Upozorenje: Ovaj članak sadrži opise mrtvih tela i autopsija
Doktorka Širli Vasu je osvojila pregršt nagrada za njen pionirski rad, ali njena porodica ne želi da sluša previše o detaljima iz njene karijere.
Tri decenije je doktorka Vasu proučavala tela ljudi koji su umrli iznenada, nasilnom ili sumnjivom smrću.
Ona je bila prva žena koja je radila kao forenzički patolog u južnoj indijskoj državi Kerala, u kojoj živi više od 33 miliona ljudi.
To je bilo posebno neobično za ovaj deo Indije, gde kulturološka stigma u vezi sa smrću znači da žene često izbegavaju da odlaze u krematorijume.
Doktorka Vasu je izvela oko 20.000 autopsija, od embriona do ljudi nadomak stote godine, i videla smrt u svakom stadijumu života.
Ali mnoga sećanja ove 68-godišnje doktorke bolje bi pristajala nekom kriminalističkom trileru nego medicinskom udžbeniku.
Prvo iskustvo doktorke Vasu u proučavanju posmrtnih ostataka usledilo je dok je bila na postdiplomskim studijama 1981. godine, kad joj je njen profesor tražio da prouči lobanju i neke kosti nadlaktice, pronađene 13 metara pod vodom, ispod vodopada.
„Kost je izgubila sav biološki sadržaj", priseća se Vasu.
Zajedno sa još dva studenta, utvrdila je da je žrtva bila muškarac primetivši način na koji je lobanja bila pričvršćena za pršljen.
Procenili su da je imao 14 ili 15 godina.
„Kosti nadlaktice su imale nekoliko sličnih rezova u pokušaju da se raskomada telo", napisala je ona u to vreme.
„Bilo je to ubistvo."
Pogledate video: Nestali na Kosovu - prošlost koja proganja
Doktorka Vasu tada nije imala foto-aparat, tako da je odnela kosti u foto-studio i složila ih na sto da ih fotograf zabeleži.
Međutim, ugledavši posmrtne ostatke, prestravljeni fotograf je odmah pozvao policiju, što je značilo da je profesor doktorke Vasu morao da interveniše da bi skinuo senku sumnje sa nje.
Žrtva je kasnije identifikovana kao meštanin, dečak koji je nestao 41 dan ranije.
Glavni osumnjičeni je bio njegov 18-godišnji rođak, ali, na kraju, niko nije osuđen u vezi sa smrću dečaka.
Cilj autopsije je da utvrdi vreme i uzrok smrti, i ko je mrtva osoba bila, ako se to već ne zna.
Doktorka Vasu se pridružila forenzičkom odeljenju bolnice u Kožikodeu 1982. godine i izvodila dve do tri 90-minutne autopsije dnevno.
U danima kad je bila veća gužva, izvršila bi ih čak sedam.
Rutinski je proučavala spaljene, osakaćene, istrulele, smrvljene, izobličene, pa čak i ekshumirane, ljudske posmrtne ostatke.
Doktorka Vasu kaže da je prvi korak bio spoljni vizuelni pregled u potrazi za „povredama, obeležjima i neobičnim tragovima".
Zatim sledi unutrašnji pregled grudi, abdomena i karlice, kao i unutrašnjih organa i njihove strukture.
Uzimaju se uzorci tkiva za testiranje.
Potom se, konačno, otvara glava da bi se pregledao mozak.
Ako je neko upucan, radi se rendgenski snimak čitavog tela da bi se locirali meci.
Ako je pokojnik imao tuberkulozu ili radioaktivne implantate u sklopu lečenja od kancera, onda bi dvoje doktora podelilo posao kako bi se smanjio rizik od izlaganja.
Doktorka Vasu se takođe seća kako je svake godine viđala jedan ili dva slučaja u kojima je član porodice ubedio ostale, među njima i malu decu, da učestvuju u kolektivnom samoubistvu.
„To je sastavni deo našeg profesionalnog rada", kaže ona.
Posle duge pauze, ona dodaje: „Rastužite se kad vidite tela dece."
Dok je radila u Kožikodeu u severnoj Kerali, Širli Vasu je primetila skok u broju smrti među mladim trudnicama.
Neobični nalazi tokom njihovih autopsija naveli su je da posumnja da su smrti nastale usled „ilegalnih abortusa".
„Pronašla sam tragova rezova na grliću materice
„Kad pravi lekar radi abortus, on ne ostavlja tako surove tragove", priseća se ona.
Ispostavilo se da su žene umirale zbog bolne sepse materice.
Grupa penzionisanih pomoćnica (ajah) sa ginekološkog odeljenja u vladinoj bolnici u kojoj je Vasu radila kasnije je uhvaćena na delu kako vrši abortuse u njihovim kućama uz pomoć ukradene opreme.
Na kraju je šestoro postarijih žena uhvaćeno i zatvoreno.
Pored pružanja dokaza za krivična dela, autopsije mogu i da raščiste kad nije bilo nikakvih sumnjivih radnji.
Vasu se živo seća straha jednog čoveka da će se naći pod istragom kao osumnjičeni kada je njegova 98-godišnja majka pala sa kreveta i umrla.
Ali autopsija doktorke Vasu utvrdila je da je ta smrt bila nesrećan slučaj.
„Običan pad može biti smrtonosan za malu decu baš kao i za starije ljude
„Ona je pala pod uglom koji je prekinuo vezu između njenog mozga i kičmene moždine", kaže ona.
Krajem 1980-ih, doktorka Vasu i još jedan doktor otišli su u rezervat za tigrove Vajanad, oko 110 kilometara od Kožikodea, da urade autopsiju na posmrtnim ostacima žene koju je pojeo tigar.
Samo su njena glava i vrat ostali netaknuti.
Na licu mesta je izgledalo kao da je žena pokušala da se obesi na drvetu o njen sari i da je pala među tigrove kad se sari pocepao.
Ali pregled tela pokazao je da ta smrt nije bila samoubistvo.
„Ubica je inscenirao smrt na takav način da je izgledalo kao da se žena obesila koristeći žuti sari vezan za granu drveta, a potom da su se veze prekinule i da je ona pala", objašnjava doktorka Vasu.
„U vešanjima sa velikih visina trag je prepoznatljivo drugačiji. Ovo je bio očigledan slučaj gušenja horizontalnom vezom", dodaje.
Ispostavilo se da je počinilac ugušio žrtvu, potom joj je pocepao sari, popeo se na drvo i vezao ga za drvo.
Policija je povezala smrt sa prijavom mahuta (krotitelja slonova) čija su žena i pomoćnik nestali.
Istražitelji su kasnije pronašli mahutovog zamenika i raskrinkali njegov plan za ubistvo.
Čak i kada neki događaj kao što je prirodna katastrofa ili automobilska nesreća izazove brojne smrti, svaka mora da se istraži zasebno.
„Za patologa ne postoji masovna nesreća", kaže doktorka Vasu.
„On mora da se pozabavi jedinstvenom situacijom sa kojom se suočila konkretna osoba", dodaje.
U junu 2001. godine, voz je iskočio iz šina i pao u reku u severnoj Kerali, gde je stradalo 59 ljudi.
Prvobitni medijski izveštaji pripisali su smrti davljenju.
Ali kad su Vasu i njen tim izvršili autopsije žrtava, otkrili su da se samo jedna udavila.
Druge su stradale od povreda glave i kad su ljude prignječili prtljag i olupina.
Iste godine se zapalio autobus i stradalo je 44 ljudi u Malapuramu, pedesetak kilometara jugoistočno od Kožikodea.
Većina tela bila je ugljenisana, a Vasu u to vreme nije bila dostupna odgovarajuća tehnologija da se uradi identifikacija na osnovu DNK analize.
„Oslanjali smo se na fizička obeležja kao što su tipovi tela zajedno sa njihovom ličnom imovinom poput satova, lančića, cipela, odeća i torbe, da bismo identifikovali žrtve", priseća se ona.
Autopsije su takođe otkrile druge identifikacione faktore među kojima su metalne pločice i tragovi prethodnih hirurških zahvata.
„Jedan je bio neobično visok čovek koji je nosio privezak slavnog Krišninog hrama.
„Želudac mu je bio pun nesvarenog birjanija", kaže doktorka.
Pokojnikovi prijatelji kasnije su potvrdili da su zajedno jeli birjani ( pirinač sa začinima), što je bio jedan od faktora korišćenih da se on identifikuje.
Doktorka Vasu je prisustvovala ogromnom tehnološkom napretku tokom njene 34-godišnje karijere.
U jednom trenutku bila je naviknuta da viđa formaldehid, za koji danas znamo da je toksičan, držan u otvorenim poslužavnicima za potrebe fumigacije.
„Sada imamo ultraljubičasto svetlo za ubijanje bacila.
„Mrtvačnice imaju unakrsnu ventilaciju i kontrolu kvaliteta vazduha", kaže ona.
Metodi skladištenja leševa takođe su uznapredovali da bi usporili truljenje.
Vasu je optimistična prema novim tehnologijama.
„Singapur i Japan već prelaze na virtuelne autopsije, koje ne koriste skalpel i nemaju krvi", kaže ona.
Tela skenira CT skener i „lekari proučavaju svaki sloj tela od kože do kostiju".
Ova tehnologija sada je dostupna u delovima SAD i Evrope i u glavnoj bolnici u Nju Delhiju.
Doktorka Vasu je obavila poslednju autopsiju 2014, a penzionisala se iz službe dve godine kasnije.
Ona sada predaje na privatnom medicinskom koledžu.
Iako je zadovoljna onim što je postigla, kaže da je srećna što je pošla dalje, objasnivši da rad sa mrtvim telima budi negativne emocije.
„Ne želim više ni da priđem mrtvačnici.
„Isisa vam svu energiju", kaže ona.
Vasu nije volela da jede redovne obroke između autopsija, tako da se oslanjala na čokolade da bi joj mozak funkcionisao tokom dana.
U Južnoj Indiji vlada velika kulturološka stigma oko mesta povezanih sa smrću.
Žene iz viših kasti obično ne odlaze u krematorijum, ali učestvuju u nekim ritualima smrti.
Vasu je izgradila kupatilo ispred njenog doma da bi se istuširala pre nego uđe posle posla.
Iako je i njen muž doktor, ona kaže da je on „suviše preplašen da priča o stvarima koje je ona videla", a i njena deca izbegavaju da je ispituju o karijeri.
Njene dve sestre radile su kao sutkinje i Vasu je svedočila pred njima na sudu, ali je one nikad nisu pitale „ništa u vezi sa autopsijama izvan klupe za svedoke".
Forenzička patološkinja kaže da je rad sa mrtvima definitivno uticao na njen pogled na svet.
„Boravak u mrtvačnici vas učini skrušenim
„Niste više toliko arogantni kao pre. Težite da živite čistim životom", kaže ona.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar