Dan pošto se obratio u Kongresu, a potom sastao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovarao je sa i Kamalom Haris, potpredsednicom SAD.
Haris, za koju se očekuje i da će biti demokratska kandidatkinja na predsedničkim izborima u novembru, izjavila je da je razgovor sa Netanjahuom bio „iskren i konstruktivan".
Dodala je da je jasno izrazila „ozbiljnu zabrinutost" zbog žrtava u Gazi, ali da je Netanjahuu rekla da je važno da se Izrael brani.
„Vreme je da se ovaj rat završi", izjavila posle njihovog razgovora u Beloj kući.
Naglasila je da je potrebno da se pronađe put ka rešenju sa dve države, a Amerikance pozvala da budu svesni „teškog" sukoba.
Benjamin Netanjahu se prethodno sastao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, koji se u nedelju 21. jula povukao iz predizborne kampanje.
Izraelski premijer je u sredu 24. jula govorio u Kongresu, obećavajući „potpunu pobedu" protiv Hamasa, dok su hiljade propalestinskih demonstranata protestovale ispred.
On se suočava sa pritiskom kako u zemlji, tako i u inostranstvu da okonča rat Izraela i Hamasa koji traje devet meseci.
Bajdenova čvrsta podrška Izraelu razbesnela je mnoge levičarske aktiviste, a njihova podrška će verovatno demokratama biti potrebna ako žele da pobede na izborima u novembru.
Mnoge zanima kakav stav će da zauzme Kamala Haris prema Izraelu ako zameni Bajdena u Beloj kući.
Ona je, pošto se sastala sa Netanjahuom, izjavila da je „nepokolebljivo posvećena" Izraelu i njegovom pravu da se brani.
Napomenula je da je sukob počeo 7. oktobra kada je palestinska ekstremistička grupa, Hamas, napala južni Izrael iz Gaze, ubivši 1.200 ljudi, a zarobivši 250, prema izraelskim podacima.
U izraelskoj ofanzivi u Gazi je poginulo više od 39.000 ljudi, podaci su Hamasovog ministarstva zdravlja.
„Izrael ima pravo da se brani, ali je važno i na koji način to radi", izjavila je Haris, izražavajući zabrinutost zbog „strašne humanitarne situacije" u Gazi.
„Ne možemo sebi da dozvolimo da otupimo na patnju i neću da ćutim.
„Hajde da postignemo dogovor, kako bi se prekinula vatra i okončao rat. Hajde da vratimo taoce kući i donesemo preko potrebnu pomoć palestinskom narodu", dodala je.
Benjamin Netanjahu bi u petak 26. jula trebalo da razgovara i sa republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom.
Netanjahu je posle sastanka sa američkim predsednikom rekao da poznaje Bajdena 40 godina i da je on poznavao svakog izraelskog premijera u poslednjih pola veka.
„Od ponosnog jevrejskog cioniste do ponosnog irsko-američkog cioniste, želim da vam se zahvalim za 50 godina javne službe i pola veka podrške državi Izrael", rekao je on.
Dodao je i da se raduje saradnji sa Bajdenom „na velikim pitanjima koja su pred nama u narednih nekoliko meseci".
Džon Kirbi, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost je na konferenciji za medije rekao da su Bajden i Netanjahu razgovarali o hitnoj potrebi za sporazumom o oslobađanju talaca, potencijalnom prelivanju sukoba na Liban, pretnji Irana i potrebi da se postigne „kompromis" u mirovnim pregovorima.
Kirbi je ukazao da ima blagih spoticanja u američko-izraelskim odnosima, ali da su oni i dalje „zdravi".
„Tu mislim da se neće uvek usaglasiti oko svega, ali da je Bajden veoma zadovoljan odnosom koji ima sa izraelskim premijerom", dodao je Kirbi.
Američki i izraelski lideri su razgovarali iza zatvorenih vrata sa porodicama sedam američkih državljana koje Hamas još drži kao taoce u Gazi.
Posle sastanka, Džonatan Dekel-Čen, čiji je sin Sagui kidnapovan iz kibuca Nir Oz 7. oktobra, rekao je kratko novinarima da je sastanak bio „produktivan i iskren", ali nije izneo druge detalje.
„Verovatno se osećamo optimističnije nego što smo bili krajem novembra, početkom decembra", dodao je.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "021 otkriva: Mladić teško povređen u masovnoj tuči na Ribarcu, policija radi na rasvetljavanju")
Komentari 2
454
Sve si u pravu, samo što se skoro svi ratovi vode zbog resursa i geostrateških puteva svetskih sila.
Trgovina empatijom i žrtvama takođe za krajnji cilj ima eksploataciju nekog resursa. Dok u R.Srpskoj nije otkriven litijum nijedan zvaničnik EU se nije poklonio srpskim žrtvama rata 90ih, učinili su to sada posle 30 godina kada će iz R.Srpske kopati litijum za EU automobile, iza svega se krije čist interes,moć i novac.
U Gazi je otkriveno nalazište nafte, koje Amerika sa Evropom želi da eksploatiše nakon što je izolovala Rusiju sa evropskog energetskog tržišta.
Žao mi je ljudi koji ratuju. Ratuje se isključivo za moć i novac svetskih moćnika, nikad se ne ratuje za ono za šta vam kažu da ratujete.
ex chapman
to je kao da nekom coveku neki nepoznati zlikovac ubije dete, pa on izadje na ulicu i pocne da ubija sve redom. naravno da bi ga istog momenta uhapsili. a u Americi bi ga ustrelili na licu mesta.
eto - kratko i jasno sustina trenutnog "rata" u Gazi
da ne spominjemo onu Netanjahuovu izjavu o Amaleku. citajte malo i sami. ne moram bas sve ja da objasnjavam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar