Pet žena tvrdi da ih je silovao Muhamed el Fajed, bivši vlasnik Harodsa, dok su radile u luksuznoj londonskoj robnoj kući.
BBC je poslušao svedočanstva više od 20 bivših službenica koje tvrde da ih je milijarder, koji je umro prošle godine u 94. godini, seksualno napastvovao, a neke i silovao.
Dokumentarac i podkast El Fajed: Predator u Harodsu sakupio je dokaze da, tokom Fajedovog vlasništva nad robnom kućom, menadžment Harodsa ne samo da nije intervenisao, već je pomagao u prikrivanju optužbi za zlostavljanje.
Aktuelni vlasnici Harodsa kažu da su „potpuno zapanjeni" optužbama i da su njegove žrtve bile izneverene, za šta se robna kuća iskreno izvinila.
„Paukova mreža korupcije i zlostavljanja u ovoj kompaniji bila je neverovatna i veoma mračna", izjavio je Brus Dramond, advokat pravnog tima koji zastupa veliki broj žena.
Upozorenje: Ovaj članak sadrži detalje koji bi mogli da uznemire neke čitaoce
Incidenti su se odigravali u Londonu, Parizu, Sen Tropeu i Abu Dabiju.
„Jasno sam stavila do znanja da ne želim da se to desi.
„Nisam mu dala pristanak. Samo sam želela da se sve već završi", kaže jedna od žena, koja tvrdi da ju je Fajed silovao u njegovom stanu u londonskoj ulici Park Lejn.
Druga žena kaže da je bila tinejdžerka kad ju je on silovao na njegovoj kući u prestižnoj četvrti Mejfer.
„Muhamed el Fajed je bio čudovište, seksualni predator bez ikakvog moralnog kompasa", kaže ona, dodavši da su svi pripadnici osoblja u Harodsu bili „njegove igračke".
„Svi smo bili prestravljeni. On je aktivno potpirivao strah. Kad bi rekao 'skači', službenici bi samo pitali 'koliko visoko'."
Fajed se suočio sa tvrdnjama o seksualnom napadu još za života, ali ovi navodi su do sada neviđenih razmera i stepena ozbiljnosti.
BBC veruje da je moglo biti napadnuto još mnogo više žena.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Fajed je preduzetničku karijeru započeo na ulicama Aleksandrije, u Egiptu, gde je prodavao gazirana pića prolaznicima.
Ali je njegov brak sa sestrom saudijskog milionera trgovca oružjem bio taj koji mu je pomogao da ostvari nove veze i izgradi poslovnu imperiju.
Preselio se u Veliku Britaniju 1974. godine i već je bio poznata javna ličnost kad je preuzeo Harods 1985. godine.
Tokom 1990-ih i 2000-ih, redovno bi gostovao u gledanim zabavnim TV emisijama.
U međuvremenu, Fajed, čiji je sin Dodi stradao u automobilskoj nesreći zajedno sa Dijanom, princezom od Velsa, 1997. godine, postao je poznat novoj generaciji preko najskorijih sezona serije Kruna.
Ali žene sa kojima smo razgovarali tvrde da je njegov portret kao prijatnog i srdačnog čoveka bio daleko od istine.
„Bio je podao", kaže Sofija, koja je radila kao njegova lična asistentkinja od 1988. do 1991. godine.
Ona kaže da je on pokušao da je siluje više puta.
„To me ljuti, ljudi ne bi smeli da ga zapamte takvog. On nije bio takav."
Neke žene su se odrekle, ili su se delimično odrekle, prava na anonimnost prilikom snimanja, a BBC se složio da ne koristi njihova prezimena.
Druge su odlučile da ostanu anonimne.
Na gomili, njihova svedočanstva pokazuju kod Fajeda obrazac ponašanja jednog grabljivca i seksualnog zlostavljača.
Vlasnik Harodsa bi redovno obilazio ogromne prodajne spratove robne kuće i pronalazio prodavačice koje su mu bile privlačne.
One bi potom bile unapređene i radile bi u njegovim kancelarijama na spratu, ispričali su nam muškarac i žena, bivši članovi osoblja.
Napadi bi bili u Harodsovim kancelarijama, u Fajedovom londonskom stanu, ili na putovanjima u inostranstvo, često u Parizu u hotelu Ric, čiji je takođe bio vlasnik, ili njegovom obližnjem posedu Vila Vindzor.
Drugi bivši članovi osoblja rekli su nam da je bilo očigledno šta se dešava u samom Harodsu,
„Gledale smo jedna drugu kako prolazimo kroz ta vrata misleći, 'sirotice jedna, da li si ti na redu danas' i osećajući se potpuno nemoćno da to zaustavimo", kaže Elis, kojoj to nije pravo ime.
Rejčel, kojoj to takođe nije pravo ime, radila je 1990-ih kao lična asistentkinja u Harodsu.
Jedne noći posle posla, ona kaže da ju je Fajed pozvao u njegov luksuzni stan, u velikoj zgradi na Park Lejnu koja gleda na londonski Hajd park.
Zgradu je čuvalo obezbeđenje i sadržala je kancelariju u kojoj su radili službenici Harodsa.
Rejčel kaže da ju je Fajed zamolio da sedne na njegov krevet i potom stavio ruku na njenu nogu, jasno stavivši do znanja šta želi.
„Sećam se da sam osetila njegovo telo na mom, svu njegovu težinu. Slušala sam ga kako proizvodi te zvuke i samo sam otišla negde drugde u svojoj glavi."
„Silovao me je", ispričala je.
BBC je razgovarao sa 13 žena koje tvrde da ih je Fajed seksualno napastvovao u Park Lejnu broj 60.
Njih četiri, među njima i Rejčel, kažu da su bile silovane.
Sofija, koja tvrdi da je bila seksualno napastvovana, opisala je čitavu situaciju kao neizbežnu noćnu moru.
„Nisam mogla da odem. Nisam imala porodicu kod kuće kojoj sam mogla da se vratim, morala sam da plaćam stanarinu", kaže ona.
„Znala sam da moram da prođem kroz to, a nisam želela. Bilo je grozno i u glavi mi je nastao haos", dodaje.
Džema, jedna od Fajedovih ličnih asistentkinja između 2007. i 2009. godine, kaže da je njegovo ponašanje postajalo strašnije tokom poslovnih putovanja u inostranstvo.
Navodi da je sve kulminiralo njenim silovanjem u Vili Vindzor u pariskoj Bulonjskoj šumi - bivšem domu, posle abdikacije, kralja Edvarda VIII i njegove supruge Volis Simpson.
Džema kaže da se naglo probudila u vlastitoj spavaćoj sobi.
Fajed je stajao kraj nje samo u svilenom ogrtaču, pokušavajući da uđe u krevet sa njom.
„Rekla sam mu 'ne, ne želim da to radite'. Ali on je nastavio, posle čega se popeo na mene i nisam mogla da se pomerim.
„Bila sam okrenuta licem prema dole, a on se samo pritiskao uz mene", priča Džema.
Pošto ju je Fajed silovao, plakala je, dok je on ustao i rekao joj agresivno da se opere dezinfekcionim sapunom.
„Očigledno je želeo da izbrišem sve svoje tragove da je bio blizu mene", objašnjava ona.
Osam drugih žena nam je takođe reklo da ih je Fajed seksualno napastvovao na njegovim posedima u Parizu.
Petoro žena je opisalo napade kao pokušaj silovanja.
Pogledajte i ovu priču
„Bio sam svestan zlostavljanja žena dok sam radio na prodajnom spratu", kaže Toni Liming, menadžer robne kuće Harods od 1994. do 2004. godine.
To čak „nije bila ni tajna", dodaje Limig.
On tvrdi da nije znao za ozbiljnije optužbe za seksualni napad ili silovanje.
„A ako sam ja znao, mislim da su svi znali. Svako ko kaže da nije znao, laže, žao mi je", kaže.
Limingovo svedočanstvo potkrepili su bivši članovi Fajedovog obezbeđenja.
„Bili smo svesni da je imao veoma izraženo interesovanje za mlade devojke", kaže Imon Kojl, koji je počeo da radi za Harods 1979. godine kao detektiv robne kuće, a potom je postao zamenik direktora obezbeđenja od 1989. do 1995. godine.
U međuvremenu, Stiv, koji ne želi da koristimo njegovo prezime, radio je za milijardera između 1994. i 1995. godine.
On nam je rekao da je obezbeđenje „znalo da se izvesne stvari dešavaju pojednim službenicama u Harodsu i Park Lejnu".
Mnoge od žena su nam rekle da su morale da odu na medicinski pregled, pa i na invazivni test koji je ispitivao njihovo seksualno zdravlje, koje su izvodili doktori kada su počele da rade direktno za Fajeda.
To je bilo predstavljeno kao povlastica, ali mnoge nisu videle sopstvene rezultate - iako su se oni slali Fajedu.
„Niko ne može da ima nikakve koristi od toga što zna kakvo je moje seksualno zdravlje, ukoliko ne planira da spava sa nekim, što mi je sada prilično jezivo", kaže Ketrin, koja je bila izvršna asistentkinja 2005. godine.
Sve žene sa kojima smo razgovarali opisale su kako su se osećale zastrašivano na poslu, zbog čega im je bilo otežano da se oglase javno.
„Vladala je definitivno kultura straha širom robne kuće: od najnižih grana, do najvišeg rukovodioca", rekla je Sara (nije joj pravo ime).
Drugi su nam rekli kako veruju da su telefoni u Harodsu bili prisluškivani - i da su se žene plašile da pričaju jedna sa drugom o Fajedovim zlostavljanjima, strahujući da ih snimaju skrivene kamere.
To je potvrdio i Imon Kojl, bivši zamenik direktora za bezbednost, objasnivši kako je u opisu njegovog radnog mesta, između ostalog bilo i da preslušava trake snimljenih telefonskih razgovora.
Kamere koje su mogle da snimaju su takođe bile postavljene u čitavoj robnoj kući, pa čak i u kancelarijama rukovodilaca.
„Fajed je prisluškivao svakoga koga je hteo da prisluškuje."
Harods je u saopštenju za BBC rekao da su ovo bili postupci čoveka „čvrsto rešenog da zloupotrebi položaj", što kompanija kategorički osuđuje.
„Harods je danas mnogo drugačija organizacija od one koju je posedovao i kontrolisao El Fajed između 1985. i 2010. godine, ona stavlja dobrobit naših zaposlenih u središte svega što radimo", navodi se u saopštenju.
Postojao je veliki broj pokušaja da se razotkrije Fajed pre njegove smrti.
Najistaknutije je bilo u Veniti feru 1995. godine, u članku koji ga je optužio za rasizam, nadzor osoblja i seksualno neprimereno ponašanje.
To je dovelo do tužbe za klevetu.
Muhamed el Fajed je kasnije pristao da odustane od tužbe dok god se svi dalji dokazi koje je časopis sakupio o njegovom seksualno neprimerenom ponašanju u pripremi za suđenje stave pod ključ.
O Fajedovoj pogodbi pregovarao je viši rukovodilac Harodsa.
Godine 1997, u emisiji Velika priča na TV kanalu Aj Ti Vi izveštavano je o novim teškim optužbama među kojima i za seksualno uznemiravanja i pipkanje, koje se smatra seksualnim napadom.
Jedna od žena u BBC-jevoj istrazi, Eli, kojoj to nije pravo ime, imala je 15 godina kada je 2008. prijavila napad policiji, optužba je dospela u medije, ali se nije završila nikakvom optužnicom.
Godine 2017, Depeše Kanala 4 emitovale su optužbe za pipkanje, napad i uznemiravanje, a jedna žena se prvi put odrekla prava na anonimnost.
To je dalo nekim ženama hrabrost da izađu u javnost - posle toga je 2018. godine usledila istraga Kanala 4.
BBC-jev dokumentarac otkriva da je, u sklopu Džemine pogodbe iz 2009. godine, ona morala da potpiše ugovor o poverljivosti informacija, pravno obavezujući dokument koji osigurava da informacije ostanu poverljive.
Ona kaže da je, pošto je bila silovana, kontaktirala advokata koji je saopštio Harodsu da Džemi napušta posao zbog seksualnog zlostavljanja.
U to vreme se nije osećala sposobnom, da otkrije do kraja razmere i težinu Fajedovih napada.
Uprava Harodsa je dozvolila da ona ode i obećali su da će isplatiti određenu sumu novca u zamenu za uništenje svih dokaza i potpisivanje ugovora o poverljivosti informacija.
Džema kaže da je član kadrovske službe Harodsu lično prisustvovao uništavanju dokaza.
BBC je saznao da je Džon Meknamar tadašnji šef obezbeđenja Harodsa pretio i zastrašivao žene kako bi ih sprečio da se oglase u javnosti.
Četrnaest žena sa kojima smo razgovarali nedavno su podnele građanske tužbe protiv Harodsa tražeći odštetu.
Aktuelni vlasnici robne kuće, koji ne traže od žena da potpisuju ugovore o poverljivosti informacija, počeli su da sklapaju vansudske pogodbe sa njima u julu 2023. godine.
Sofiji i Harodsu je trebalo pet godina da postignu pogodbu.
U njenom slučaju, robna kuća je izrazila žaljenje, ali nije priznala odgovornost.
Mnoge druge žene sada razmatraju podnošenje tužbe protiv Harodsa.
Advokati koji zastupaju neke od žena sa kojima smo razgovarali, Brus Dramond i Din Armstrong, tvrde da je robna kuća bila odgovorna za nebezbedni sistem rada.
„Svako mesto rada ima dužnost da obezbedi sigurnost zaposlenih. Nesumnjivo, kompanija je izneverila ove žene", kaže Dramond.
„Zato smo se mi umešali, jer oni nisu uradili ništa da to spreče, već sve suprotno. Oni su to omogućili", dodaje advokat.
Armstrong dodaje: „Mi tvrdimo da je bilo očiglednih pokušaja kod višeg rukovodstva Harodsa da se sve ovo pomete pod tepih."
Advokatkinja Marija Mula, koja je takođe u pravnom timu koji zastupa neke žene, kaže da klijentkinje sada počinju da se javljaju zato što su ranije bile „apsolutno prestrašene" da bi se oglasili.
„One žele da budu deo ovog pokreta koji poziva ljude na odgovornost za ono što im se desilo i pokušavaju da se postaraju da se ovo više nikad ne ponovi u budućnosti, zarad njihove vlastite dece i njihove dece."
„Otkad su nove informacije izašle na videlo 2023. godine o istorijskim optužbama za seksualno zlostavljanje protiv Fajeda, postao je naš prioritet da ove pogodbe rešimo na najbrži mogući način. Ovaj proces je još uvek dostupan za bilo kog aktuelnog ili bivšeg zaposlenog u Harodsu.
„I dok ne možemo da izmenimo prošlost, čvrsto smo rešeni da uradimo pravu stvar kao organizacija, motivisani vrednostima koje negujemo danas, istovremeno se starajući da takvo ponašanje više nikad ne može da se ponovi u budućnosti", kažu iz Harodsa za BBC.
Hotel Ric u Parizu rekao je da „kategorički osuđuje sve oblike ponašanja koji nisu u skladu sa vrednostima ove ustanove".
Kad je Fajed umro, nepotvrđeni izveštaji su procenili vrednost njegovog bogastva na oko milijardu funti.
Ali novac nije motivacija za žene koje su se javno oglasile, tvrde one.
Mnoge su tek sada, kada je El Fajed umro prošle godine, osetile da smeju da se oglase javno o silovanju i pokušaju silovanja.
Džema kaže da je „provela previše godina ćuteći i trpeći, ne govoreći ništa o tome".
„Nadam se da će razgovor o tome sada pomoći.
„Sve sada možemo da počnemo da se osećamo bolje i da se zaceljujemo od toga."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar