Pre godinu dana, pažnja celog sveta bila usmerena ka dalekim dubinama severnog Atlantika kada je podmornica Titan, skučeno plovilo kojim upravlja daljinski upravljač iz video igrice, izgubila kontakt sa brodom koji je bio na površini tokom spuštanja do olupine Titanika.
Usledila je manična potraga, jer je brod imao kiseonika za samo 96 sati.
Nekoliko dana kasnije, vlasti su potvrdile da je loše sastavljena podmornica pretrpela „katastrofalnu imploziju" na 3.800 metara ispod nivoa mora, na licu mesta su poginuli dva člana posade i troje putnika, koji su platili po 250.000 dolara za ovaj put.
Ako se neko pitao da li nas je jeziva sudbina Titana navela da promislimo o bezbednosti i razlozima za eksteremni turizam, dobio je odgovor nedavno kada je milijarder, koji je zaradio bogatstvo u sektoru nekretnina, najavio plan da sagradi još jednu podmornicu kako bi posetio mesto na kome je potonuo Titanik.
Ova novost je pojavila devet dana pošto je kompanija posvećena putovanjima u svemir Blu Oridžin, koju je osnovao vlasnik Amazona Džef Bezos, lansirala prvi let s posadom od kada se njihova raketa srušila 2022.
Svako od šest putnika je platio 1,25 miliona dolara za let u orbiti koji je trajao devet minuta i 53 sekunde.
Ipak uzevši u obzir rizike, troškove i brigu za životnu sredinu koja je u vezi sa ekstremnim turizmom, mnogi se i dalje pitaju da li putnici treba da nastave da idu s jednog do drugog kraja sveta ili još dalje.
„Sektor ekstremnog turizma je opterećen visokim troškovima, velikim opasnostima i raznovrsnim brigama o bezbednosti," kaže Melvin Es Marš, koji je predstavio istraživački rad Etičke i zdravstvene dileme ekstremnog turizma na međunarodnoj konferenciji o istraživanju u turizmu i Kejptaunu u martu.
Uprkos postojanju interesovanja za putovanja koja pomeraju granice, on tvrdi da „etička i pravna pitanja u vezi nekih rizičnijih aktivnosti još uvek nisu razmatrana."
Ipak, Marš i drugi autori ne očekuju da će se nešto promeniti.
„Nikoga ne iznenađuju ovakve smrti. Znamo da su one neizbežne," dodao je.
„Mali broj ljudi čak uopšte razmišlja o toj temi."
Istovremeno, bez obzira na ogromnu zagađenost koju izazivaju lansiranja raketa, broj privatnih uzleta se duplirao od 2019, u velikoj meri zahvaljujući bitkama koje vode milijarderi poput Džefa Bezosa, Ilona Maska i Ričarda Brensona za dominaciju u oblasti komercijalnih kompanija za putovanje u svemir.
Ljudi koji podržavaju novu svemirsku trku kažu da ona podseća na evoluciju putovanja avionom.
U početku su samo neustrašivi pioniri leteli avionom, zatim su to radili bogati putnici.
Na kraju je industrija razvila džambo džetove velikog kapaciteta koji su doprineli da letenje postane dostupnije, sveprisutno i danas najbezbedniji način putovanja na planeti.
Prema Dejani Vajbel, kulturnoj antropološkinji koja proučava verska hodočašća i svemirski turizam, poriv da se istražuju daleke granice - bez obzira da li je to jedrenje morem ili lansiranje u svemir, deo je ljudskog iskustva.
I dok neki mogu da svedu desetominutno svemirsko putovanje kao bestidno hvalisanje, Vajbel kaže da posmatrati Zemlju iz tame svemira ima transformativni efekat na putnike, to iskustvo se zove Efekat pregleda.
Jedna od najupečatljivijih fotografija iz prirode ikada snimljenih - čuveni „izlazak Zemlje" iz 1968. koji je snimio Vilijem Andres, koji je preminuo ovog prošlog meseca, nije samo izazvala osećaj zapanjenosti tako što nam nudi perspektivu čovekovog mesta u univerzumu, ali je takođe pokazala da kada je gledamo iz svemira, Zemlja nema granice.
Mi svi živimo na ovoj malecnoj plavoj planeti koja sama pluta u moru tame.
Vajbel je intervjuisala astronaute koji kažu da su im životi promenjeni u trenutku kada su pogledali na našu malu planetu odozgore.
„To vas tera da priznate da ste na planeti koja kruži oko sunca i kako je ceo univerzum oko nas," kaže ona.
„Time nešto što je na neki način zamišljeno postaje jasno, vrlo ubedljivo stvarno na način na koji ne možete da osporite. To je shvatanje da je život na Zemlji veoma krhk i kako sve oko nas nije stvoreno za život."
Zvuči zaista inspirativno, ali ovde nazad na Zemlji, videli smo da kada bogati ljudi preuzimaju rizik, svi mi to moramo da platimo.
Pokušaj da se pronađe nestala podmornica Titan koštala je američku vladu više miliona dolara i izazvala interesovanje širom sveta.
Kao kontrast tom događaju, nekoliko dana ranije, grčka obalska straža nije se pretrgla da pomogne kada se ribarski brodić na kome su bili ilegalni migranti prevrnuo i potonuo u Mediteranu i tom prilikom život je izgubilo više od 600 ljudi.
Bivši američki predsednik Barak Obama je bio među onima koji su primetili nedostatak medijske pažnje, za koju je rekao da prikazuje „opsceni" stepen nejednakosti.
Pogledajte i ovu priču:
Arun Apnedža, dekan Ugostiteljske škole pri Univerzitetu u Bostonu, kaže da je jedan od načina za smanjenje potencijalnih rizicika i troškova ekstremnog turizma jeste zahtev kompanijama koje nude ova putovanja da obezbede osiguranje, koje će ih učiniti odgovornim u slučaju rizika i mogućeg rešavanja posledica nesreće.
„Osiguranje u slučaju potrage i spasavanja mora biti obavezno, tako da to ne zavisi od društva," kaže on.
Ali poput Marša, Apnedža ne veruje da će potencijalne opasnosti ekstremnog turizma smanjiti interesovanje ljudi.
Zapravo, on je podsetio da dokumenti koji su potpisali putnici podmornice Titan u kome se organizator odriče odgovornosti navodno sadrže tri puta reč „smrt" samo na prvoj strani.
Ni cena nije prepreka na duže staze.
„Troškovi će morati da padnu i ova putovanja će postati dostupna većim grupama," dodao je.
„Ljudi ovo rade i nastaviće to da rade."
Ipak jedna od primetnih promena u prošloj godini jeste da su ljudi koji rade u industriji ozbiljnije počeli da shvataju rizik koji nose ove potencijalno opasne ekskurzije.
Dve žrtve nesreće u Titanu bile su članovi Kluba istraživača, međunarodne organizacije koju su osnovali istraživači Arktika 1904, kako bi promovisali naučna otkrića i istraživanja.
Posle nesreće podmornice Titan, članovi su osnovali jedinicu za brzo reagovanje, koja može da pomogne u spašavanju i povraćaju ljudi u opasnim situacijama.
Ova jedinica je prethodno pomogla u raznim misijama spasavanja, na primer kada se izgubio planinar u zabačenom planinskom regionu Južne Amerike.
Malo ranije ove godine, grupa se okupila da bi pomogla potrazi za Majklom Moslijem, doktorom i BBC voditeljem, čije je telo pronađeno blizu staze za planinarenje u Grčkoj.
„To je deo nasleđa posle nesreće u Titan podmornici," kaže Sinove Stromsvag, šefica ogranka norveškog Kluba istraživača i predvodnica jedinice za spasavanje.
„Ako postoji problem, mi to javimo celoj mreži. Ljudi su povezani i imaju ideje… Ne uzimamo zdravo za gotovo da je sve što se može uraditi, već urađeno."
Ali Stromsveg kaže da je iako je važno popraviti standarde bezbednosti i uvesti odgovornost, incidenti poput implozije ne bi smeli da zaustave ekstermni turizam.
Njoj se čini da ništa ne može da zaustavi potrebu ljudi da istražuju i prevazilaze granice i da ništa ni ne treba da to zaustavi.
„Ljudi su oduvek bili skloni istraživanju. Tako smo naučili kako svet funkcioniše.
„Tako smo naučili nauku. Mi potcenjujemo vrednost privatnog biznisa i pojedinaca koji guraju tehnologiju napred," kaže ona.
Ipak, drugi tvrde da nije neophodno rizikovati sopstveni život uzdizanjem u stratosferu ili spuštanjem do dna okeana kako bi nam putovanje omogućilo smisleno iskustvo.
Poline Fromer, urednica serije Fromer vodiča, kaže da trošenje neverovatnih suma novca na putovanje ne znači da ćete doživeti suštinsku avanturu.
Sasvim suprotno je verovatno da ćete se udaljiti od ljudi i kultura koji čine svet toliko neverovatno različitim i stoga ćete ograničiti koliko će vaše putovanje biti smisleno i transformativno.
„Kada rizikujete vaš život, na neki način ste odsečeni od života na mestu do koga ste doputovali. Ponekad vas te ekstremne avanture izoluju," kaže ona.
Fromer kaže da su iskustva s putovanja kojih se najviše seća, bez obzira da li su neočekivani susreti sa strancima ili ranojutarnja šetnja gradom odmah po buđenju, možda više zvuče banalno nego ekstremno, ali to ih ne čini manje značajnim za nju.
Seća se posete Tajvanu i susretu s monahom u parku.
„Dugo, dugo smo razgovarali. Prvo smo ćaskali o životu, njegovom životu i o tome šta znači biti u manastiru," kaže ona. "I do dana današnjeg i dalje mislim o tome. To je bio običan razgovor."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar