Okrugla je lopta, kao i kuglice sa imenima učesnika Evropskog prvenstva 2024. u Nemačkoj, među kojima je i fudbalska reprezentacija Srbije.
Posle bezmalo četvrt veka i prvi put od osamostaljenja Srbije, „orlovi" će u subotu, 2. decembra na žrebu u Hamburgu saznati protiv koga će zaigrati u grupnoj fazi turnira u Nemačkoj naredne godine.
„Koji smo šešir nije toliko bitno, imamo vremena da se 'namestimo'", rekao je Dragan Stojković, selektor Srbije, posle plasmana na Euro 2024.
Kada je SR Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora, igrala na poslednjem Evropskom prvenstvu 2000. godine, Stojković je bio kapiten nacionalnog tima.
Srbija je u četvrtom šeširu sa aktuelnim evropskim prvakom Italijom i Švajcarskom, dok su ostale tri kuglice rezervisane za pobednike baraža koji će biti odigran od 21. do 26. marta.
Učešće na turniru među 24 reprezentacije obezbedili su i Hrvatska i Slovenija koji žreb dočekuju u trećem šeširu, dok Bosna i Hercegovina traži šansu u baražu u polufinalnom duelu sa Ukrajinom.
Dok je Stojković samouveren i obećava da će se sa timom iskupiti za neuspeh na Svetskom prvenstvu u Kataru pre godinu dana, stručna fudbalska javnost je zabrinuta jer je srpski tim znatno lošije odigrao ove kvalifikacije nego prethodne za Mundijal.
„Ovaj tim je limitiran. Samo da ne budemo opet džak za udaranje", prokomentarisao je Rade Bogdanović, bivši fudbaler, sada stručni konsultant RTS-a posle teškom mukom izborenog remija sa Bugarskom u odlučujućoj utakmici za plasman na EP u Nemačkoj.
Tokom mečeva za EP, Stojković nije mnogo menjao tim koji je izborio i igrao na Mundijalu u Kataru, ali je primetno da je igra Srbija lošija nego u prethodnom kvalifikacionom ciklusu.
Okosnicu tima i dalje čine fudbaleri koji nastupaju u inostranstvu, ali su pojedini, poput Aleksandra Mitrovića i Sergeja Milinković-Savića, najjače evropske lige zamenili za klubove u Saudijskoj Arabiji, koja ulaže mnogo novca za razvoj fudbala.
Igrača iz domaće lige ili uopšte nema u reprezentaciji ili dobijaju priliku „na kašičicu".
Plasman na EP u Nemačkoj je označen kao veliki uspeh, a Fudbalski savez Srbije je saopštio da je „ispunjen prvi i strateški cilj novog rukovodstva Saveza".
FFS je naveo da je blizu 250 fudbalera raznih generacija pokušavalo da izbori plasman na Evropsko prvenstvo, na kojem nisu igrali pojedini najbolji fudbaleri koje je Srbija imala, kao što su Branislav Ivanović, Nemanja Matić, Vladimir Stojković, Nemanja Vidić, Milan Jovanović, Aleksandar Kolarov, Saša Ilić i drugi.
Jedan od njih, Nemanja Vidić, izjavio je za beogradski nedeljnik NIN da je kao član Skupštine FSS „došao do podatka da je u poslednje dve godine za selektora i njegov stručni štab potrošeno 16 miliona evra".
„To je osam miliona evra godišnje", dodao je Vidić koji je želeo da se kandiduje za predsednika FSS, ali je potom povukao kandidaturu.
U prvom šeširu su Nemačka, Engleska, Portugal, Francuska, Španija i Belgija, nezgodne evropske reprezentacije sa kojima su fudbaleri Srbije ukrštali koplja, kako u bližoj, tako i u daljoj prošlosti.
Za razliku od mladih fudbalera koji su se u proteklih desetak godina sastajali četiri puta, uz maksimalan učinak Gordog albiona, seniorske reprezentacije Engleske i Jugoslavije, čiji je Srbija naslednik, susretale su se pre više decenija.
Reprezentacija Jugoslavije je na putu do finala trećeg Evropskog prvenstva 1968. u Italiji izgubila od domaćina, a potom u polufinalu pobedila Englesku 1:0, golom Dragana Džajića, sadašnjeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
Ipak, u kvalifikacijama za Euro 1988 u Zapadnoj Nemačkoj, Englezi su slavili u Londonu 2:0 i Beogradu 4:1.
Njihova reprezentacija, predvođena kapitenom Harijem Kejnom, završila je kvalifikacioni ciklus na prvom mestu, bez poraza, ispred Italije, od koje je poražena u finalu prethodnog Prvenstva Evrope, na penale, usred Londona.
Bez poraza u kvalifikacijama bila je i Francuska, sa kojom se Jugoslavija, između ostalog, sastala dva puta na evropskim prvenstvima.
Na prvom Euru 1960. u Francuskoj, Jugoslavija je slavila 5:4, što joj je obezbedilo finalnu utakmicu sa Sovjetskim Savezom koju je izgubila na produžetke.
Francuska je 24 godine kasnije ponovo bila domaćin turnira, a galski petlovi, kako glasi nadimak njihove reprezentacije, porazili su Jugoslaviju u grupi 3:2, het-trikom Mišela Platinija.
Strelac jednog gola za Jugoslaviju bio je Dragan Stojković Piksi, sadašnji selektor Srbije.
Potencijalni protivnik Srbije bi mogla da bude i uvek neugodna reprezentacija Španija, osvajač Eura 2008. u Austriji i Švajcarskoj i 2012. u Poljskoj i Ukrajini.
Jugoslavija je na poslednjem učešću na Evropskom prvenstvu, pre 24 godine, bila u grupi sa crvenom furijom.
U dramatičnoj utakmici, punoj preokreta, Španci su na kraju pobedili 4:3, preokrenuvši rezultat u nadoknadi vremena.
U prvom šeširu je i jedina reprezentacija koja nije izgubila nijedan bod u kvalifikacijama - Portugal.
U ovom besprekornom pohodu, sa svega dva primljena gola na 10 utakmica, predvodio ih je kapiten Kristijan Ronaldo koji je sa 10 golova drugi najbolji strelac kvalifikacionog ciklusa, odmah iza Belgijanca Romela Lukakua (14).
Portugal je bio prvak Evrope 2016. u Francuskoj, a u kvalifikacijama se sastao sa Srbijom i oba puta slabio identičnim rezultatom 2:1.
Naredni susret ovih reprezentacija u trci za Euro 2020. završen je 1:1 u Lisabonu, dok su Portugalci slavili u Beogradu sa 4:2.
Dva tima su igrala i u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope 2008, podelivši bodove u oba meča.
Ipak, Srbija i Portugal su se našli u istoj grupi i za kvalifikacije za Mundijal u Kataru 2022. gde su u prvoj utakmici odigrali nerešeno (2:2), dok su „orlovi" slavili u gostima 2:1, golom Aleksandra Mitrovića čime su obezbedili prvo mesto i direktan plasman.
Žreb u drugom šeširu čekaju Mađarska, Turska, Rumunija, Danska, Albanija i Austrija.
Mađari su na krilima Liverpulovog veziste Dominika Sobloslaja i špica Barnabaša Varge, kvalifikacije završili bez poraza, kao prvi u grupi G, ispred drugoplasirane Srbije.
Slavili su prvo u Beogradu, a zatim i u Budimpešti istim rezultatom - 2:1.
Srbija bi mogla da se nađe i u istoj grupi i sa Albanijom, reprezentacijom sa kojom je igrala u kvalifikacijama za Euro 2016.
Beogradski meč je prekinut u 42. minutu, pri rezultatu 0:0, kada je na teren doleteo dron sa zastavom takozvane 'Velike Albanije', posle čega je usledila tuča igrača i upad navijača na teren.
Odlukom UEFA, utakmica je registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist gostiju i oduzimanjem tri boda domaćinu.
Drugi susret komšijskih reprezentacija pripao je Srbiji koja je u Tirani slavila 2:0.
„Orlovi" su u ovim kvalifikacijama zabeležili najlošiji rezultat, završivši pretposlednji na tabeli sa svega četiri boda, ispred Jermenije, koju su jedino pobedili na domaćem terenu.
Na trećem mestu u ovoj grupi bila je i Danska, koja je pobedila u Beogradu 3:1, dok je u Kopenhagenu bilo 2:1 za njih.
Reprezentacija Srbije je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. vezala pet pobede u grupi, među kojima su bile i one protiv Rumunije i Austrije, takođe iz drugog šešira.
Austrija je u Beču izgubila 3:1, a minimalnim rezultatom u Beogradu, dok je Srbija bila bolja od Rumunije u Bukureštu 3:2 i potom ubedljivo slavila kao domaćin 5:0.
Srbija bi u grupi mogla da se nađe još i sa Holandijom, Hrvatskom, Škotskom, Slovenijom, Slovačkom ili Češkom.
Mnogi još osećaju gorak ukus jednog od najtežih poraza reprezentacije sa Eura 2000. kada je Holandija pobedila Jugoslaviju 6:1.
Na ovoj, ispostaviće se, poslednjoj utakmici reprezentacije na prvenstvima Evrope u 21. veku do sada, jedini strelaca za plave, bio je Savo Milošević, današnji selektor Bosne i Hercegovine.
Lale su i dve godine ranije izbacile Jugoslaviju u eliminacionoj fazi Svetskog prvenstva u Francuskoj, pobedivši 2:1, kada je Predrag Mijatović sa penala pogodio prečku i propustio šansu da poravna rezultat.
U ovom šeširu su i dve nekadašnje jugoslovenske republike - Hrvatska i Slovenija.
Hrvatska je od osamostaljenja preskočila samo jedno Evropsko prvenstvo i to ono na kojem je Jugoslavija, odnosno Srbija, poslednji put nastupala - 2000. u Holandiji i Belgiji.
Jugoslavija i Hrvatska su se sastali u kvalifikacijama za ovaj turnir i podelili bodove, odigravši u Beogradu bez golova, dok je u Zagrebu bilo 2:2.
Plavi su završili na prvom mestu, a Vatreni na trećem, iza Irske.
Za razliku od Svetskog prvenstva gde su dva puta bili treći, 1998. u Francuskoj i 2022 u Kataru, i jednom vicešampioni - 2018. u Rusiji, na prvenstvima Evrope su najdalje dogurali do četvrtfinala.
Slovenija je pre 24 godine debitovala na Evropskim prvenstvima, dok će joj turnir u Nemačkoj 2024. biti drugo pojavljivanje na ovom takmičenju.
Na Euru 2000. u Holandiji i Belgiji bila je u grupi sa Jugoslavijom, Norveškom i Španijom.
Završili su poslednji u grupi sa dve nerešene utakmice, protiv Jugoslavije i Norveške, i jednom izgubljenom od Španije.
Jugoslavija i Slovenija odigrali su epsku utakmicu koja je završena 3:3.
Slovenija je na poluvremenu vodila 3:0, golovima Mirana Pavliča i Zlatka Zahoviča (dva), da bi SR Jugoslavija u nastavku stigla do izjednačenja.
Zahovič je postigao pogodak i protiv Španije u porazu od 2:1.
Reprezentaciji Srbije je malo nedostajalo da zaigra na prošlom Prvenstvu Evrope.
Iako je u kvalifikacijama bila treća u grupi šansu za popravni imala je kroz Ligu nacija, takmičenje u kojem je izborila pravo da kroz doigravanje dobiju kartu za Euro 2022.
Međutim, reprezentacija Škotske, još jedan potencijalni protivnik za Euro 2024, sprečila je Srbiju da ode na to Evropsko prvenstvo.
Škoti su u Beogradu izborili plasman na završni evropski turnir posle boljeg izvođenja penala u Beogradu.
„Ovi momci su imali ozbiljan šok posle Škota, pa su se podigli, otišli na Mundijal, u A diviziju Lige nacija i sada na Evro.
„Naciji vraćam dug za Katar. Ovo Evropsko prvenstvo je moj dug za ono od prošle godine", rekao je Stojković pošto su se „orlovi" plasirali na šampionat Evrope posle gotovo četvrt veka.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Tr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar