Mrak je dok voz pristiže na stanicu u centralnoj Ukrajini i humanitarni radnici su načičkani oko jednog od vagona.
Vrata vagona se otvaraju i malo dete stupa na platformu.
Humanitarni radnici pomažu detetu da siđe sa voza dok njena majka ide za njom, pažljivo noseći bebu u maloj ružičastoj nosiljci.
Ovo su najnovije ukrajinske ratne izbeglice.
Vlasti su prošle nedelje naredile prinudnu evakuaciju dece iz 31 grada i sela u blizini linije fronta.
Ovaj voz je doveo nekoliko porodica iz regiona Donjecka u relativnu sigurnost na zapadu zemlje.
Ne možemo da napišemo tačnu lokaciju iz bezbednosnih razloga.
Naredbe o evakuaciji, koja se izdaju kad god se uslovi smatraju previše opasnim, usledila su nakon što je Rusija obnovila ofanzive u delovima Donjecke oblasti i pojačale borbe u Hersonskoj oblasti, na jugu Ukrajine.
Dok dobrovoljci istovaraju prtljag, kutije i kofere, drugi uvode pridošlice, zbunjene i iscrpljene, u toplinu stanice.
Tri tinejdžerke sede na klupama, lica potpuno bez izraza od stanja šoka.
Glasno mjaukanje dolazi iz korpe kod njihovih nogu.
„Kad je granata nedavno pogodila našu kuću, bio je to već deseti put", priča nam njihova majka.
Lilija Mihailik kaže da se porodica potom preselila u stan u istom selu, ali kako su udari prekinuli komunikaciju i energetske veze, školovanje njene ćerke preko interneta postalo je nemoguće.
Njen muž je ostao sa ocem i majkom, koji su odbili da odu.
Lilija kaže da nije sigurna u budućnost njene porodice.
„Putujemo 'na slepo'".
Dok porodica čeka autobus koji će ih odvesti do njihovog smeštaja, humanitarni radnici dele kafu, a državni zvaničnici gotovinu.
Pored besplatnog prevoza do bezbednog, Ukrajina u početku svim prisilno evakuisanim licima daje novac - oko 50 evra po odrasloj osobi, 80 evra po detetu ili ugroženoj odrasloj osobi - i mesto za život.
Od odraslih se potom očekuje da rade.
Niko ne izgovara, ali svi ovde znaju da postoji šansa da više neće videti njihove domove.
I zato, uprkos svakodnevnom podnošenju opasnosti i neprijatnosti, pojedinii nisu hteli da odu.
Na ljudima poput Pavla Djačenka je da ih ubede.
On je jedan od pripadnika takozvanih specijalnih policijskih jedinica „Beli anđeli" zaduženih za dopremanje humanitarne pomoći u - i za evakuciju ljudi - iz najopasnijih mesta u Ukrajini.
„Sve mora da se uradi veoma brzo", kaže on.
„Opasnost uvek postoji jer Rusi ne prestaju da granatiraju".
Odvođenje porodica sa decom na sigurno je poseban izazov.
Svaka ekipa ima igračke u kolima.
„Neko mora stalno da priča sa decom, da im odvraća pažnju od opasnosti na putu ili bilo kojih drugih stresnih trenutaka", kaže on.
Dok su milioni Ukrajinaca pobegli od rata u inostranstvo, ukrajinska vlada procenjuje da u zemlji ima blizu pet miliona interno raseljenih lica.
Prinudno evakuisane ljude prihvataju zajednice širom Ukrajine.
Upoznajemo nekoliko porodica koje su smeštene u staru školu.
Zvuk nekoga ko pušta muziku sa uređaja ispunjava hodnik dok Varvara, koja ima 10 godina, sedi ispred laptopa u nekadašnjoj učionici.
Uči onlajn lekciju sa drugovima iz škole koju fizički više ne mogu da pohađaju.
Varvara je ovamo došla sa majkom Irinom i bakom Svetlanom iz Kostjantinovke u Donjeckoj oblasti, gde su zbog granatiranja morale da žive u podrumu.
Sa ostalim stanarima dele kupatilo i kuhinju.
„Stvarno mi se sviđa ovde", kaže Irina, a Svetlana je saglasna.
Ali suze počinju da teku niz lica obe žene.
„Želimo da idemo kući. Želimo da se sve ovo završi."
Varvara gleda kako plaču, ali nije iznenađena njihovim bolom.
Deca izbeglice iz Ukrajine sada su možda daleko od linije fronta.
Ali njihove živote i dalje oblikuje rat.
Dodatno izveštavanje. Hana Ciba
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Bubu
Wera
Viktorija
Pa, i to su deca!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar