Kancelar Olaf Šolc kaže da se stidi i ljuti zbog nedavnih antisemitskih napada u Nemačkoj.
On je govorio na događaju povodom obeležavanja godišnjice pogroma iz novembra 1938. godine, poznatih kao „Kristalna noć".
Odlučna diplomatska podrška Berlina Izraelu često se opisuje kao pitanje istorijske odgovornosti.
Ali kako se borbe Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamasa nastavljaju, u Nemačkoj se javlja društveni nesklad.
U berlinskoj sinagogi srećem ženu po imenu Noa koja mi kaže da ima porodicu koja je preživela Holokaust skrivajući se u Poljskoj.
Pojedini Jevreji u današnjoj Nemačkoj, kaže ona, kriju sopstveni identitet.
„To je strašno. Zašto živim i da se plašim onoga što sam?".
Aron se ne oseća prijatno da u javnosti pokazuje predmete koje tradicionalno nose Jevreji, poput kipe ili cicita, rese molitvenog šala.
Nakon što je pobegao od rata u Ukrajini, on sada smatra da Berlin nije bezbedan jer mnogo „ljudi podržava terorističke organizacije".
Strahovi od porasta antisemitizma, otkako su izbili najveći sukobi Hamasa i Izraela poslednjih decenija, rasprostranjeni su širom Evrope.
Za Nemačku, incidenti poput dve bombe bačene u oktobru na sinagogu u Berlinu, izazivaju akutnu anksioznost zbog nacističke prošlosti nacije.
Prema preliminarnim policijskim podacima, slučajevi antisemitizma su već bili u porastu ove godine pre napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra, a većinu je počinila krajnja desnica.
Od 7. oktobra, političari pozivaju ljude, posebno iz delova političke levice i muslimanskog porekla da se distanciraju od akcija Hamasa.
Bezbednost Izraela je fundamentalni kamen temeljac nemačke spoljne politike, a bivša kancelarka Angela Merkel proglasila ga je Staatsräson - državnim razlogom - 2008. godine.
Tokom nedavne posete Izraelu, Olaf Šolc je rekao da „u ovako teškim vremenima postoji, za nas postoji samo jedan izbor - da budemo uz Izrael".
Ali nemačka državna doktrina je vidljivo osporavana na ulicama gradova poput Berlina.
Ovaj protest je bio dozvoljen, dok su mnogi zabranjeni.
Nadim Džarar, koji je bio na demonstracijama na koje je došlo 9.000 ljudi, kaže da je frustriran jednostranim narativom.
Nadim, koji je ima i nemačke i palestinske krvi, smatra da Nemačka mora da bude spremnija da govori o akcijama Izraela.
„Za svaku naciju je zdrav je proces da bude kritikovana i da se razgovara o tome šta se dešava", kaže on.
Bilo kakva nelagoda zbog takve debate, smatra on, ne sme da dovede do ućutkivanja.
Sami, koji živi u Štutgartu i ima porodicu na Zapadnoj obali, teritoriji u kojoj Palestinci imaju određenu autonomiju, kaže da ljudi moraju da budu u stanju da pokažu da ih boli to što se dešava u Gazi.
„Šta je sve urađeno Palestincima od 1948. godine... Svi smo videli snimke šta rade našoj deci", kaže on.
U veoma gledanoj video poruci, nemački vicekancelar Robert Habek rekao je da je kritika Izraela „naravno dozvoljena", ali da se njegovo pravo na postojanje ne sme „relativizovati".
„Bezbednost Izraela je naša obaveza", rekao je on.
Na pojedinim demonstracija bilo je sukoba policije i demonstranata.
Vlasti istražuju izveštaje da su crno-beli transparenti, koje koriste džihadističke grupe, bili isticani na protestu u Esenu.
Bilo je velikog besa i negodovanja kada je grupa, koju su vlasti potom ukinule, na ulicama Berlina 7. oktobra slavila zločina Hamasa.
Feliks Klajn, vladin komesar za život Jevreja u Nemačkoj, kaže da je postalo očigledno da postoji veliki problem u nemačkoj politici integracije.
„Problematično je kada se pretvori u antisemitsku i antiizraelsku mržnju i kada ljudi viču 'Od reke do mora, Palestina će biti slobodna' - što poriče pravo Izraela na postojanje", kaže Klajn.
Međutim, bilo je kritika da su poruke koje dolaze iz vlade podstakle antimuslimansko raspoloženje.
Debata o spoljnom i unutrašnjem pozicioniranju nemačke vlade će verovatno trajati sve dok traje sukob Izraela i Hamasa.
„Svaki put kad dođe do rata u Izraelu, iznova shvatamo da nismo potpuno deo društva", kaže Noa.
„Uvek ćemo biti drugačiji. Uvek ćemo biti oni koji nisu u potpunosti Nemci", dodaje.
U Nemačkoj postoji teška patnja, ukorenjena u prošlosti, jer se Jevreji ne osećaju bezbedno.
Ali u pojedinim zajednicama raste bes zbog nevoljnosti političkih klasa da razbiju nemački tabu i kritikuju Izrael.
Pogledajte video: Žena koja je preživela Holokaust i oprostila nacistima
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar