Pre gotovo tri decenije Subotičanin Zoran Korać prvi put je posetio Gradski muzej kao đak drugog razreda osnovne škole i ugledao je nešto što još dobro pamti.
Bila je to odrubljena glava u belom mermeru, koja je od 1927. do 1941. stajala na spomeniku Jovanu Nenadu, jedne od najmističnijih ličnosti istorije Subotice, grada na severu srpske pokrajine Vojvodine.
„Tada sam prvi put čuo za njega i bio sam fasciniran, a kasnije sam istraživao i čuo razne priče: da je bio 'car' sa sedištem u Subotici, da se borio protiv Turaka i da je imao crni beleg duž celog tela, od noge do glave.
„Bila je to neka priča sa malo podataka i mnogo mitova, poput onih koje ljudi pričaju o Boju na Kosovu ili Milošu Obiliću", priseća se 37-godišnji turistički vodič za BBC na srpskom.
Razdvajanje mita od istine o Jovanu Nenadu, čiji je spomenik i danas na centralnom trgu u Subotici, dugo je mučilo i Borisa Stojkovskog, istoričara i docenta Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji njegov lik istražuje od 2006. godine.
„Crni čovek", kako ga opisuje istoriografija širom Evrope, živeo je u 16. veku, predvodio je vojsku od oko 12.000 ljudi i nešto manje od godinu dana vladao je teritorijama Ugarskog carstva u oblastima današnje Vojvodine, Mađarske i Rumunije, kaže Stojkovski, autor knjige „Car Jovan Nenad".
„O njemu ne znamo gotovo ništa, osim o periodu između oktobra 1526. i kasnog leta 1527, kada je vladao ovom teritorijom.
„Izvori svedoče da je bio pre svega vojnik srpskog porekla, karakterisao ga je hrišćanski misticizam, neku vrstu prestonice ili rezidencije imao je u Subotici i nazivao se carom, iako naravno nije mogao da bude pravi krunisani car u okviru tadašnje Ugarske", navodi Stojkovski.
Jovan Nenad se prvi put u istorijskim podacima pojavljuje sa saborom ugarskih velikaša u Tokaju (danas gradu u Mađarskoj), neposredno posle Mohačke bitke, u kojoj su ugarske trupe doživele težak poraz od Turaka 1526. godine.
Junak rođen u Lipovi, mestu u današnjoj Rumuniji, tada se sa njegovim trupama zakleo na vernost Jovanu Zapolji, jednom od kandidata za ugarski presto, o čemu piše Đorđe Sremac, hroničar koji je tokom 16. veka bio u Zapoljinoj službi.
Ugarska je tada bila u „potpunom rasulu", a vojska Jovana Nenada „mogla je da broji do 10.000 pešadinaca i 2.000 hiljade konjanika" i interesovala je mnoge u toj državi i širom Evrope, napominje Stojkovski.
Sremac beleži i da je Jovan Nenad bio harizmatična ličnost kojoj su ljudi „priticali kao novom proroku".
Njegov bliski saradnik Fabijan Literat širio je „ideologiju obavijenu hrišćanskim misticizmom", ambiciju da protera Turke iz Evrope i brojne mitove o njemu, kaže Stojkovski.
„Tako beleške habzburških pisaca iz poznog 16. veka navode da je imao dugačku, crnu liniju, koja se protezala od glave sve do noge desnom stranom tela, što je doprinelo njegovom oreolu mistika", ukazuje istoričar.
„Španci za njega kažu 'Juan Negro', Francuzi 'le noir', na latinskom je opisan kao 'homo niger', italijanski izvori ga nazivaju 'il nero', a nemački 'Schwartze Mann'," ističe.
Istoriografija nije dokazala datum rođenja Jovana Nenada, ali je Literat je pominjao 1492. godinu, kada se po srednjovekovnom verovanju očekivala apokalipsa.
„Tu je i naslanjanje na legendu o poslednjem vizantijskom caru, koji će se vratiti i osloboditi zemlju od Turaka. Sva ova verovanja su Jovan Nenad i Literat dobro koristili", kaže Stojkovski.
Ti mitovi su i danas zanimljivi mnogima koji dođu u Suboticu.
„Volimo da delimo legende o njemu i ističemo mističnost koja ga je pratila, pa im tako uvek spomenemo čuvenu crnu liniju na telu ili vezivanje njegovog rođenja za 'godinu zveri' 1492. godine", priča Božidarka Golubović, direktorka Turističke organizacije Subotice, za BBC na srpskom.
Subotičanin Zoran Korać neke od legendi poredi sa „mitskim pričama o Kosovskom boju, Milošu Obiliću i drugim junacima".
Bitka na Kosovu polju između srpske i turske vojske odigrala se u junu 1389. godine, Turci su odneli pobedu, piše Britanika, i nastavili pohod na evropskom tlu, a veruje se da je sultana Murata Prvog ubio Obilić, jedan od srpskih velikaša.
Jovan Nenad koristi smrt kralja Lajoša Drugog u Mohačkoj bici, borbu Jovana Zapolje i Ferdinanda Prvog Habzburškog za presto i selidbu stanovništva sa juga Balkanskog poluostrva na sever, koje je bežalo pred Turcima.
„Iskoristio je prazan prostor i uzdigao se u vrtlogu smutnih vremena, pa je stvaranje njegove teritorije pre svega bio splet ozbiljnijih istorijskih okolnosti", kaže istoričar Stojkovski.
Osvajanjem oblasti koje su kontrolisali Turci i ugarski feudalci između jeseni 1526. i kasnog leta 1527. godine stvorio je „teritoriju koju je donekle mogao da kontroliše, iako nju ne možemo nazvati državom", smatra.
Stojkovski navodi da je gotovo cela Bačka je bila pod njegovom vlašću, zašao je i u Srem i osvojio tvrđave u današnjem Čereviću i Banoštoru od Turaka.
Ali najvažniji prostor kojim je vladao bio je prostor Banata, pre svega u današnjoj Rumuniji, regije oko Temišvara i Arada, gde su bila i glavna poprišta svih ključnih bitaka, kaže istoričar.
Suboticu je 1526. godine osvojio od ugarskog feudalnog gospodara Valentina Tereka, a na mestu tadašnje tvrđave nadomak današnjeg Franjevačkog samostana napravio je dvor i proglasio se za cara.
Đorđe Sremac, ugarski hroničar srpskog porekla iz 16. veka, naziva je „prestonicom" Jovana Nenada.
„Nije jasno zašto je izabrao Suboticu na krajnjoj periferiji njegove teritorije, ali je tokom najmanje pet meseci, možda i duže, uspeo da organizuje jednu prestonice u tom gradu", kaže Stojkovski.
„Pre bih rekao da je to bila njegova privremena rezidencija, jer je imao nekoliko mesta u kojima je boravio: najpre Čamu nadomak Temišvara, a delimično i Segedin," objašnjava.
Ni carska titula, kao ni prestonica u Subotici, nije imala puno značenje.
„Termin car je bio za unutrašnju upotrebu, želeo da ga tako zovu na njegovoj teritoriji, ali nije bio nikakav pravi, krunisani car", dodaje Stojkovski.
Zbog veličine, opremljenosti i veštine njegove vojske, vesti o Jovanu Nenadu brzo su stizale do prestonica najvećih evropskih država.
„Engleskom izaslaniku Džonu Valopu informacije je preneo Fabijan Literat, a Valop je direktno komunicirao sa kardinalom Vulzijem, desnom rukom engleskog kralja Henrija Osmog", kaže istoričar Stojkovski.
Tako su, dodaje, nastali zapisi da car Jovan Nenad „spava samo tri sata, provodi mnogo vremena u molitvi i da želi da oslobodi Grčku i Carigrad od Turaka".
Zapisi se i dalje čuvaju u arhivima u Londonu.
Na španskom dvoru tada je bio brat Ferdinanda Prvog Habzburškog Priče, gde priče o „Crnom čoveku" stižu 1527. godine sa pismima mletačkih poslanika, prepričava Stojkovski.
Podataka ima i u arhivima Rumunije, Poljske, Mađarske i Austrije, dodaje istoričar.
„Vladare iz tih zemalja je najviše interesovalo koliko je imao vojnika i mogu li se oni za nešto upotrebiti", kaže Stojkovski.
Posle Uskrsa 1527. godine, Jovan Nenad napušta Suboticu i odlazi u Banat, gde će se odigrati neke od najvažnijih bitaka njegove kratke vladavine.
Prethodno je u sukobu za ugarsku krunu prešao na stranu Ferdinanda Prvog iz dinastije Habzburga, napustivši dotadašnjeg saveznika Jovana Zapolju.
Tog proleća njegov pokret dostiže vrhunac posle bitke kod Seleša, kada je naneo težak poraz vojsci ugarskog velikaša Petra Perenjija.
„Celog proleća on traži Ferdinandu ljudstvo i naoružanje, ovaj neprestano obećava da će mu doći u pomoć sa velikom vojskom, čak i da će mu se pridružiti u borbi protiv Turaka, što je bio jedan od glavnih ciljeva Jovana Nenada", kaže Boris Stojkovski.
Dok Jovan Nenad ratuje u Banatu, njegov neprijatelj, ugarski feudalac Valentin Terek uspeva da povrati Suboticu leta 1527. godine, koju su tada gotovo potpuno napustile trupe „poslednjeg srpskog cara".
Trupe Jovana Nenada ubrzo doživljavaju i poraz u bici kod današnjeg rumunskog grada Arada od vojske Imrea Cibaka, ugarskog velikaša bliskog Jovanu Zapolji.
„Jovan Nenad se tada sklanja u Segedin, gde ga teško ranjavaju, zbog čega je prenet u Tornjoš, današnje selo u Srbiji nadomak Sente", kaže Boris Stojkovski.
Tamo ga pronalazi Valentin Terek, koji mu je odrubio glavu i poslao je Jovanu Zapolji u Budim, navodi se u zapisima hroničara Đorđa Sremca.
„Glava je navodno trijumfalno prenošena, a kralj ju je postavio za trpezu i ručao sa njom, kako navodi Sremac, citirajući podatke iz nemačkih izvora.
„Posle tog bizarnog ručka, glava je bačena sa Budimske tvrđave u kasno leto 1527. godine i tako nestaju i Jovan Nenad i teritorija kojom je upravljao", objašnjava Stojkovski.
Pogledajte video:
Četiri veka posle smrti Jovana Nenada počeo je njegov drugi život u Subotici.
Na inicijativu Alekse Ivića, istoričara i profesora Pravnog fakulteta u tom gradu, 1927. godine podignut je spomenik na kojem su pored Jovana Nenada bili i njegovi najbliži saradnici Subota Vrlić i Fabijan Literat.
„Tvoja je misao pobedila", pisalo je na spomeniku.
Figure tri istorijska lika u mermeru izradio je jugoslovenski vajar Petar Palavičini.
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca postala je jedna od novih država posleratne, prekrojene Evrope, a Vojvodina se prvi put u istoriji našla u granicama Srbije.
„Novo vreme", kako ga naziva Stojkovski, donelo je i novu interpretaciju Jovana Nenada.
Podizanje spomenika bilo je „manifestacija vernosti novoj državi i kralju Aleksandru Karađorđeviću", ocenjuje istoričar.
Svečanosti su trajale nekoliko dana, bili su i emisari iz Francuske, Češke i drugih zemalja, a bilo je i službi u svim verskim zajednicama, priča docent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Izgradnja spomenika finansirana je štampanjem spomenice Jovana Nenada, koja se prodavala u školama i vojsci tadašnje kraljevine.
Uz ime Jovana Nenada našao se epitet „oca srpske Vojvodine", pretežno zbog činjenice da su njegovu vojsku činili pretežno srpski borci koji su se izborili za teritoriju na ugarskom tlu.
„Ta ideja apsolutno ne stoji, iako on jeste zauzeo delove određenih županija i stvorio kompaktnu celinu, ali ona nije mogla da zaživi više od 11 meseci", naglašava Stojkovski.
Politika je odigrala ulogu i kada je u temelj spomenika ugrađen pergament na ćirilici i latinici, kako bi se odalo priznanje ulozi Srba i Bunjevaca za stvaranje nove države.
„Predstavljanjem Fabijana Literata kao franjevca, iako on to nije bio, još jedan je dokaz takve težnje, a postoje tvrdnje da je napravljen po uzoru na Blaška Rajića (bunjevačkog sveštenika, političara i pisca iz Subotice), koji je učestvovao u stvaranju Jugoslavije", ističe Stojkovski.
Primer političke upotrebe Jovana Nenada uvideo je i Subotičanin Zoran Korać.
„Na spomeniku Subota Vrlić nosi grb Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koja naravno nije postojala u 16. veku, kada je on živeo.
„Rekao bih da je, poput Jovana Nenada, i sam spomenik mit", opisuje turistički vodič.
Pogledajte i ovu priču:
U aprilu 1941. godine Sile osovine, predvođene nacistička Nemačka, okupirale su Jugoslaviju, a mađarski fašisti, njihovi saveznici, ušli su u Suboticu i uništili spomenik Jovanu Nenadu.
„Zanimljivo je da se statuama tom prilikom seče glava, a znamo i da je car Jovan Nenad bio obezglavljen", zapaža istoričar Boris Stojkovski.
Okončanjem rata menja se i prizma kroz koju se junak iz 16. veka posmatra u Mađarskoj i novonastaloj socijalističkoj Jugoslaviji.
„Jugoslovenski komunisti ne podižu spomenik posle rata, što takođe možemo da posmatramo ideološki.
„U Mađarskoj tada imamo tipičan komunistički narativ: navode da se Jovan Nenad borio protiv plemstva i buržoazije u 16. veku i da je u njegovoj vojsci vladalo bratstvo i jedinstvo, pa su se zajedno borili Srbi, Bugari, Rumuni i Mađari", objašnjava Stojkovski.
Do „trećeg života" Jovana Nenada u Jugoslaviji prošlo je pola veka, sve do novembra 1991. godine.
Pred raspad zemlje u krvavom ratu ponovo se podiže spomenik, a i tada nosi „jaku simboliku", kaže Stojkovski.
Na svečanom otvaranju 9. novembra 1991. govorio je predsednik Matice srpske Boško Petrović i Radoman Božović, tada visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.
„Božović je tada rekao da se 'spremamo za nove bitke'", podseća Stojkovski.
Mišljenja o Jovanu Nenadu i danas su podeljena u Subotici, ističe Božidarka Golubović.
„Ali volimo da se pohvalimo da smo ovde imali centar jedne carevine, pa makar i na 11 meseci", kaže sa osmehom direktorka Turističke organizacije.
Iako pored spomenika u centru grada prolaze svakodnevno, mnogi Subotičani znaju vrlo malo o Jovanu Nenadu, a većina njih „gotovo ništa", kaže Zoran Korać.
„Uglavnom radim sa školskom decom, hiljade njih sam vodio u obilazak Subotice, a sećam se da je samo jedan dečak rekao da je pre tog dana čuo za Jovana Nenada", priseća se 37-godišnji turistički vodič.
„Bojim se da će novije generacije znati još manje od nas", zaključuje.
Pogledajte i ovu priču:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
/
Мирослав
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar