U intervjuu, dužim od dva sata snimljenim u Moskvi, predsednik Rusije Vladimir Putin je govorio o „iznenadnom udaru Amerike", odnosima sa američkim predsednicima, invaziji na Ukrajinu i potencijalnim napadom na neku državu, članicu NATO.
Sa ruskim liderom razgovarao je Taker Karlson, prvi zapadni novinar koji je intervjuisao Putina od početka rata u Ukrajini, koji se bliži dvogodišnjici.
Putin je optužio Ukrajinu i Zapad da su pokrenuli tekući vojni sukob, pozvao je Vašington da preispita svoj stav i potvrdio da je Rusija spremna za dijalog.
Ruski predsednik je rekao da je još početkom 2000-ih, pošto je postao predsednik, pokušao da unapredi odnose sa Zapadom i čak je pitao tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da li je moguće da Rusija uđe u vojno-političku alijansu - NATO.
Prema Putinovim rečima, na kraju je odbijen.
„Da mi je odgovorio 'da', počeo bi proces zbližavanja, a na kraju to je i moglo da se desi da smo videli iskrenu želju partnera da to urade. Ali nije", rekao je Putin.
„Rusija je očekivala da bude uzeta u bratsku porodicu 'civilizovanih naroda'. To se nije desilo.
„Prevarili ste nas - kad kažem 'vi', ne mislim na vas lično, naravno, već na Sjedinjene Države - obećali ste da neće biti širenja NATO-a na istok, ali to se desilo pet puta, pet talasa širenja", rekao je Putin američkom novinaru.
Razgovor je počeo pitanjem zašto je Putin naredio napad na Ukrajinu pre dve godine.
„Recite nam zašto verujete da bi Sjedinjene Države mogle da udare Rusiju iz vedra neba?", upitao je novinar.
Putin je odgovorio:
„Kako ste to zaključili?
„Sjedinjene Američke Države nisu htele da izvrše iznenadni udar na Rusiju.
„Nisam to rekao. Je l' mi ovde ćaskamo ili vodimo ozbiljan razgovor?", rekao je Putin preko prevodioca.
Putin je opširno, više od pola sata govorio o istoriji istočne Evrope, počevši od uspostavljanja ruske države u 9. veku.
Ponovio je opravdanja za invaziju, poput priče o istoriji Ukrajine, širenja NATO-a na istok, neonacistima i raspadu SSSR-a.
Opširno je govorio i o početku invazije na Ukrajinu, ponavljajući da Rusija nije napala, već da je „samo odgovarala na pretnje sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti".
Prema njegovim rečima, okidač koji je doveo do vojnog sukoba bio je „državni udar u Kijevu" 2014. godine, a potom i odbijanje Kijeva da primeni sporazume iz Minska.
Putin je rekao i da je Rusija spremna za povratak Donbasa Ukrajini.
„Iskreno sam verovao da ako uspemo da ubedimo te ljude koji žive u Donbasu - a njih je trebalo ubediti da se vrate u okvire ukrajinske državnosti - onda će postepeno, postepeno rane zarasti", rekao je Putin.
Ali, dodao je, u Kijevu su to pitanje želeli da reše vojnom silom.
Prema rečima ruskog predsednika, sadašnji rat je započela Ukrajina „osmogodišnjim bombardovanjem Donbasa", a ne Rusija.
Putin je rekao i da bi se rat odavno završio da nije bilo Vašingtona i britanskog premijera Borisa Džonsona, koji su, kako je rekao, prečili zaključivanje sporazuma u Istanbulu.
„Ako postoje opcije, postoji i želja", rekao je Putin, pozivajući Vašington da preispita sopstvene stavove.
Dodao je i da je Moskva spremna za dijalog, ali ne precizirajući pod kojim uslovima.
Putin je ponovo optužio SAD za sabotažu gasovoda Severni tok, rekavši da „CIA (američka Centralna obaveštajna agencija) nema alibi".
„Sve bi ovo bilo smešno da nije veoma tužno", rekao je Putin, govoreći o odnosima Rusije, Ukrajine i Zapada.
„Ova beskrajna mobilizacija u Ukrajini, histerija, unutrašnji problemi, sve ovo... Pre ili kasnije ćemo se ipak dogovoriti", dodao je šef ruske države.
Taker Karlson sa Putinom nije razgovarao o navodnim ratnim zločinima koji su počinili ruski vojnici u Buči, mestu u blizini Kijeva, ili drugde, o prisilnom odvođenju ukrajinske dece u Rusiju, izdavanjem naloga Međunarodnog krivičnog suda zbog toga ili zatvaranju lidera opozicije Alekseja Navaljnog.
Ruski lider je govorio o odnosu sa američkim predsednicima.
Rekao je da je imao „veoma dobar odnos" sa Džordžom V. Bušom.
„On nije bio ništa gori od bilo kog drugog američkog ili ruskog ili evropskog političara", rekao je ruski predsednik.
„Uveravam vas da je razumeo šta radi kao i ostali. Imao sam takav, lični odnos i sa Donaldom Trampom", dodao je.
Putin je rekao da se ne seća kada je poslednji put razgovarao sa sadašnjim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.
Izjavio je i da „Rusija nema interese da napadne Poljsku, Letoniju niti bilo koju drugo NATO članicu".
„To ne dolazi u obzir", odlučan je Putin.
Jedna od tema intervjua bio je i novinar američkog Volstrit džornala Evan Gerškovič koji je od prošle godine u pritvoru u Rusiji pod optužbom za špijunažu.
Putin kaže da veruje da može da bude postignut dogovor o oslobađanju novinara i da su u toku razgovori sa američkom stranom.
„Specijalne službe su u kontaktu jedna sa drugom. Razgovaraju... Verujem da se može postići dogovor", izjavio je ruski predsednik.
„Vratićemo ga u Sjedinjene Države", dodao je.
Međutim, ruski predsednik je insistirao da je Gerškovič, kome još nije suđeno, dobio poverljive informacije i nagovestio koga bi Rusija prihvatila u razmeni zarobljenika.
On je pomenuo „osobu, [koja] je eliminisala zločinca u jednoj od evropskih prestonica... tokom događaja na Kavkazu".
Skoro sigurno je to bila referenca na Vadima Krasikova, službeniku ruske tajne služćbe (FSB) koji je u zatvoru u Nemačkoj pod optužbom da je ubio gruzijskog vojnog oficira Zelimkana Kangošvilija u berlinskom parku 2019.
Gerškovič, reporter Volstrit džornala, uhapšen je u gradu Jekaterinburgu, oko 1.600 kilometara istočno od Moskve, 29. marta prošle godine.
U januaru mu je Rusija ponovo produžila istražni pritvor do kraja marta.
Ukoliko bude proglašen krivim preti mu do 20 godina zatvora.
Pre intervjua, Karlson je rekao da se „nijedan zapadni novinar nije potrudio da intervjuiše" Putina od 2022.
Mnogobrojni novinari iz zapadnih zemalja, kao i Stiv Rozenberg, BBC urednik u Rusiji, u više navrata tražili su intervju sa Putinom, ali svi zahtevi BBC-ja su ignorisani.
Ove navode potvrdio je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Karlson nije u pravu i to nije mogao da zna. Dobijamo mnogo zahteva za intervjue sa predsednikom", rekao je Peskov.
Ruski državni mediji nekoliko dana su pomno pratili Karlsonov boravak u Moskvi, emitujući snimke njegovih odlazaka u restorane i posete baletu u Boljšoj teatru.
Karlson je bio izuzetno popularan voditelj na američkoj televizijskoj mreži Foks njuz, sve do aprila 2023. godine, kada je iznenada dobio otkaz, ali pravi razlozi nisu saopšteni.
Pokrenuo je sopstveni medijski sajt i kompaniju, a njegovi prilozi su vrlo gledani na društvenoj mreži Iks.
Pogledajte video: Vladimir Putin -najdugovečniji lider u modernoj istoriji Rusije
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
zztop
Dobrivoje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar