Ankete pokazuju da bi bivši predsednik Donald Tramp mogao da obezbedi drugi mandat na novembarskim američkim predsedničkim izborima, ali je razlika između dva kandidata suviše mala da bi to moglo sa sigurnošću da se tvrdi.
Ko god da pobedi, rezultati će se osetiti širom sveta, utičući na živote miliona ljudi izvan američkih granica.
Tramp, čija bi kandidatura trebalo da bude potvrđena na nacionalnoj konvenciji republikanaca u julu, ne otkriva uvek sve detalje o vlastitim planovima.
Ali očigledno je da postoje mnoge oblasti u kojima će njegova politika razlikovati od politike sadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena.
Evo nekih od njih.
Donald Tramp odavno kritikuje američku vojnu pomoć Ukrajini, koja se meri milijardama dolara od početka ruske potpune invazije iz 2022. godine.
Tramp, koji je javno hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina dok je bio na vlasti, zarekao se da će okončati rat „u roku od 24 časa" ako bude bio izabran.
Nije pojasnio kako, ali je ovaj komentar izazvao zabrinutost da će zahtevati od Ukrajine da se odrekne dela teritorije u korist Rusije.
Njegovi republikanski sledbenici odlagali su mesecima usvajanje predloga zakona u Kongresu, koji obuhvata 60 milijardi dolara vojne pomoći Kijevu, mada on nije govorio mnogo o njemu kad je konačno odobren u aprilu.
Jedan od njegovih saveznika, mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da Tramp „neće dati ni paru" Ukrajini ako bude bio izabran, pošto je posetio bivšeg američkog predsednika na Floridi u martu.
„Neću dati ukoliko Evropa ne bude počela da daje istom merom", rekao je Tramp za časopis Tajm upitan za Orbanov komentar.
On je rekao da će „pokušati da pomogne Ukrajini", ali da Evropa „ne plaća jednak danak".
Smanjenje vojne pomoći dobro prolazi kod republikanskih glasača.
U anketi Pju riserč centra, objavljenoj 8. maja, 49 odsto anketiranih republikanaca reklo je da Vašington troši previše na Ukrajinu, za razliku od 17 odsto demokratskih glasača.
Mišel Bentli, stručnjakinja za međunarodne odnose na Kraljevskom univerzitetu Holovej u Londonu, kaže da Trampove poruke možda već ostavljaju traga, jer bi Putin sada „mogao da bude osokoljen" mogućnošću Trampove pobede.
Organizacija Severnoatlantskog sporazuma (NATO), vojni savez sastavljen od 32 zemlje, među kojima su SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, jedan je od najvećih trnova u Trampovom oku.
Kao predsednik, on je često pretio da će povući SAD iz saveza ako druge članice na budu ispunile dogovoreni cilj o trošenju dva odsto bruto nacionalnog proizvoda (BDP) na odbranu.
Prema pravilima NATO, napad na bilo koju zemlju članicu smatra se napadom na sve zemlje iz bloka.
Ali u februaru ove godine, Tramp je rekao da ne bi branio zemlju koja „nije platila" i da bi ohrabrio Moskvu da „joj radi šta god joj padne na pamet".
U kampanji na njegovoj internet stranici stoji da je njegov cilj „fundamentalno preispitivanje" svrhe i misije NATO.
Mišljenja su podeljena oko toga da li bi on stvarno povukao SAD iz saveza.
Čak i ako Amerika ne istupi iz saveza, Tramp može da „podrije" ovu organizaciju, smatra Ed Arnold iz londonske grupe stručnjaka za odbranu, Kraljevski institut ujedinjenih službi.
To bi mogao da učini smanjenjem američkih trupa u Evropi ili uslovljavajući američki odgovor ako Rusija izvrši invaziju na neku članicu NATO, objašnjava.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Trampov predsednički mandat bio je obeležen agresivnom imigrantskom politikom, a on se zarekao da će ići korak dalje ako se vrati u Belu kuću.
Izjavio je da će prvog dana „početi najveću domaću operaciju deportacije u američkoj istoriji".
Republikanac se zarekao i da će ukinuti državljanstvo po pravu rođenja za decu migranata bez dokumenata i da će povesti rat protiv meksičkih narko-kartela.
Prošle godine je nagovestio da će proširiti vlastitu izuzetno kontroverznu zabranu putovanja za ljude iz nekoliko velikih muslimanskih zemalja.
„Pored toga što želi da deportuje milione imigranata bez dokumenata, od kojih mnogi žive u SAD decenijama, Tramp želi da smanji čak i legalnu imigraciju", kaže Doris Majsner, bivša komesarka ukinute američke Službe za imigraciju i naturalizaciju, a sada stručnjakinja u vašingtonskom Institutu za migracionu politiku.
Trampova internet stranica ističe da je, dok je bio na vlasti, ukinuo američki program za olakšanje povratka izbeglica u društvo, a ona kaže da će vrlo verovatno to pokušati da uradi ponovo.
Majsner veruje da će se bivši predsednik na kraju suočiti sa pravnim preprekama što se tiče njegovih planova, kao što se to desilo i tokom njegovog prvog mandata, kad su sudovi intervenisali kod odluka kao što su zabrana putovanja.
Takođe, njegov plan o deportaciji „sudariće se sa realnošću da federalna vlada nema resurse da hapsi i uklanja ljude ni približno u onim brojkama koje Tramp obećava", dodaje ona.
Bajden je obećao „humaniju" politiku o imigraciji i ukinuo je ili povukao nekoliko graničnih mera iz Trampovog doba.
Ali ankete pokazuju da su glasači i na levici i na desnici zabrinuti zbog obima imigracije, zbog čega mu ne preostaje ništa drugo nego da održava delikatnu ravnotežu.
U junu je izdao sveobuhvatno naređenje koje omogućava zvaničnicima da brzo uklone migrante koji uđu u SAD ilegalno bez obrade njihovog zahteva za azil.
Dve nedelje kasnije, doneo je meru koja štiti od deportacije stotine hiljada supružnika američkih državljana koji nemaju dokumente.
Tokom njegovog predsedničkog mandata, Tramp je bio glasni pristalica Izraela i njegove desničarske vlade.
Najavio je da će SAD priznati Jerusalim kao glavni grad Izraela, pogazivši decenije zvanične američke politike, i preselio je američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.
Oba poteza, koje Bajden u međuvremenu nije poništio, Palestinci su doživeli kao zauzimanje strane po izuzetno osetljivom pitanju statusa Jerusalima.
Trampova vlada je pružala podršku jevrejskim naseljima na okupiranoj Zapadnoj obali, koje ogromna većina međunarodne zajednice smatra nelegalnim prema međunarodnom pravu, iako to Izrael osporava.
Njegova administracija je takođe posredovala u sporazumima koji su normalizovali odnose između Izraela i četiri zemlje Arapske lige - Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sudana i Maroka.
Međutim, neki smatraju da je on ljuti na Benjamina Netanjahua od američkih predsedničkih izbora 2020. godine, kad je izraelski premijer zvao da čestita Bajdenu pobedu dok je Tramp još osporavao rezultate.
Posle napada od 7. oktobra, Tramp je rekao da Netanjahu „nije bio spreman" za Hamasove napade i nazvao Hezbolah, militantnu islamističku grupu u Libanu „pametnom", izazvavši bes među republikancima koji podržavaju Izrael.
On nastavlja da ističe vlastitu podršku Izraelu tokom prethodnih godina, ali sada tvrdi da ova zemlja „mora da završi ono što je započela" protiv Hamasovih ekstremista u Gazi.
I to mora „završi brzo", zato što „gubi PR rat", smatra.
Za časopis Tajm je rekao da bi u ratu Irana i Izraela on „štitio Izrael", ali nije izneo previše detalja o tome kako bi se borio protiv Irana.
Kao predsednik, izvukao je SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, pojačao sankcije i odobrio napad u kom je stradao najmoćniji iranski vojni komandant Kasem Sulejmani.
Pogledajte video: Zašto su Iran i Amerika zakleti neprijatelji
Dok je bio na vlasti, Tramp je pokrenuo ljuti trgovinski rat sa Kinom.
Ako bude bio reizabran, predložio je takse od više od 60 odsto za ovu zemlju.
Prošle godine je takođe govorio o „agresivnim novim ograničenjima" kako bi „zaustavio sve buduće kineske kupovine" infrastrukture u SAD u vitalno važni sektorima kao što su energetika i telekomunikacije.
I dok rastu tenzije u Južnom kineskom koru i oko Tajvana, neki iz njegovih krugova žele da se američka bezbednosna politika više usredsredi na Kinu.
Eldridž Kolbi, savetnik Ministarstva za odbranu tokom Trampove administracije, postao je uticajan glas po pitanju bezbednosti u republikanskim redovima i viđen je za mesto u Trampovoj administraciji.
Ovaj konzervativni intelektualac deo je grupe republikanaca koji žele da Peking postane glavni prioritet za Vašington u inostranstvu.
„Ne treba naprosto da okrenemo leđa Ukrajini, ali podrška njima ne treba da bude naš prioritet kad je Kina mnogo veća pretnja po američke interese od Rusije", kaže Kolbi.
On dodaje da je siguran kako je Tramp toga „savršeno svestan".
Tajvan je samostalan i doživljava sebe kao udaljenog od kineskog kopna, sa vlastitim ustavom i demokratski izabranim liderima.
Ali Peking ga doživljava kao odmetnutu pokrajinu, koja će se kad-tad naći ponovo pod okriljem Pekinga, i ne isključuje upotrebu sile da bi povratio ostrvo.
SAD je istorijski namerno bio dvosmislen po pitanju kako bi reagovao da Kina izvrši invaziju na Tajvan, iako je Bajden bio najeksplicitniji od svih dosadašnjih američkih lidera rekavši da bi ga SAD branile.
Tramp je odbio da kaže šta bi on radio.
On, međutim, jeste izazvao protest Kine posle izborne pobede iz 2016. godine, kad je primio telefonski poziv sa čestitkama predsednika Tajvana, prekinuvši višedecenijsku američku politiku neodržavanja diplomatskih odnosa.
Kao predsednik, Tramp je povukao SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine.
Bajden je poništio taj potez, a na internet stranici Trampove kampanje stoji da će on ponovo izaći.
Zariče se da će „bušiti, bebo, bušiti" naftu, obećavši jeftiniju energiju.
Na njegovoj internet stranici takođe stoji da će zaustaviti „frivolno parničenje" ekologa, ukinuti subvencije za energiju vetra, smanjiti porez proizvođačima nafte, gasa i uglja, i povući regulativu u vezi sa emisijom vozila koju je usvojio Bajden.
Ne postoje dvojica predsednička kandidata koja su bila udaljenija po pitanju klime u poslednjih 30 godina, kaže profesor Dejvid Dž. Viktor, ekspert za klimatske promene sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu.
Profesor Viktor, koji je i bivši vodeći autor Međuvladinog panela o klimatskim promenama UN-a (IPCC), kaže da bi Trampova pobeda bila „katastrofa" za postojeće klimatske ciljeve američke vlade.
„On bi otuđio naše saveznike… tako da već vlada velika panika", kaže on.
Doktor Sajmon Evans, zamenik urednika uticajne internet stranice za klimatske promene Karbon brif, kaže da je „vrlo malo verovatno" da će SAD uspeti da ostvare međunarodna obećanja iz klimatskog domena ako se Tramp vrati u Belu kuću.
On je koautor studije koja zaključuje da SAD takođe vrlo verovatno neće uspeti da ostvare te ciljeve ni pod predsednikom Bajdenom, ali sa mnogo manjom razlikom.
Bajden je uložio rekordnih 300 milijardi dolara u čistu energiju i klimatske inicijative preko njegovog Zakona o smanjenju inflacije.
Ali neki klimatski aktivisti se protive merama koje je preduzeo da bi pojačao proizvodnju nafte i gasa, među njima naftni projekat Vilou na Aljasci.
„Mislim da Bajden radi onoliko koliko može", kaže profesor Viktor.
„On je dao odvažna obećanja da će smanjiti emisije koje sasvim sigurno nećemo uspeti da ostvarimo.
„Ali nema nikakve sumnje da je njegova administracija uradila više po pitanju klimatske politike nego bilo koja druga u istoriji."
Pogledajte video: Ovako je izgledala prva debata Trampa i Bajdena na prošlim izborima 2020.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Tužilaštvo traži pritvor za producentkinju Pinka: Već ima 33 prijave i 11 osuđujućih presuda")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar