100 godina Radio Beograda: Kako su krojač iz Srbije i radio postali nerazdvojni saputnici

Svakog jutra, već 50 godina, majstor Milisav otključava vrata male krojačke radionice i pre nego što sedne za šiveću mašinu, na polici uključuje radio.

Niti radio talasa protkale su njegov život koliko i pravi konci i tkanine među kojima ga zatičem na radnom mestu u selu Vranići kod Čačka, na zapadu Srbije.

Ništa se u toj ljubavi vremešnog zanatlije nije promenilo ni dolaskom televizije i interneta.

„Radio nikada neće da nestane, a za mene će mene uvek biti broj jedan i sve mi je slađe da ga slušam", kaže ponosno 75-godišnjak.

Sa Milisavom razgovaram povodom 100. rođendana njegovog omiljenog Radio Beograda.

Umesto ritmičnog štektanja igle njegove singerice, u prostoriji koja miriše na provetrenu starinsku sobu i tkanine, slušamo klasičnu muziku.

U toku je emisija posvećena ruskom kompozitoru Dmitriju Šostakoviču.

„I dalje ima lep zvuk", kaže Milisav dok mi ozareno pokazuje tri decenije star radio aparat.

• Život radija na Balkanu: Od porodične zabave, preko glasa ulice, do frekvencije u džepu
• Odlazak „večitog radijskog dečaka“
• Radio u Srbiji: Ljubav, „kolekcionari dobrog zvuka“ i džuboks

Milisav i radio su zajedno stasavali, sad zajedno stare.

Iz njegovog rodnog sela na brdovitom zapadu Srbije, slušao je o driblinzima slavnih fudbalera, dalekim zemljama, kosmičkim pustolovinama, ali i pucnjima koji su menjali svet, poput onog u Dalasu iz 1963.

„Tako sam čuo da je ubijen američki predsednik Džon Kenedi - ih, bila je to vest.

„Čuo sam kad je Nil Armstrong sleteo na Mesec, da je Indija dobila prvu premijerku Indiru Gandi - ma bilo je nestvarno", priseća se događaja koji su ispisali istoriju 20. veka.

Kao u crtanom filmu Cipelići, kad se kvaka zatvori i izađu mušterije, ovde počinje novi svet.

'Čuje se do prodavnice'

Radio Beograd je emitovanje programa zvanično počeo 1. oktobra 1924. godine.

Postao je prva radio stanica u Jugoslaviji i deveta u Evropi.

„Ovde Radio Beograd", rečenica je koju je tada izgovorio Mihajlo Simić iz radio-telegrafske stanice u beogradskom naselju Rakovica.

Četvrt veka kasnije, 1949. rodio se Milisav Smiljanić, kome će ovaj uređaj i bez slike biti prozor u svet.

„Nama je struja stigla kada sam imao devet godina 1958, radio smo dobili nešto kasnije", priseća se on.

Prvobitno su slušali prenose sportskih utakmica.

Vikednom je, pojačan do kraja, uz hrapavi glas spikera Radivoja Markovića, „goreo radio" i čuo se do prodavnice.

„Nisi imao mnogo izbora, živiš u selu, a radio nema svako, pa smo se okupljali na jednom mestu i pratili meč", kaže on.

Uz radio prijemnik je Milisav zavoleo i vaterpolo mada će se tek krajem 1970-ih otvoriti prvi zatvoreni bazen u Čačku.

„Janković, Sandović, Perišić, Mrkušić….Kakva ekipa, kakve utakmice."

I danas, 50 godina kasnije, u glavi mu odzvanjaju imena jugoslovenskih reprezentativaca.

U radionici, daleko od gradskog žamora, čuo je da je ruska kosmonautkinja i njegova koleginica, tekstilna radnica Valentina Tereškova 1963. otišla u svemir.

„Zamisli ti si u nekom selu, miljama daleko i slušaš da je žena otišla u kosmos.

„Ma to je bila fantazija", priseća se sa setom u glasu.

Slušao je Milisav i Glas Amerike, BBC, Dojče Vele.

Radio Moskva ga je upoznala sa svetom nauke i tehnike.

Svake srede bi spremno čekao epizodu o novim izumima.

„Pričaju oni o dizalicama koje iznose olupine brodova na pučinu, a ja se pitam kako to uopšte izgleda ako može da ponese toliki teret.

„To mora da je glomazno i jako kad može da povuče tu težinu, za mene je i danas to nestvarno", priča oduševljeno i posle toliko godina.

I danas, svakog prvog ponedeljka u mesecu pomno prati uključenja slušalaca.

„Kakvih sam se sve ljudskih sudbina naslušao, ali volim da ih čujem.

„Sve ti je to život, ponese me", kaže Milisav.

U sećanju mu je ostala priča o čoveku iz sela kraj Zaječara na istoku Srbije.

„On u opancima, sa štapom na ramenu, došao se da se zahvali novinarki, jer je sluša, dok čuva ovce na planini.

„To je ostavilo velikog traga na mene, jer je i meni radio upaljen non-stop", prepričava.

I Milisav bi želeo da upozna neke od novinara, a svakog zna po imenu, posebno sa Radio Beograda.

„Kako da ih ne znam, kada ih slušam godinama, to su divni ljudi.

„U glavi ih slažem po tome odakle izveštavaju", kaže mi veselo.

Novinarka Nataša Jokić ga je vodila u francuski grad Strazbur, Ivana Miloradović ga je upoznala sa Londonom, glavnim gradom Velike Britanije, a Katarina Epštajn sa notoma i muzičkom scenom.

Političke emisije su jedine koje namerno izbegava.

Čuje vesti da bi bio u toku sa dešavanjima, stiša ton i nastavi posao.

'Ostavim posao i slušam'

Iako se radio smanjivao, menjao oblik, selio na televiziju i u mobilni telefon, Milisav i dalje na posebnom mestu čuva prvi aparat iz roditeljske kuće.

Nedavno je kupio još jedan, za spavaću sobu.

„Uz radio učim svakodnevno i zato ga i slušam.

„Kada me dotakne tema, ostavim konac, mašinu i onda zapišem šta sam čuo", pokazuje ispisane listove.

Kad su on i supruga Nada, dobili dve ćerke, počeo je više da obraća pažnju na obrazovne i dečije emisije.

Želeo je ovaj zanatlija blagog pogleda da zbog dece upotpuni, kako kaže, skromno osnovno obrazovanje i da ima šta da im prenese.

Beležio je misli sociologa, psihologa, filozofa i sve što mu se činilo da može da primeni.

U jednoj od emisija čuo je za knjigu Porodični bukvar i poželeo da je njegove ćerke pročitaju.

„Nikada ništa nisam nametao, samo sam želeo da im otvorim vidike.

„Hteo sam da same procene da li im se nešto dopada ili ne, pa da o tome zajedno razgovaramo", kaže Milisav, koji je u međuvremenu dobio i unuka.

„Kad čujem nešto zanimljivo, javim ćerki da detaljnije potraži na tim vašim elektronskim uređajima - možda će da pomogne", dodaje.

'Tu je moj radio'

Milisav sada voli da sluša Tata ti si lud, sve više mu se dopadaju i programi o istoriji, dok petkom uživa uz emisiju Moja knjiga, u kojoj se analiziraju književna dela.

„Jednom su recitovali Aleksu Šantića, a njega obožavam, imam dve njegove zbirke, jednu u radionici, drugu u kući.

„Počeo sam i ja sa njima da recitujem: 'O, klasje moje', 'Veče na školju', 'Emina'".

Nekada je voleo i da čita knjige, ali mu je s godinama sve teže - 'izdaju ga oči', kaže kroz osmeh.

„Zato je tu moj radio, to je i dalje prava stvar", kaže ponosno.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk