Iznad načičkanih šarenih kišobrana ispred Ministarstva prosvete u centru Beograda sredinom septembra izdizali su se crvena četka i za nju zalepljen plastični đubrovnik.
„15 odsto" bilo je napisano rukom na plavom đubrovniku - procenat za koji spremačice zaposlene u prosvete traže veću platu od januara 2025.
Nijedna od njih desetak tada nije želela da govori za BBC na srpskom, iako su u neformalnom razgovoru pričale o težini posla i zašto traže povećanje zarade koja je trenutno oko minimalne.
Prema poslednjem predlogu vlade, spremačice i drugo nenastavno osoblje mogu da dobiju osam odsto veću zaradu od januara 2025, dok bi nastavnici dobili 12 odsto povećanja.
Sindikati odbijaju ovaj predlog zbog čega je za danas zakazan novi protest i najavljen štrajk u školama.
„Mi ne želimo da delimo ljude unutar sistema.
„Bilo kakvo povećanje da daju, makar i nedovoljno, ne sme da nas deli jedne na druge", kaže Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbija, za BBC na srpskom.
Po predlogu vlade, plata nastavnika početnika sa master diplomom, bila bi oko 97.000 dinara, dok bi nenastavno osoblje sa završenom srednjom školom i dalje dobijalo oko minimalne zarade.
„Voleo bih da smo mogli da ponudimo i dva i tri puta veće povećanje, ali nije pitanje dobre volje, nego šta je realno i šta je ono što država može da izdrži, a da ne urušimo sve i srušimo celu ekonomiju", rekao je premijer Miloš Vučević za TV Prva.
Sličan predlog vlada je iznela i zaposlenima u predškolskim ustanovama, tako da vaspitno osoblje može da se nada povećanju od 12 odsto, a nevaspitno od osam odsto.
„Mi radimo veoma odgovoran posao za veoma malu platu - minimalac.
„Da li je to normalno jer mi imamo istu odgovornost kao vaspitači - hranimo decu. Ceo dan imamo posla - primanje robe, pranje kuhinje, sudova, priprema obroka. Ovo je strašno", kaže kuvarica iz beogradske predškolske ustanove, koja nije želela da joj bude objavljeno ime, za BBC na srpskom.
Tri prosvetna sindikata koja imaju predstavnike u predškolskim ustanovama pozvala su članove na štrajk u sredu, dok je Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja najavio moguću postepenu obustavu rada tokom narednih nedelja.
„Ako mi stanemo, cela Srbija staje.
„Mi smo ti koji čuvaju decu ljudima koji rade u drugim sektorima", kaže vaspitačica Tanja Spasojević za BBC na srpskom.
Početna plata nastavnika sa diplomom mastera tokom 2024. godine bila je oko 10.000 dinara manja od prosečne zarade u Srbiji.
Prosvetni radnici traže da se od januara 2025. godine ova dva iznosa izjednače.
„Ako se projektuje da će prosek za državu biti oko 920 evra, to znači da bi naše povećanje trebalo da bude između 15 i 20 odsto", kaže Dobrivoje Marjanović.
On naglašava da bi ovo povećanje trebalo da bude jednako za sve koji su zaposleni u prosveti.
„Mi smo jedina branša sa kojom je vlada potpisali protokol, u kome se obavezuje da će u januaru 2025. godine plata nastavnika početnika biti dovedena na nivo republičkog proseka.
„Oni nam odgovaraju da je ovo maksimum maksimuma. Međutim, rađen je rebalans budžeta, novca ima, ali ne žele da ga raspodele na obrazovanje", navodi Marjanović.
Poslednjim rebalansom predviđen je 12 milijardi veći budžet za prosvetu, od čega osam milijardi dinara više za plate, rekao je premijer Miloš Vučević 30. septembra u Skupštini Srbije.
Taj novac izdvojen je za plate više od hiljadu novozaposlenih i za povećanje zarada razrednih starešina i stručnih saradnika, dodao je.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je na istoj sednici da je većina zahteva iz potpisanog protokola ispunjena.
„Nama jeste cilj da u 2025. godini pokušamo da ispunimo apsolutno sve elemente (protokola), ali u skladu sa realnim finansijskim potencijalom države", rekla je.
Sindikati međutim traže da zahtevi budu ispunjeni od januara.
Ako vlada ne ispuni zahteve, sindikati će pozvati članove na novi štrajk, kaže Dobrivoje Marjanović.
Na prethodnom protestu prosvetni radnici govorili su i o malim platama i lošim uslovima rada.
„Žele da naprave od nas i naše dece prosek.
„Prosveta je nebitna državi. Posao nastavnika sveo se na to da se pišu papiri i dokumentacija. Mi nemamo ni vremena da vidimo šta se dešava u učionici", rekla je tada Dragana Dačić, nastavnica iz Smedereva, za BBC na srpskom.
Spremačice su u neformalnom razgovoru rekle da se sa platama koje imaju osećaju nevrednovano.
Zbog niskih zarada sve ih manje u prosveti, zbog čega je jedna škola iz Beograda morala da pređe na onlajn nastavu, jer nije bilo moguće naći zamenu za odsutne tetkice, preneo je RTS.
„Pomažemo jedna drugoj, a u stvari nama treba još radne snage da bismo sve odradile kako treba.
„Slab je odziv na konkurse, prvenstveno zbog niskih plata", rekla je Jasna Drobnjak za RTS.
Jedan od ranijih zahteva sindikata bio je da napad na prosvetne radnike bude strožije kažnjen, što bi moglo da bude ispunjeno posle izmena Krivičnog zakona o kome poslanici uskoro treba da raspravljaju.
Minimalna zarada u Srbiji tokom 2024. kretala se od 45.528 dinara do 49.864, u zavisnosti od broja radnih sati.
Od januara 2025. godine, biće uvećana tako da sat rada bude plaćen 308 dinara što znači da će se zarada kretati od 49.280 do 56.672 dinara.
U Srbiji je 114.064 zaposlenih, što je 5,5 odsto, primalo iznos do minimalne zarade, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Početna plata vaspitača mastera je oko 86.000 dinar u ovom trenutku, a Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja traži povećanje od 21 odsto za sve zaposlene.
„Time bi tehničko osoblje bilo tek pet odsto iznad golog minimalca", poručili su iz sindikata.
Vlada je međutim i njima ponudila povećanje od 12 i osam odsto.
„Najveće povećanje plata biće u prosveti za nastavnike, profesore, učitelje i vaspitače, za sve one koji rade u predškolskim ustanovama sa grupama sa decom koja su direktno u sobama", rekao je premijer Miloš Vučević.
Međutim, sindikati i vaspitači ističu da sa decom rade i drugi zaposleni u vrtićima koji moraju biti obuhvaćeni povećanjem zarada.
„Oni kažu dobro jutro deci, pomognu im da donesu stvari.
„Priskaču nam u pomoć i isto su deo vaspitnog sistema. Vrši se nepotrebna podela na važnije i nevažnije, a svi koji rade su podjednako važni", govori Tanja Spasojević.
Ona radi u predškolskoj ustanovi 25 godina, i kaže da zbog nedovoljnog broja vaspitača deca ne mogu da dobiju potrebnu pažnju.
„Ako u grupi u proseku ima od 25 do 30 dece, da li je moguće da jedna osoba isprati samo pogledom sve njih", kaže.
Kada jedna vaspitačica treba da odvede dete u toalet, u sobi sa ostalom decom ostaju spremačice ili servirke, objašnjava.
„O tome niko ne razmišlja", dodaje.
Zbog odnosa prema zaposlenima u predškolstvu kaže da je spremna na štrajk.
„Od kako radim došlo je do erozije našeg značaja i vrednosti.
„Mi smo doživeli toliko poniženja i marginalizacije da je moj zaključak da su naša deca nebitna iako se priča o tome koliko su nam deca važna. Ako su nam deca važna, važni su i ljudi koji brinu o toj deci, a mi takvu poruku ne dobijamo iz dana u dan", govori.
Kuvarica iz predškolske ustanove u Beogradu kaže da „zna da je svima malo - i spremačicama i vaspitačima i sestrama".
„Ali kuhinja je rudnik", dodaje.
Ona priča da posao koji radi može biti veoma „stresan" zbog odgovornosti.
„Samo jedno dete da kaže da ga boli stomak, nama dolaze sanitarci, ulaze u kuhinju, pregledaju", govori.
Sa tri koleginice i jednim kolegom zadužena je za pripremu obroka za 600 dece i radno vreme joj traje od pet ujutru do jedan, mada kaže da ponekad ostane i duže.
„Ljudi napuštaju (ove poslove) jer neće da rade za te pare."
Ona ima skoro 40 godina staža i „sada nema kud".
„Ali ove koleginice koje ostaju… Žalosno je za koju će platu da rade".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
Velja
Čistačica
Uvek smo ispod 50 000
Ama
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar