Crna Gora: Mandić i Knežević oslobođeni u 'suđenju veka' za pokušaj nasilnog rušenja vlasti

Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, i poslanik Milan Knežević, zajedno sa još 11 optuženih, oslobođeni su optužbi u slučaju nazvanom „državni udar", koje je pratilo sedmogodišnje „suđenje veka" u Crnoj Gori.

Više crnogorskih, srpskih i ruskih državljana bili su optuženi za pokušaj da nasilno sruše vlast 2016. godine na dan parlamentarnih izbora, ali je Viši sud utvrdio da optužbe nisu bile dokazane.

Da bi se neko proglasio krivim, mora postojati izvesnost u činjenicama „a toga nema", rekao je sudija Zoran Radović, predsednik tročlanog sudskog veća Višeg suda, koje je donelo odluku o oslobađanju.

„Oružje nikada nije ušlo u Crnu Goru.

„Oprema koja je trebalo da posluži za nasilan ulazak u Skupštinu nije uneta u Crnu Goru, a tvrdnja da su specijalne jedinice trebalo da pucaju u crnogorsku policiju nije dokazana", kazao je Radović, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Posle objavljivanja presude, Mandić je na mreži Iks postavio vlastitu fotografiju, na kojoj je sa Milanom Kneževićem, uz natpis „Hrabrost i sloboda".

• Crna Gora dobila novu vlast, protest pristalica opozicije u Podgorici
• Po pet godina zatvora za lidere crnogorske opozicije
• Završnica suđenja za državni udar u Crnoj Gori

Dvojica ruskih državljana, Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, bili su označeni kao organizatori i finansijeri plana da se nasilno promeni vlasti u Crnoj Gori, dok je među optuženima bio je i Bratislav Dikić, nekadašnji šef srpske žandarmerije.

Svi oni su 2019. godine osuđeni na ukupno 70 godina zatvora presudom Višeg suda, ali je Apelacioni sud vratio slučaj na ponovno suđenje.

Specijalno tužilaštvo može da se žali na poslednju presudu.

Tokom sedam godina trajanja postupka, politička slika Crne Gore se promenila.

Milo Đukanović je, posle tri decenije vlasti, otišao sa scene izgubivši predsedničke izbore 2023. godine, dok je njegova Demokratska partija socijalista tri godine ranije, posle parlamentarnih izbora, prešla u opoziciju.

Na poslednjim parlamentarnim izborima 2023. godine, koalicija koju su činile Mandićeva Nova srpska demokratija i Kneževićeva Demokratska narodna partija, bila je na trećem mestu po broju glasova.

Ova koalicija omogućila je da se izabere sadašnja vlada Crne Gore, dobivši mesto predsednika Skupštine, ambasadorska mesta i pozicije u upravnim odborima.

Mandić i Knežević ranije su predvodili Demokratski front, savez blizak vlastima u Beogradu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Šta je pisalo u optužnici?

Specijalno tužilaštvo je tvrdilo da su optuženi želeli nasilno da preuzmu vlast u oktobru 2016. godine, na dan parlamentarnih izbora.

Oni su, prema navodima tužioca, želeli da zauzmu parlament, proglase pobedu Demokratskog fronta i ubiju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića.

U ovoj zaveri sarađivali su srpski, ruski i crnogorski državljani čija je želja, prema Tužilaštvu, bila da dovedu proruske snage na vlast.

Jedan od dokaza koji je istican bilo je putovanje Andrije Mandića i Milana Kneževića u Rusiju.

Sudija Radović je rekao da su njih dvojica putovali u Moskvu na poziv partije Jedinstvene Rusije „i da nije bilo ništa konspirativno", prenele su Vijesti.

On je takođe naveo da su od naoružanja u Crnu Goru, unesena samo dva mobilna telefona marke „lenovo".

Među optuženima bili su ruski državljani, Eduard Šišmakov i Vladimir Moisejev, pripadnici obaveštajne službe GRU, koji su prema optužnici bili organizatori i finansijeri ove akcija koja je okarakterisana kao terorizam.

Optužnicu je prvobitno zastupao nekadašnji specijalni tužilac Milivoje Katnić, koji je ove godine uhapšen zbog sumnje na stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebu službenog položaja.

Šta je obeležilo suđenje?

Srpski državljanin Aleksandar Sinđelić, koji je bio svedok saradnik Tužilaštva, u prvobitnom iskazu ispričao je da mu je Šišmakov u Moskvi izneo plan za nasilno rušenje vlasti koje je podrazumevalo značajno naoružavanje i pomoć grupa iz Srbije i pristalica Demokratskog fronta, preneo je ranije Radio Slobodna Evropa.

Razlog za rušenje vlasti bio je, po njegovom iskazu, skori ulazak Crne Gore u Nato, čija je Crna Gora postala članica 2017.

Takođe je naveo da je u razgovoru sa Šišmakovim rečeno da Đukanović „ne sme izaći iz Podgorice" i da mora da „mu se sudi".

Sinđelić je kasnije povukao prvobitne tvrdnje, ali ne na sudu, već u emisiji na televiziji Hepi.

On je rekao da nije bilo planirano nasilje u Podgorici na dan parlamentarnih izbora 2016. godine, već „običan protest podrške opoziciji", prenela je agencija Beta Sinđelićeve navode.

On je dodao i da su ruski državljani, za koje Tužilaštvo tvrdi da su agenti GRU, tražili od njega da u Podgorici „napravi lep skup, da traže izbore, te da nisu razgovarali o ubistvu Mila Đukanovića".

Sudija Radovanović je po izricanju oslobađajuće presude kazao da nisu dokazani navodi optužnice da je Sinđelić ušao u Moskvu i da se sastao sa organizatorom kriminalne organizacije Eduardom Šišmakovim.

Iz dopisa Ruske Federacije je utvrđeno da Sinđelić nije prošao pasošku kontrolu i da nije prešao granicu.

„Tako da nije dokazano da je Sinđelić bio u Moskvi", rekao je Radović, prenele su Vijesti.

Aleksandar Sinđelić je u međuvremenu osuđen na 21 godinu zatvora zbog ubistva u Hrvatskoj iz 2002. godine.

Pored promene iskaza svedoka-saradnika, suđenje za državni udar obeležili su i incidenti u sudnici.

Između ostalog, sudija je zbog vređanja udaljila Andriju Mandića i Milana Kneževića, a njima dvojici bio je oduzet i pasoš, zbog čega nisu mogli da napuste Crnu Goru 2018. godine.

Takođe, jedna od optuženih - srpska državljanka Branka Milić - sklonila se u Ambasadu Srbije u Podgorici, gde je bila nedostupna crnogorskim državnim organima.

Ona je u zgradi ambasade ostala više od dve godine, sve do ukidanja prve presude Višeg suda, kojom je bila osuđena na tri godine zatvora.

Među optuženima je bio i nekadašnji komandant srpske Žandarmerije Bratislav Dikić, koji je u pritvoru proveo više od četiri godine, tokom kojih je štrajkovao i glađu.

Po ukidanju prve presude Višeg suda, kojom je osuđen na osam godina zatvora, vratio se u Srbiji.

Mediji su preneli da je potom postao jedan od rukovodilaca u Javnom preduzeću Srbija šume.

Povodom optužnice za pokušaj nasilne promene vlasti, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da postoje dokazi da su „pripremane različite nelegalne aktivnosti za teritoriju Crne Gore".

„Ni za živu glavu neću da neko pomisli da u vladi sedi ko podržava kriminalne aktivnosti ili da postoji pretnja ubistvom nekom stranom zvaničniku.

„Čak ni ta lica, koja nikakve veze sa Srbijom nemaju, a koja su u tome učestvovala, a neka su privedena u Beogradu, nalaze se pod našom kontrolom", rekao je Vučić.

Britanski Gardijan objavio da je Beograd tiho proterao grupu ruskih državljana osumnjičenih da su umešani u pokušaj puča u Crnoj Gori, posle čega je usledilo izvinjenje ruskog sekretara Saveta za bezbednost Nikolaja Patruševa.

Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova ovo je okarakterisala kao provokaciju.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk