Iako će sve oči u Briselu biti uprte u predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, za stolom će u sredu, 27. juna, i ovog puta biti specijalni izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak.
Koliko je ovaj iskusni slovački diplomata, čija se karijera brusila na balkanskim krizama, važan deo pregovora Beograda i Prištine, pokazuje i to što je najpre najavljeno da se njegov mandat završava, a zatim da je produžen do januara.
Za takozvani proces normalizacije odnosa, Lajčak je važna karika jer dobro poznaje regionalne prilike - uključen je još od referenduma za nezavisnost Crne Gore 2006.
Ipak, njegov uspeh za dijalog je polovičan, ocenjuje Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.
„Tokom Lajčakovog mandata jeste postignut briselski sporazum, ali je primena sporazuma uglavnom izostala.
„Pitanje registarskih tablica i dokumenata je rešeno, ima on zaostavštinu, ali glavna stvar - Zajednica srpskih opština (ZSO) - nije urađena, a Kosovo je i dalje pod sankcijama", kaže Međak za BBC na srpskom.
Da Lajčak ostane na mestu izaslanika za dijalog zamolio ga je Žozep Borelj, visoki evropski predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, koji će i biti domaćin briselskog susreta.
Kao i obično, najavljeno je da će Lajčak prvo imati odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem, a potom će svi zajedno sesti za pregovarački sto.
Poslednji put dvojica lidera pregovarali su u septembru 2023, samo nekoliko dana pre sukoba u selu Banjska, na severu Kosova.
Tada su ubijeni kosovski policajac i trojica naoružanih Srba koje je, prema sopstvenom priznanju, predvodio Milan Radoičić iz Srpske liste, bliske vlastima u Beogradu.
Za sukobe u Banjskoj do danas niko nije odgovarao.
U međuvremenu, sretale su se samo delegacije na tehničkom nivou.
„Dijalog Beograda i Prištine je u komi", rekao je šef srpske diplomatije Marko Đurić.
Kosovski analitičar Avni Arifi kaže da mu je čudan trenutak u kom dolazi do ovog susreta jer se dešava, kako kaže, „posle dva diplomatska gubitka Kosova": na snazi su ostale kaznene mere EU, a nije ispunjen zahtev Kosova da Lajčak ode sa te pozicije.
Brisel je juna 2023. uveo određene sankcije Prištini zbog odbijanja da formira Zajednicu srpskih opština, predviđenu nizom sporazuma, počev od Briselskog, i smanje napetosti na severu Kosova.
Privremeno je obustavljen rad u radnim telima u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU, blokiran je pristup sredstvima iz evropskih fondova, a uveden je i simbolični embargo na pozive prištinskim zvaničnicima za učešće na visokom nivou koji je u međuvremenu iščezao.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Uoči sastanka, Miroslav Lajčak je u intervjuu za prištinske medije bio umereniji, navodeći da je dijalog „na raskrsnici" i da je potreban kompromis.
Uz pozitivan razvoj i dogovaranje sporazuma u Ohridu, paralelno se dešavaju napetosti, eskalacija nasilja i konflikt, istakao je za Sbunker.
Iako je bilo više predloga za normalizaciju odnosa, prvi koji je zvanično usvojen prošle godine - takozvani francusko-nemački predlog - umesto Beograda i Prištine, pisali su stranci, dodao je.
Za to vreme, na terenu su u maju usledili protesti srpskog stanovništva, u kojima je bilo i sukoba sa pripadnicima mirovne misijom NATO-a za Kosovo (KFOR).
„I umesto da imamo instrumente koji će promovisati mir, saradnju i evropske integracije, mi moramo da upravljamo krizama.
„Jedna stvar je jasna, ne može biti normalizacije odnosa ukoliko imamo konflikt na terenu", rekao je Lajčak.
Na mesto izaslanika EU za dijalog Lajčak je došao aprila 2020, a od tada je na terenu bilo mnogo napetosti.
Kada je 2021. i 2022. Priština najavljivala da će registarske tablice koje izdaje MUP Srbije morati da budu zamenjene kosovskim, lokalni Srbi na severu Kosova postavili su i barikade na putevima, zbog čega je primena odložena.
Nezadovoljstvo je eskaliralo novembra 2022. kada su Srbi saopštili da izlaze iz svih institucija prištinskih vlasti.
Neopozive ostavke na funkcije podneli su gradonačelnici četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, odbornici, poslanici u Skupštini Kosova, sudije, tužioci, administrativno osoblje u tužilaštvu i sudstvu, kao i pripadnici Kosovske policije regiona sever.
Srbi zaposleni u policiji Kosova su potom, pred televizijskim kamerama, demonstrativno poskidali uniforme.
Miroslav Lajčak je tada pozvao na smirivanje napetosti, ali se Srbi nisu vratili na radna mesta.
Usledila je diplomatska ofanziva najvažnijih zemalja EU, Francuske i Nemačke.
Prema njihovom predlogu, Beograd i Priština su postigli sporazum u februaru 2023. pod budnim okom Brisela, a zatim su mesec dana kasnije na Ohridu dogovorili i jasne smernice kako će se primenjivati.
Prema sporazumu, Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, a Srbija i Kosovo se neće međusobno blokirati na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Sporazum i Aneks postali su sastavni deo pregovaračkog procesa o pristupanju u članstvo u Evropskoj uniji (EU) za Kosovo i Srbiju.
Jedna od tačaka koja je ubrzo i primenjena jeste Deklaracija o nestalima tokom sukoba na Kosovu krajem 1990-ih.
Međutim, sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kojem je kumovao i Lajčak, nije promenio stanje na terenu.
Mesec dana posle prihvatanja sporazuma, u četiri opštine na severu Kosova, gde većinski žive Srbi, održani su izbori koje su Srbi bojkotovali.
Srbi su bili nezadovoljni celokupnim položajem i neuspostavljanjem ZSO.
Na izborima u te četiri opštine glasalo je ukupno tek nešto više od 1.500 ljudi od oko 45.000 upisanih birača.
To je rezultovalo pobedom albanskih kandidata, čiji je ulazak u opštinske prostorije izazvao nove demonstracije krajem maja.
Demonstranti nisu želeli gradonačelnike albanske nacionalnosti u četiri opštine sa većinski srpskim stanovništvom (Zvečan, Leposavić, Zubin Potok i severni deo Kosovske Mitrovice), a tražili su i povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije.
Srbi na severu Kosova sukobili su se sa pripadnicima KFOR-a, međunarodne mirovne misije, i Kosovske policije, pa je bilo više desetina povređenih.
Pogledajte video sukoba na Kosovu:
Iako se situacija preko leta relativno smirila, krajem septembra je došlo do sukoba u selu Banjska u kome je ubijeno četvoro ljudi, što je najteže nasilje poslednjih godina.
Za napade je Priština optužila Srbiju, ali je Beograd to negirao.
Sukob je izbio samo deset dana posle poslednjeg sastanka Vučića i Kurtija u Briselu, koji nije doneo nikakve pomake.
Lajčak je u narednom periodu u više navrata posetio Beograd i Prištinu, ali trojnih susreta nije bilo.
Video: Šta se dešavalo u Banjskoj
Tek je nova godina donela i neka olakšanja.
Od januara 2024. godine rešeno je pitanje registarskih tablica koje je godinama opterećivalo odnose, tako što je omogućeno da automobili sa tablicama koje izdaju kosovske vlasti mogu da se kreću po teritoriji Srbije.
Vlasnici vozila više ne prelepljuju oznake Kosova na registarskim tablicama, a isto važi i za vozila sa srpskim tablicama na Kosovu, što je bilo privremeno rešenje.
Time je konačno stupio na snagu dogovor o slobodnom kretanju postignut još 2011. godine.
Od jeseni 2023. preregistrovana su vozila sa oznakama PR Prištine, KM Kosovska Mitrovica, GL Gnjilane, PZ Prizren, UR Uroševac koje je izdavao MUP Srbije.
Umesto srpskih, dobili su kosovske RKS tablice, na kojima su gradovi označeni brojevima.
Ulaskom u 2024, kosovskim državljanima su ukinute vize za Evropsku uniju, pa je deo Srba koji su ranije imali posebnu vrstu pasoša koje Srbija izdaje ljudima koji žive na Kosovu, izvadio prištinska dokumenta.
Međutim, nedugo potom novi talas polemike izazvala je i odluka Centralne banke Kosova da od 1. februara 2024. evro bude jedino sredstvo plaćanja.
To je značilo da Srbi koji primaju dinare treba da ih menjaju u evre, što su mnogi od njih već godinama radili.
Evro je zvanična valuta na Kosovu, ali je u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom moglo da se plaća u dinarima - bar nezvanično.
Odlukama kosovskih institucija, najpre je zabranjen ulaz novih novčanica dinara na Kosovo, ali je usled brojnih kritika stranih zvaničnika koji su tražili da se ta odluka odloži, uveden tromesečni period prilagođavanja.
Nekada srpska, a danas slovenačka Komercijalna banka se povukla sa kosovskog tržišta, a u više navrata su privođeni radnici Pošte Srbije i zaplenjen novac za penzije.
Po ko zna koji put, Lajčak je pozivao na kompromis i fleksibilnost obe strane.
Prištinske vlasti su u međuvremenu zatvorile više privremenih organa Srbije.
Predsednike tih struktura birala je Vlada Srbije, a preko njih se sprovode projekti koji se finansiraju iz Beograda, poput izgradnje vrtića, škola ili davanja subvencija poljoprivrednicima.
Kosovska policija je zaplenila novac u nekoliko opština u centralnom i južnom Kosovu.
Ove izmene su donekle bacile u senku i vest da na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, od ovog proleća stižu računi za struju, prvi put posle decenija neplaćanja.
Pošto su nedavno održani evropski izbori za novi sastav parlamenta i Evropske komisije, budući evropski šef diplomatije, za šta kao glavna kandidatkinja figurira estonska poltiičarka Kaja Kalas, mogao bi da izabere novog specijalnog izaslanika za Balkan.
Dobro je što je Lajčak ostao dok se to sve ne završi da bi se izbegao „vakuum" u pregovorima, kaže Međak.
„On ima značajnu ulogu, ali nije nezamenljiv i on nije taj koji donosi odluke."
Lajčak nije ni mogao da privoli neku od strana da nešto uradi, dodaje.
„To je najpre na državama kvinte (Amerika, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija), zatim na ostalim članicama EU, ali je taj pritisak izostao ili nije imao efekta", dodaje analitičar.
Kao primer manjkavosti Brisela, on navodi sporazum od prošle godine koji je nepotpisan, iako je za obe strane obavezujući.
„Dozvolili su da se taj sporazum ne potpiše, što je manjkavost, jer su time dozvolili da se godinu dana u Srbiji zamućuje voda da li je Srbija uopšte obavezana time, a to je Lajčak mogao da uradi", zaključuje Međak.
Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Tužilaštvo traži pritvor za producentkinju Pinka: Već ima 33 prijave i 11 osuđujućih presuda")
Komentari 1
SB UN
Sve je jasno posle glasanja Amerike, Britanije, Nemačke i Francuske u UN da su Srbi genocidni i posle poglavlja 35.
Srbija da se učlani u BRICS i tu rešava pitanje svoje pokrajine KiM u okviru 1244 rezolucije.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar