Britanski naučnici kažu da su pronašli novi uzrok većine posledica izazvanih astmom.
Ćelije koje oblažu sluznicu disajnih puteva se uništavaju tokom napada astme, pokazuje njihovo istraživanje.
Lekovi koji bi sprečili da to toga dođe, umesto što se bave posledicama napada, mogli bi znatno da promene situaciju, kažu istraživači Kings koledža u Londonu za časopis Nauka.
Disajni putevi ljudi sa astmom su često osetljivi na polen, kućne ljubimce i vežbanje, zbog kojih postanu upaljeni ili otečeni, što izaziva kašalj i nedostatak daha.
Postojeći lekovi ili inhalatori mogu smanjiti upalu i pomoći u održavanju disajnih puteva otvorenim, ali učestali napadi mogu izazvati trajna oštećenja i sužavanje disajnih puteva.
Tokom napada astme, glatki mišić koji okružuje disajne puteve počinje da se steže, što je poznato kao bronhokonstrikcija.
Tim Kings koledža iz Londona, koristeći miševe i uzorke ljudskog plućnog tkiva, detaljno je proučavao ovaj proces.
Profesorka Džodi Rozenblat kaže da bronhokonstrikcija šteti sluznici disajnih puteva, što dovodi do dugotrajne upale, zarastanja rana i infekcija koje izazivaju nove napade.
Do sada je oštećenje te sluznice bilo zanemareno, navodi Rozenblat za BBC.
„Ona je prva linija odbrane tela od stvari poput infekcija, a oštećuje se tokom napada astme, što je onda začarani krug", kaže Rozenblat, vodeća istraživačica na projektu.
„Ako uspemo da blokiramo štetu, nadamo se da bi to moglo sprečiti da se napadi uopšte dogode."
Kao potencijalni način lečenja, naučnici ispituju element gadolinijum, koji izgleda da pomaže - barem kod miševa.
Međutim, potrebno je mnogo više rada da bi se videlo koliko je to bezbedno i efikasno za ljude, što će potrajati godinama.
Doktorka Samanta Voker, direktorka organizacije koja se bavi istraživanjem lečenja astme i pluća u Velikoj Britaniji, kaže da ovo otkriće „otvara važna nova vrata potencijalne nove opcije lečenja, koje su očajnički potrebne ljudima sa astmom."
Od suštinskog je značaja da ljudi sa astmom nastave da pravilno koriste propisane lekove, ističe.
U takvim okolnostima, mnogi bi trebalo da bez problema nastave sa svakodnevnim životom, dok bi oni koji i pored toga imaju simptome trebalo da razgovaraju sa lekarom.
„Znamo da postoji mnogo ljudi za koje postojeći tretmani za astmu ne funkcionišu, tako da je od suštinskog značaja da nastavimo da finansiramo istraživanja, kako bismo pronašli nove lekove koji bolje rešavaju uzroke astme."
Pogledajte video: Šta su „čelična pluća" i kako rade
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar