Kris Kristoferson je oduvek bio skroman po pitanju vlastitog talenta.
Nije voleo da ga nazivaju pesnikom i više je voleo kad su drugi ljudi izvodili njegove pesme.
„Pevam kao žaba", rekao je jednom muzičkom producentu Fredu Fosteru.
„Da", odgovorio je Foster, „ali kao žaba koja ume da prenese emociju."
Kristofersonov prostodušan vokal možda nije imao veliki raspon, ali je uvek sadržao nešto važnije - ubeđenje.
Kad je on pevao o gubitku, ljubavi, tuzi, pijanim noćima i jutrima ispunjenim kajanjem, verovali ste mu svaku reč.
To je delom zato što nikad nije silom donosio pesme na svet - „Uvek sam morao da čekam da me nešto udari da bih mogao da je napišem", rekao je jednom - ali i zato što je umeo da nabode suštinu proste istine nekog sentimenta.
Njegovo pisanje pesama nije bilo posebno složeno, ali ono što je on mogao da uradi sa nekoliko akorda i dobro izraženom slikom izazvalo je revoluciju u kantri muzici.
„Možete da posmatrate Nešvil pre Krisa i posle Krisa, zato što je on promenio sve", izjavio je jednom Bob Dilan.
Povodom njegove smrti, u 88. godini, evo vodiča kroz neke od njegovih najupečatljivijih pesama.
Jedna od najtrajnijih Kristofersonovih pesama, Me and Bobby McGee, započela je kao izazov za pesmopisca.
Osnivač Monjument Rekordsa Foster bio je zaljubljen u sekretaricu Barbaru „Bobi" Meki i želeo je pesmu koja bi je oduševila.
Kristoferson je prihvatio taj zadatak - ali je mu je trebalo vremena da nađe inspiraciju.
„Izbegavao sam Fostera tri-četiri meseca zato što su mi misli samo prolazile kroz glavu", rekao je on 1973. godine.
„Vozio sam se jedne noći nazad u Nju Orleans, brisači su radili sve u šesnaest, i kockice su počele da se slažu na mesto."
Pesmu je zasnovao na poslednjoj sceni iz Felinijevog filma La Strada, u kojoj slomljeni, pripiti muškarac zuri u more iz očaja zbog toga u šta mu se život pretvorio i zbog ljubavi koju je izgubio.
Kristoferson je pretvorio tu scenu u priču o dvoje lutalica, koje su pronašle ljubav na putu i, na kraju, smrt ih je razdvojila.
Ona sadrži neke od njegovih najvećih stihova: „Sloboda je samo druga reč za kad nemaš više šta da izgubiš / Ništa ne vredi ništa - ali je makar besplatno."
Pesma koju je originalno snimio Rodžer Miler postala je hit broj jedan na top listama za Dženis Džoplin, koja ju je snimila nekoliko nedelja pre smrti 1970. godine.
„Probudio sam se u nedelju ujutro, nisam mogao da nađem položaj za glavu koji nije boleo.
„I pivo koje sam popio za doručak nije bilo loše, pa sam uzeo jedno i za desert."
Očajanje Kristofersonove hladne izvedbe govori vam da je ova pesma o nečem više od običnog gadnog mamurluka.
I kako ona napreduje dalje, protagonista polako počinje da otkriva više detalja o razlozima njegovog odavanja alkoholu.
Miris pržene piletine podseća ga na „nešto što sam izgubio".
I on zastaje ispred škole za veronauku samo da bi slušao decu kako pevaju.
Usamljenost i samoprezir predstavljeni su vrlo živopisno - a Kristoferson je rekao da je tekst pesme napisao kao muzičar koji je imao problema da se probije i živeo je u oronuloj stambenoj zgradi nakon što su ga se roditelji odrekli, a žena i dete su se preselili u Kaliforniju bez njega.
„Nedelja je bila najgori dan u sedmici ako niste imali porodicu", rekao je on.
Po legendi, Kristoferson je uspeo da uvali pesmu Džoniju Kešu sletevši helikopterom u njegovo dvorište i odbivši da ode sve dok ovaj ne posluša demo traku.
Keš je bio dovoljno impresioniran da izvede pesmu u vlastitoj američkoj TV emisiji.
A Udruženje za kantri muziku je 1970. proglasilo njegov snimak pesmom godine.
Kristofersonova vlastita verzija iste godine je završila na njegovom debitantskom albumu.
Zajedno sa muzičarima kao što su Vili Nelson i Vejlon Dženings, Kristoferson je bio deo „pobunjene kantri" scene koja se borila protiv komercijalne i kreativne kontrole u Nešvilu.
Govoreći o vlastitom mestu u kantri panteonu 1970. godine, on je rekao za Njujork tajms: „Nisam ničiji najbolji prijatelj."
„Ljudi su mi uporno govorili da nikad neću uspeti u Nešvilu, da treba da odem za Kaliforniju ili Njujork."
On jeste uzdrmao establišment, pesmama kao što su „Blame It on the Stones" i „The Law Is for the Protection of the People", koje su napale američki konzervativizam.
Njegova najslavnija pesma je takođe uzburkala javnost neublaženim opisom seksualne želje, naročito kad ju je snimila (i dovela na prvo mesto top liste) ženska kantri zvezda Semi Smit.
Kristoferson je ispričao kako je tekst pesme bio inspirisan intervjuom sa Frenkom Sinatrom.
Upitan u šta veruje, Stari plavooki je odgovorio: „U brlju, lepojku ili Bibliju… šta god mi pomogne da pregrmim noć."
Senzualna izvedba Semi Smit bila je subverzivni korak za kantri muziku, ali Kristofersonova verzija - kreštava i prepuna žudnje - jednako je uzbudljiva.
„Prva dobra pesma koju sam napisao", rekao je Kristoferson za Jody and the Kid, koju je komponovao dok je šezdesetih radio kao domar za Kolumbija Rekords.
Kao i „Me and Bobby McGee", uronjena je u nostalgiju i gubitak, dok muzičar opisuje devojku koja je nekada išla svuda za njim, dok su „njene male farmerke bile podvrnute do kolena".
Oni su se vremenom zaljubili jedno u drugo, i ostarili, i dalje hodajući ruku pod ruku svuda gde bi pošli.
Kako se pesma bliži kraju, pripovedač odlazi ponovo na njihova stara mesta sa njihovom ćerkom - ali kad ih meštani dočekaju, on žali što njegova supruga više nije tu da im se pridruži.
Kristofersonov ozbiljan, emotivni vokal jednako je hipnotički koliko i srceparajući.
Vredi poslušati i njegovu novu verziju ove pesme iz 1999. godine (na albumu The Austin Sessions), gde njegov stariji, grublji glas daje pesmi dodatni patos.
Ako je lik iz „Sunday Mornin' Comin' Down" na niskoj tački u životu, onda ovo predstavlja doticanje dna života.
„Gospode, šta sam to ikad uradio / Da zaslužim makar i jedno / Zadovoljstvo koje sam osetio?"
Kristofesron je bio potaknut da napiše ovu pesmu nakon što je posetio misu u crkvi Džimija Snoua u Nešvilu.
„Svi su klečali i Džimi je rekao nešto poput: 'Ako je iko od vas izgubljen, neka digne ruku'", ispričao je on.
„Ne idem često u crkvu i ideja da dignem ruku nije dolazila u obzir.
„Pomislio sam: 'Ne mogu da zamislim ko to uopšte radi' kad sam odjednom osetio kako mi se ruka sama diže."
Posle razgovora sa propovednikom, Kristoferson je rekao: „Zatekao sam sebe kako plačem u javnosti" i osetio „oproštaj za koji nisam ni znao da mi je potreban".
Pesma funkcioniše kao reakcija na taj trenutak - spora, ožalošćena svest o ponašanju u prošlosti i vapaj duše za oproštajem.
Snimljena sa Ritom Kulidž koja će mu uskoro postati žena, ova balada začinjena gospelom pogodila je žicu publike 1973. godine, donevši zvezdi njegovo jedino prvo mesto na kantri top listama.
6) I Hate Your Ugly Face - Prva pesma koju je Kristoferson napisao, sa 11 godina. Sarkastično odbacivanje kantri stereotipa, ona otkriva rani razvoj njegovog pripovedačkog talenta.
7) They Killed Him - Žal za Kristoferonovim idolima - Isus, Gandi i Martin Luter King - koju je kasnije reinterpretirao Dilan. „Kad Dilan obradi neku od vaših pesama to je kao da ste dramaturg, a Šekspir odigra ulogu u nekoj vašoj predstavi", rekao je Kristoferson.
8) Loving Her Was Easier (Than Anything I'll Ever Do Again) - Jedna od njegovih najromantičnijih pesama i Kristofersonov prvi hit na top listama, iz 1971. godine. Kasnije ju je ponovo snimio sa Hajvejmen, supergrupom buntovnih kantri zvezda kao što su Keš, Dženings i Nelson.
9) Here Comes that Rainbow Again - Inspirisana scenom iz Stajnbekovih Plodova gneva, ova dirljiva balada govori o malim činovima milosrđa na koje je uzvraćeno dobrotom. Keš je jednom izjavio da bi „to mogla da bude moja najomiljenija pesma od bilo kod autora".
10) Please Don't Tell Me How the Story Ends - Dvoje ljubavnika provodi poslednje veče zajedno, čvrsto se držeći za uspomene (i jedno za drugo) u nadi da neizbežni raskid nikad neće doći. Napisana ranih sedamdesetih, Kristoferson ju je isprva dao Bobiju Beru, ali ju kasnije prepravio sa Ritom Kulidž, baš u vreme kad im se brak raspadao. Njihov duet je strašno potresan.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar