Kako smo zašli u novembar, Ukrajina je saopštila da je u prethodna 24 časa bombardovano 120 lokacija, što je najveći pojedinačni napad od početka godine.
A opet je pažnja sveta ostala usredsređena na Gazu i Izrael i najvećeg sukoba na Bliskom istoku poslednjih decenija.
Mogućnost slabljenja svetske podrške najveći je strah Ukrajine od samog početka ruske invazije.
Bez vojne i finansijske pomoći njegovih partnera, Kijev ima male šanse da se odupre Rusiji na bojištu i da održi protivvazdušnu odbranu, ključnu za zaštitu ukrajinskih gradova.
Pogledajmo neke od najvećih razvoja događaja iz proteklog meseca na rusko-ukrajinskom frontu.
Mnogi analitičari rekli su da će strana koja može duže da istrpi gubitke na kraju dobiti rat.
Glavonokomandujući ukrajinske vojske general Valerij Zalužni govorio je i o „ratu iznurivanjem".
„Baš kao u Prvom svetskom ratu, dostigli smo nivo tehnologije koji nas dovodi u pat-poziciju", rekao je on u članku za Ekonomist, uticajni britanski medij.
U trezvenom svedočanstvu o petomesečnoj kontraofanzivi sa ciljem povraćaja teritorija koje su pod ruskom kontrolom, on je rekao da je ukrajinska vojska uspela da napreduje samo 17 kilometara.
Rusija trenutno kontroliše oko 17.5 odsto ukrajinske međunarodno priznate teritorije sa malo značajnih promena na frontu 2023. godine.
Proteklih nedelja borbe su se pojačale oko grada Avdejevka na istoku Ukrajine, gde obe strane trpe velike gubitke, ali ostvaruju vrlo malo napretka.
Britanski ministar odbrane procenjuje da su ruski gubici u Avdejevki možda najteži do sada u 2023. godini.
Zalužni je napisao da su obe strane sada opremljene sličnom naprednom tehnologijom koja im omogućuje da znaju šta druga strana radi.
Kao posledica toga, rekao je on, nijedna strana ne može da napreduje i ostvari ciljeve.
On je pozvao ukrajinske partnere da šalju Ukrajini još preciznih oružja, sa antiartiljerijskim svojstvima i opremom za deminiranje, među kojima i robotiku.
Brzina i lakoća sa kojom ukrajinski zapadnjački partneri šalju novo oružje i finansijsku podršku trenutno je pod revizijom - posle izbora novog predsednika američkog Kongresa.
Majk Džonson, republikanski poslanik iz Luizijane, izabran je na najviši položaj 25. oktobra.
Ranije je američki predsednik Džozef Bajden tražio od Kongresa da usvoji paket sredstava za bezbednost od 106 milijardi dolara u koji spada i 61 milijarda dolara pomoći za Ukrajinu.
Novi predsednik Kongresa stavio je prioritet na američku pomoć Izraelu, rekavši da iako „SAD ne mogu da dozvole Vladimiru Putinu da pobedi u Ukrajini, moramo da stanemo uz našeg važnog saveznika na Bliskom istoku, a to je Izrael."
Majk Džonson je rekao da iako podržava dalje slanje pomoći za Ukrajinu, moraju da postoje i odgovornost i jasni ciljevi Bele kuće.
Sekretar za nacionalnu bezbednost Kijeva Aleksej Danilov je to odbacio:
„Rado ćemo pružiti sve informacije o pomoći, nema nikakvih tajni."
A opet, čak i ako se odobri još pomoći, moglo bi da dođe do odlaganja koja bi mogla da dovedu do gubitaka na bojištu.
Pojedini u američkom Kongresu već žele da obustave pomoć Ukrajini i preusmere je na Tajvan.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je odbacio medijske izveštaje da američki i zvaničnici EU pritiskaju Kijev da pregovara sa Moskvom.
„Svi znaju moj stav, koji se poklapa sa stavom ukrajinskog društva… Niko ne vrši pritisak na mene da pregovaram, nijedan lider EU ili SAD", rekao je on na zajedničkoj konferenciji za štampu sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen u Kijevu 4. novembra.
Isključio je bilo kakve pregovore sa Rusijom, ali je priznao da rat na Bliskom istoku odvlači pažnju sa Ukrajine.
Ponovivši molbu njegovog glavnog generala, on je apelovao na globalne partnere, „SAD, Evropu i Aziju" da nastave da pomažu Ukrajini zato što Kijev „brani zajedničke vrednosti" kao što je demokratija.
Govoreći u intervjuu za američki NBC, on je rekao da je alternativa naprosto suviše opasna: „Ako nas Rusija sve pobije, napašće NATO zemlje."
Ukrajina želi da povrati sve teritorije koje su pod okupacijom Rusije, među njima i Krim koji je anketiran 2014. godine.
Moskva je opisala invaziju na Ukrajinu kao „specijalnu vojnu operaciju", pokrenutu kao reakciju na, kako kaže, neprijateljski i agresivno nastrojen Zapad.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov insistira da rat „nije u pat-poziciji" i da će ruske trupe nastaviti da prodiru na bojištu.
U dnevnim brifinzima ruskog Ministarstva odbrane nema informacija o žrtvama ili problemima na frontu, a umesto toga navode gubitke vojske i opreme Ukrajine.
Ali ruski vojni blogeri oštro kritikuju vrhovne komandante zato što ne obezbeđuju dovoljno obuke i podrške jedinicama koje se bore oko Avdivke.
Dok se približava zima, jedna od najvećih briga za Ukrajinu je povećanje broja ruskih napada na ključnu civilnu infrastrukturu, kao što su snabdevanje energijom i transportne trase.
Proširivanje raspona napada otežava ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani da obezbedi efikasnu zaštitu.
Ukrajina se suočava sa svakodnevnim bombardovanjem, koje se vrši artiljerijskim granatama, raketama, projektilima i dronovima.
Oblasti najbliže frontu i u dometu ruske artiljerije trpe velike nivoe ljudskih žrtava i razaranja.
Govoreći 31. oktobra, viši zvaničnik UN rekao je Savetu bezbednosti UN, da „ruski udari nanose nezamislivu patnju narodu Ukrajine i više od 40 odsto njih zahtevaju humanitarnu pomoć."
Rameš Rajasingam, direktor za koordinaciju u humanitarnoj kancelariji UN, rekao je da su hiljade civila poginule u napadima od početka ruske invazije u februaru 2022. godine.
Ujedinjene nacije su potvrdile smrt 9.900 civila, ali su dodale da je „prava brojka sigurno viša".
Ukrajinci takođe moraju da izađu na kraj sa oslabljenim zdravstvom.
Od početka invazije, Svetska zdravstvena organizacija verifikovala je više od 1.300 napada na zdravstvenu infrastrukturu, poput bolnica.
Taj napad čini više od 55 odsto svih napada širom sveta tokom istog perioda.
Prema UN-u, od početka septembra ove godine, napadnuto je 13 zdravstvenih ustanova, a poginulo je 111 zdravstvenih radnika ili pacijenata.
U oktobru su ukrajinski zvaničnici uspeli da izdejstvuju da žitarice budu prebačene kroz uski koridor duž zapadne strane Crnog mora, kroz rumunske i bugarske teritorijalne vode sve do Turske, u pokušaju da se zaštite od ruskih napada.
Ovaj aranžman omogućuje izvoz samo ograničene količine žitarica.
Procenjuje se da je od avgusta novim putem ukrajinske luke napustilo oko milion tona žitarica.
Pre invazije, Ukrajina je izvozila i do šest miliona tona.
Iako je aktuelni nivo izvoza polovina onoga što je bio u oktobru prošle godine, i dalje je viši od očekivanog.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar