Sve veći broj ožalošćenih roditelja u Izraelu traži da se iz tela njihovih palih sinova, među kojima su mnogi vojnici, uzme i zamrzne sperma.
Neka pravila o ovom postupku su ublažena posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, ali porodice su ljute i frustrirane zbog dugotrajnih pravnih procesa kojima se utvrđuje kako sperma može da se koristi.
Avi Haruš kaže da je predosećao da će se dogoditi „nešto užasno" nekoliko dana pre nego što su mu vojnici pokucali na vrata.
Glas mu podrhtava dok se seća trenutka kada je saznao da je njegov 20-godišnji sin Rif poginuo u borbi 6. aprila 2024. godine na jugu Pojasa Gaze.
Trebalo je da donese važnu odluku.
„Rekli su da još ima vremena da se uzme sperma iz Rifinog tela i pitali su nas da li to želimo", kaže on.
Avi je odgovorio bez oklevanja.
Rif je „živeo punim plućima", kaže on.
„Uprkos užasnom gubitku, izabrali smo da živimo.
„Rif je voleo decu i želeo je da ima sopstvene potomke - nema sumnje u to", dodaje on.
Njihov sin nije imao ni ženu ni devojku.
Međutim, kada je Avi počeo da deli priču o njegovom sinu, kontaktiralo ga je nekoliko žena nudeći da rode Rifovo dete.
Kaže da im je ta ideja „dala razlog da žive".
„To mi je sada životna misija", kaže on.
Od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, a još 251 je Hamas odveo u Gazu kao taoce, sve je više porodica koje su zamrznule spermu njihovih sinova.
Kao odgovor na napad Izrael je pokrenuo veliku vojnu operaciju u Gazi, u kojoj je ubijeno više od 40.000 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja koje vodi Hamas.
U ratu je stradalo i oko 400 Izraelaca.
Od 7. oktobra, sperma je uzeta iz tela skoro 170 mladića, civila i vojnika, podaci su Ministarstva zdravlja Izraela.
To je otprilike 15 puta više nego u istom periodu prethodnih godina.
Postupak podrazumeva pravljenje reza na testisu i uklanjanje malog dela tkiva odakle mogu da se izoluju živi spermatozoidi u laboratoriji i zamrznu.
Verovatnoća da spermatozoidi prežive je najveća ako se uzmu u roku od 24 sata od trenutka smrti, iako oni mogu da žive do 72 sata.
Ovo je potpuno zabranjeno u nekim zemljama, među kojima su Francuska, Nemačka i Švedska, dok druge države primenjuju stroga pravila i zahtevaju izričit pristanak dat tokom života.
Ministarstvo zdravlja Izraela je u oktobru ukinulo obavezu da roditelji moraju da pribave sudski nalog za obavljanje ove procedure.
Izraelska vojska kaže da poslednjih godina ovu mogućnost više nude ožalošćenim roditeljima.
Iako je danas lakše zamrznuti spermu, to takođe otvara složena etička i pravna pitanja.
Udovice ili roditelji koji žele da iskoriste spermu za začeće deteta moraju na sudu da dokažu da je pokojnik želeo da ima decu, što može da potraje godinama.
Prvi roditelji u Izraelu koji su sačuvali i iskoristili spermu njihovog pokojnog sina bili su Rejčel i Jakov Koen.
Prema informacijama izraelske vojske, njihovog sina Kejvena ubio je palestinski snajperista 2002. godine u Pojasu Gaze.
Njihova unuka, Ošer, za čije začeće je korišćena Kejvenova sperma, sada ima 10 godina.
Rejčel opisuje kako je posle Kejvenove smrti osećala njegovo prisustvo.
„Otvorila sam njegov orman. Htela sam da osetim njegov miris. Čak sam mirisala i njegove cipele", kaže ona.
„Obraćao mi se sa fotografije. Zamolio me je da se postaram da ima decu", dodaje.
Rejčel kaže da su se „suočili sa mnogo otpora", sa „mnogim ljudima koji nisu razumeli ili nisu podržavali ono što smo pokušavali da uradimo".
Ali zahvaljujući njenoj odlučnosti, doneta je revolucionarna pravna odluka nakon koje je objavila oglas u novinama da traži majku za dete njenog sina.
Irit, koja nije želela da joj se objavi prezime kako bi zaštitila privatnost porodice, bila je jedna od desetine žena koje su se javile na oglas.
Nije imala partnera.
Kaže da je išla na procenu kod psihologa i socijalnog radnika, a zatim, uz odobrenje suda, počela postupak oplodnje.
„Neki kažu da se igramo Boga. Mislim da to nije tačno", kaže ona.
„Postoji razlika između deteta koje poznaje svog oca i deteta koje je začeto spermom iz banke", dodaje.
Ošer zna da joj je otac poginuo kao vojnik.
Njena soba je ukrašena slikama delfina, jer zna da ih je voleo.
„Znam da je uzeta njegova sperma i da se tražila savršena majka da me donese na svet", dodaje ona.
Irit kaže da Ošer ima baku i dedu, ujake i rođake, i sa majčine i sa očeve strane, i da se vaspitava „normalno da se ne bi odgajala kao živi spomenik".
„Ne podsećamo je stalno ko joj je bio otac, ali ona zna kako se rodila i ko su joj roditelji", kaže Irit.
„Dobiti živu spermu od palog sina mnogo znači", kaže Itai Gat, direktor banke sperme u Šamir medicinskom centru, u blizini Tel Aviva, koji obavlja postupak uzimanja sperme.
„To je poslednja šansa da se održi mogućnost reprodukcije i plodnosti u budućnosti".
On kaže da se nedavno dogodio „značajan kulturni pomak" jer sve više ljudi prihvata ovakav postupak, ali da su važeća pravila problematična za samce.
U njihovom slučaju, kaže doktor Gat, često ne postoji jasan dokaz o pristanku.
Zbog toga su porodice, koje su već u žalosti, „u veoma teškoj situaciji", jer je sperma zamrznuta, ali ne mogu da je iskoriste za oplodnju.
„To nije isto kao kad se donira srce ili bubreg da se spase nečiji život", kaže on.
„Ovde se radi o reprodukciji, rađanju dečaka ili devojčice...za koje znamo da će odrastati bez oca", dodaje.
U većini slučajeva preminuli nije poznavao majku koja treba da rodi dete začeto njegovim spermatozoidima, a sve odluke u vezi sa detetom, njegovim obrazovanjem i budućnošću donosi majka, dodaje on.
Gat kaže i da se ranije protivio čuvanju sperme osim u slučaju izričitog pristanka preminulog, ali je popustio otkako je upoznao porodice koje su izgubile decu u ratu koji se trenutno vodi.
„Vidim koliko im to znači, kako im to ponekad pruža neku utehu", kaže on.
Juval Šerlo, istaknuti liberalni rabin koji vodi Zohar centar za jevrejsku etiku u Tel Avivu, smatra da je ovo pitanje složeno i osetljivo.
„Iz etičkog ugla, ne prisiljavamo muškarca da postane otac bez njegovog pristanka, čak ni posle njegove smrti", kaže on.
Objašnjava da u obzir treba uzeti i dva važna načela jevrejskog prava - nastavak loze i sahranjivanje celog, neoštećenog tela.
Neki rabini smatraju da je nastavak loze toliko važan da ima prednost nad onim koje ne dozvoljava oštećenja telesnog tkiva, dok drugi veruju da ovakav postupak uopšte ne bi trebalo da se obavlja, objašnjava on.
Važeća pravila u vezi sa ovim pitanjem su smernice koje je objavilo Državno pravobranilaštvo 2003. godine, ali nisu definisane zakonom.
Zakonodavci u Izraelu su pokušali da izrade nacrt zakona koji bi definisao jasnija i sveobuhvatnija pravila, ali je došlo do zastoja u postupku.
Ljudi koji su upoznati sa ovim postupkom rekli su BBC-ju da postoji neslaganje oko definicije izričitog pristanka preminulog i toga da li dete začeto na takav način treba da ima pravo na povlastice koje se inače dodeljuju deci vojnika koji su poginuli na dužnosti.
Izraelski mediji su izveštavali i o neslaganju oko toga šta bi trebalo preduzeti ako udovica vojnika ne želi da koristi njegovu spermu da rodi dete, a pojedini se protive predlogu da roditelji treba da odlučuju o spermi njihovog sina i da imaju mogućnost da izaberu drugu ženu za oplodnju.
Oni koji su već zamrzli spermu njihovih sinova zabrinuti su da će se zakon, ako se na kraju usvoji, odnositi samo na buduća pitanja pristanka, a da njih neće zaštiti od dugotrajnih bitaka na sudu.
Međutim, ožalošćeni Avi je odlučan da istraje.
Razgleda stvari u kartonskoj kutiji u kojoj su dnevnici, albumi i druge uspomene na njegovog sina.
Kaže da se neće smiriti dok ne bude mogao da podari dete sinu Rifu.
„To će se dogoditi... i njegova deca će naslediti ovu kutiju".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar