iz Poljske, Češke i od još nekih zemalja.
Najavivši američku odluku da pošalju 31 tenk Abrams Ukrajini, predsednik Džozef Bajden ih je opisao kao „najsposobnije tenkove na svetu".
SAD i Velika Britanija uz tenkove šalju i municiju sa osiromašenim uranijumom, koja je veoma efikasna u probijanju oklopa.
Međutim, osiromašeni uranijum je blago radioaktivan materijal i vlada zabrinutost da bi ta municija mogla da kontaminira zemlju.
Vojni profesionalci ističu da uspeh na bojištu zahteva ogroman dijapazon opreme, upotrebljene u koordinaciji, sa neophodnom logističkom podrškom.
Strajker je jedno od mnogih oklopnih vozila datih Ukrajini.
SAD su potvrdile da će poslati 90 Strajkera.
Među drugim vozilima koje SAD šalje Kijevu su protivpešadijska vozila Bredli.
Američke snage su ih veoma koristile u Iraku.
U decembru su SAD takođe najavile da u Ukrajinu šalju raketni sistem Patriot, a Nemačka i Holandija su sledile njihov primer.
Ovaj izuzetno sofisticirani sistem ima domet i do 100 kilometara, u zavisnosti od tipa raketa koje se koriste i zahteva specijalizovanu obuku ukrajinskih vojnika, koja će najverovatnije biti obavljena u američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj.
Ali sistem je skup za rukovanje - jedna raketa za Patriot košta oko tri miliona dolara.
Od izbijanja sukoba, Ukrajina protiv ruskih napada koristi S-300 sisteme zemlja-vazduh iz sovjetskih vremena.
Pre nego što je započeo sukob, Ukrajina je imala oko 250 sistema S-300 i bilo je pokušaja da se oni zamene sličnim sistemima iz zaliha u drugim bivšim sovjetskim zemljama, od kojih su neki potekli iz Slovačke.
SAD su u Ukrajinu takođe poslale Nasams (Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh).
Prvi Nasamsi stigli su u Ukrajinu u novembru.
Uz to, Velika Britanija je poslala nekoliko sistema protivvazdušne odbrane, među kojima i Starstrik, pravljen da obori letelicu u niskom letu na kratkom dometu.
Nemačka je takođe poslala protivvazdušne sisteme, poput sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T koji može da pogodi dolazeće rakete na visini i do 20 kilometara.
Među raketama dugog dometa koje su poslale SAD su Artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti M142 ili Himars.
Nekoliko evropskih država je poslalo slične sisteme.
Za Himars se veruje da je bio ključan za uspeh Ukrajine u potiskivanju ruskih snaga na jugu, naročito u Hersonu u novembru.
Sistemi Himars su mnogo precizniji i imaju potencijalno duži domet od sistema Smerč koji se koristi na ruskoj strani.
U mesecima posle otpočinjanja invazije i ruskog povlačenja iz okoline Kijeva, najveći deo rata bio je usredsređen na istoku zemlje gde je bila velika potražnja za artiljerijskim oružjem i municijom koje se šalju Ukrajini.
Australija, Kanada i SAD bile su među zemljama koje su Ukrajini poslale napredne haubice M777 i municiju.
Domet M777 sličan je ruskoj haubici Giatsint-B, a mnogo je duži od ruskog topa D-30.
Zemlje NATO kažu da planiraju da pojačaju pošiljke granata, zato što ih Ukrajina troši mnogo brže nego što ih dobija.
One traže od domaćih proizvođača da pojačaju proizvodnju.
Ukrajini je poslato hiljade oružja Nlav, pravljenih da unište tenk jednim hicem.
Veruje se da je ovo oružje bilo posebno važno u zaustavljanju prodora ruskih trupa na Kijev u satima i danima neposredno posle otpočinjanja invazije.
Dronovi su se do sada masovno korišćeni u ratu, mnogi od njih za nadzor, ciljanje i operacije prenošenja teškog tereta.
Turska je Ukrajini prodala naoružane dronove Barjaktar TB2, dok je turski proizvođač sistema donirao dronove kraudfanding operacijama koje podržavaju Ukrajinu.
Analitičari kažu da su Bajraktar TB2 bili izuzetno efikasni, leteći na oko 7.600 metara, pre nego što se spuste da napadnu ruske mete laserski navođenim bombama.
SAD su uporno odbijale ukrajinske molbe za slanje lovaca, usredsredivši se umesto toga na obezbeđivanje vojne podrške u drugim oblastima.
Ali u maju je Bajden najavio da će SAD odobriti slanje Ukrajini naprednih borbenih lovaca, poput F-16 koji se pravi u Americi, kao i da će podržati obuku ukrajinskih pilota da bi mogli da upravljaju njima.
Američka podrška omogućila je drugim zemljama da izvezu vlastite lovce F-16, budući da SAD moraju zakonski da odobre izvoz opreme koju su od njih kupili saveznici.
Danska i Holandija su u međuvremenu potvrdile da će poslati Ukrajini lovce F-16.
Danska je obećala da će poslati 19 letelica, dok se očekuje da će Holandija poslati više.
Prva isporuka nekolicine danskih F-16 očekuje se krajem 2023. godine.
Šira koalicija zemalja, među kojima je i Velika Britanija, pristala je i da pomogne u obučavanju ukrajinskih pilota da upravljaju lovcima F-16, kao i obuci za održavanje.
Dodatno izveštavanje: Tomas Spenser.
Grafika: Džeri Flečer i Sana Dionisiju.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
pobogu
Sa 10% od navedenog novca mogli su se nahraniti svi gladni u svetu, ali tu nema profita...
Analizator
Nego problem je onda što se bespotrebno odugovlači da se prizna realnost, da se sedne za sto i sklopi primirje. Pa polako, onda neki Status Kvo itd itd i da se rat prekine
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar