Mogućnost da Izrael pusti zatvorenike u zamenu za oslobađanje Hamasovih talaca dovela je u žižu javnosti zatvorenog lidera pokreta Fatah Marvana Al Bargutija.
On je isplivao kao potencijalni predsednik Palestinske uprave.
Hamas insistira da on mora da bude oslobođen u bilo kom novom sporazumu o razmeni zarobljenika i talaca.
„Kao pokret, usvojili smo jasan stav kojeg se i dalje pridržavamo, a to je oslobađanje svih zatvorenika i pritvorenika koji su u zatvorima pod izraelskom okupacijom, bez izuzetka", rekao je Osama Hamdan, palestinski lider u Hamasu, za BBC na arapskom.
„To smatramo nacionalnom misijom. Svaki zatvorenik koji se žrtvovao za Palestinu mora da dobije ravnopravan tretman.
„To smo uradili u operaciji Vafa Al Ahrar (Hamasov naziv za razmenu izraelskog vojnika Gilada Šalita zarobljenog 2006. godine i palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora)", dodao je Hamdan.
Prema izraelskom listu Mariv, Barguti je prošlog februara prebačen iz zatvora Ofer u drugi neimenovani zatvor i stavljen u samicu, nakon što su „izraelske zatvorske vlasti dobile informacije prema kojima je Al Barguti preko nekoliko kanala pokušavao da izazove nemire na Zapadnoj obali u pokušaju da pokrene treći ustanak."
Izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir pozdravio je prebacivanje Bargutija u izolovanu ćeliju.
Palestinska komisija za pitanja zatvorenika i oslobodilaca osudila je Bargutijevo smeštanje u samicu.
Izrael odbija da pusti Bargutija na slobodu.
Barguti je započeo političke aktivnosti sa petnaest godina u pokretu Fatah, koji je predvodio pokojni Jaser Arafat.
Kako se njegova politička karijera razvijala, borio se za sticanje podrške za palestinsku stvar.
„I dok se ja, i pokret Fatah kojem pripadam, oštro protivimo napadima na civile unutar Izraela, našeg budućeg suseda, zadržavam pravo da se branim, da se protivim izraelskoj okupaciji svoje zemlje i da se borim za slobodu", napisao je on u Vašington postu 2002. godine.
„I dalje želim miroljubivu koegzistenciju između ravnopravnih i nezavisnih država Izrael i Palestine zasnovanu na potpunom povlačenju sa palestinskih teritorija okupiranih 1967...
„Iskreno, umorni smo od stalnog preuzimanja krivice za izraelsku nepopustljivost kad svi samo želimo primenu međunarodnog prava."
Politički analitičari su za BBC na arapskom rekli da bi Barguti, koji je u izraelskim zatvorima od 2002. godine, mogao da bude „konsenzusna opcija" za preuzimanje Palestinske uprave i pripremu za sledeću državu ako do sporazuma dođe.
Barguti je uhapšen u Operaciji odbrambeni štit 2002. godine, kad su ga Izraelci optužili za osnivanje vojne grupe Brigada mučenika Al Akse, što on poriče.
Organizacija je izvršila niz smrtonosnih napada na izraelske vojnike i doseljenike.
Barguti je osuđen na pet doživotnih kazni plus 40 godina zatvora zbog učešća u tim akcijama.
On je odbio da prizna autoritet izraelskog suda.
„Optužbe nisu podignute protiv njega zato što je počinio te činove vlastitim rukama, već zato što je bio vođa", rekla je njegova žena Fadva za BBC na arapskom.
Fadva, koja je pravnica, kaže da je tokom saslušanja Barguti „odbacio sve optužbe" i da je „negirao optužbu da je osnovao Brigade mučenika Al Akse.
Osama Hamdan, predstavnik Hamasa, veruje da je na Bargutijevoj strani njegova reputacija:
„Neko poput Marvana Bargutija nesumnjivo ima revolucionarnu istoriju i neki će to doživeti kao kvalifikaciju za lidera, i mi to poštujemo, ali kao pokret, nismo raspravljali o ovom pitanju u načelu…
„Smatramo da je naš stav jasan: da palestinski narod izabere vlastito vođstvo putem izbora, na kojima će Palestinci odlučiti ko će ih zastupati, i svi treba da poštuju tu volju."
U decembru 2023. godine, anketa sprovedena na glasačima za Palestinsku upravu, on je bio sveukupno popularniji od drugih kandidata.
Hamas se odavno bori za Bargutijevo oslobađanje.
Saopštenje Halika Al Haje, šefa Hamasove Kancelarije za arapska i islamska pitanja, objavljeno je na nalogu pokreta na Telegramu u novembru 2021. godine.
„Želimo da uvrstimo lidera Marvana Bargutija i lidera Ahmeda Sadata (generalnog sekretara Narodnog fronta za oslobođenje Palestine) na spisak imena za sporazum o razmeni", izjavio je.
Izrael je odbio da pusti Bargutija 2011. godine u sklopu sporazuma o razmeni izraelskog vojnika Gilada Šalita i palestinskih zatvorenika iz njegovih zatvora, koji je obuhvatao oslobađanje Hamasovog vođe u Gazi Jahje Sinvara.
Politički analitičar i istraživač Oraib Al Rantavi kaže da bi Bargutijevo potencijalno predavanje Palestinskoj upravi moglo biti povezano sa sporazumom o razmeni između Hamasa i Izraela.
Hamdan kaže da Izrael opstruira takav sporazum.
Al Rantavi je rekao za BBC na arapskom da Bargutijevo oslobađanje zavisi od toga da li će Izrael „žrtvovati taoce da bi izbegao da pravi ustupke i nastavio rat bez stavljanja prioriteta na oslobađanje izraelskih talaca koje drži Hamas".
Međutim, on veruje da „američki i unutrašnji izraelski pritisci otežavaju izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da se odluči za tu opciju, tako da bi mogao da naginje ka sporazumu o razmeni zatvorenika i talaca".
Netanjahu je kao „deluzivne" opisao Hamasove zahteve za oslobađanje velikog broja Palestinaca.
Na pitanje o mogućnosti da se kandiduje, Barguti je 2009. godine poslao pisani odgovor iz zatvora: „Kad se postigne nacionalno pomirenje i dođe do dogovora o održavanju izbora, doneću odgovarajuću odluku."
Uprkos njegovom zatočeništvu, on se 2021. godine kandidovao na palestinskim predsedničkim izborima.
Aktuelni predsednik Mahmud Abas je otkazao glasanje, navevši kao razlog izraelsko odbijanje da dozvoli učešće Istočnog Jerusalima.
Međutim, Al Rantavi kaže: „Pokret otpora će insistirati na zahtevu za oslobađanje Marvana i njegovih drugova."
Meir Masri, profesor i učenjak političkih nauka na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i član Centralnog komiteta Izraelske laburističke stranke, rekao je za BBC na arapskom da je teško zamisliti da izraelska vlada preduzme takav korak, „zbog istorijskih presedana", misleći na dogovor o puštanju Sinvara.
U njegove razloge spada i to što „Barguti služi nekoliko doživotnih kazni", pored protivljenja izraelske desnice oslobađanju ljudi koje je Masri opisao kao „teroriste".
Izraelski pisac Geršon Baskin napisao je u Harecu u januaru da tranzicioni period posle rata u Gazi zahteva da „palestinski vođa bude u mogućnosti da zagovara jedinstvo i da se posveti razoružanju u regionu. Takav vođa bi mogao da bude Barguti."
Baskin ističe da Barguti „još podržava rešenje o dve države".
U međuvremenu, američka diplomatkinja Đina Vinstenli, predsednica Saveta za bliskoistočnu politiku, rekla je za BBC da je sadašnja izraelska vlada jasno stavila do znanja da nema ni volju ni nameru u ovom trenutku da pravi korake napred u vezi sa rešenjem o dve države.
„Da bismo stigli dotle, biće potreban veliki napor međunarodne zajednice.
„Međutim, to je jedini način da se prekine ovo stravično vrzino kolo nasilja između Palestinaca i Izraelaca."
Vinstenli dodaje da čak i ako Barguti bude bio pušten, „nema jasnog puta do rešenja o dve države…".
„Aktuelni izraelski premijer možda neće ostati na vlasti dugoročno, tako da je usmeravanje bilo kog izraelskog lidera ka pregovorima nužno, ali neće biti lako."
Tarek Fahmi, direktor Jedinice izraelskih studija u Nacionalnom centru za bliskoistočne studije, smatra da je malo verovatno da će Izrael osloboditi Bargutija.
„Marvan ima sjajan revolucionarni istorijat, ali Izrael u ovom trenutku neće dopustiti njegovo puštanje da bi preuzeo vođstvo nad Palestinskom upravom.
„Možda će biti predložene neke druge ličnosti, ali on praktično neće biti predsednik", kaže Fahmi.
Međutim, Vinstenli tvrdi da bi „oslobađanje Marvina Bargutija bilo strateški potez sa izraelske strane, jer se on smatra održivom opcijom za nehamasovsko vođstvo nad Palestincima."
Al Rantavi veruje da bi Bargutijevo oslobađanje bilo u interesu Hamasa.
On kaže da bi to obnovilo Fatah, pomoglo u obnovi Palestinske oslobodilačke organizacije, dovelo do pomirenja i izgradilo jedinstvenu referentnu tačku za palestinski narod.
Ali da li bi Barguti mogao da vodi Palestinsku upravu iz zatvorske ćelije?
Al Rantavi kaže da je jedan predlog da Barguti preuzme predsedničku dužnost iz zatvorske ćelije.
Teorija glasi da bi potpredsednik preuzeo ceremonijalnu ulogu a potom bi se izvršio pritisak na Izrael da pusti Bargutija na slobodu da vlada i praktično.
S druge strane, Meir Masri veruje da je ideja da Barguti preuzme vlast iz zatvora „nerealan predlog".
Prema Masrijevom mišljenju, Izrael ne bi osećao pritisak da ga oslobodi i on bi bio neefikasan, upravljajući sa izolovane lokacije sa ograničenim pristupom komunikaciji.
Al Rantavi smatra da je Barguti „relativno umeren", u poređenju sa nekim drugim palestinskim liderima.
On kaže da ga njegova „nacionalna i ujedinjujuća ličnost, koja nije povezana sa ekstremističkim strujama unutar palestinskog nacionalnog pokreta, čini popularnim i prihvaćenim od većine frakcija".
Do objavljivanja ovog članka, vođstvo Palestinske uprave nije odgovorilo na zahteve za komentar.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar