Pre godinu dana, prizori su bili neizdrživi.
Dok se Izrael još oporavljao od najgoreg terorističkog napada u njegovoj istoriji, a Gaza se već našla na udaru strašnog bombardovanja, sve je delovalo kao velika prekretnica.
Sukob Izraela i palestinskih ekstremista, uglavnom godinama odsutan sa naših ekrana, sada je eksplodirao.
Zatekao je skoro svakoga nespremnog.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan nedelju dana pre napada dao je ovu izjavu: „Bliski istok je mirniji danas nego što je bio u poslednje dve decenije."
Godinu dana kasnije, region je u plamenu.
Više od 41.000 Palestinaca je mrtvo. Raseljeno je dva miliona stanovnika Gaze. Na okupiranoj Zapadnoj obali je ubijeno još 600 Palestinaca.
U Libanu je raseljeno milion ljudi, a više od 2.000 ih je mrtvo.
Onog prvog dana je poginulo više od 1.200 Izraelaca.
Od tada je Izrael izgubio još 350 vojnika u Gazi.
Dve stotine hiljada Izraelaca prisiljeno je da napusti domove blizu Gaze i duž nestabilne severne granice sa Libanom.
Oko 50 vojnika i civila poginulo je od Hezbolahovih raketa.
Širom Bliskog istoka, drugi su se uključili u borbu.
Uporni napori SAD-a da spreče eskalaciju krize, u koje su spadale posete predsednika, nebrojene diplomatske misije i razmeštanje beskrajnih vojnih resursa, nisu urodili plodom.
Rakete se ispaljuju na daljinu iz Iraka i Jemena.
Krvni neprijatelji Izrael i Iran takođe su razmenili udarce, a skoro sigurno će ih biti još.
Vašington je retko delovao manje uticajno nego sad.
Kako se sukob širio i metastazirao, njegovi koreni su nestajali sa vidika, kao što scena saobraćajne nesreće nestaje u retrovizoru ogromnog kamiona koji juri ka još većim katastrofama.
Životi stanovnika Gaze, pre i posle 7. oktobra, gotovo da su zaboravljeni dok mediji bez daha iščekuju „totalni rat" na Bliskom istoku.
Neki Izraelci čiji su se životi okrenuli naglavačke tog strašnog dana osećaju se jednako zapostavljeno.
„Gurnuti smo u zapećak", rekao je Jehuda Koen, otac taoca Nimroda Koena, za izraelski Kan njuz prošle nedelje.
Koen je izjavio kako smatra Netanjahua odgovornim za „besmisleni rat koji je navukao sve moguće neprijatelje na nas".
„On čini sve što može, i to sa velikim uspehom, da pretvori 7. oktobar u minoran događaj", kaže on.
Ne dele svi Izraelci Koenovo osobeno viđenje stvari.
Mnogi sada doživljavaju napad Hamasa od pre godinu dana kao uvodnu baražnu vatru izraelskih neprijatelja sa namerom da unište jevrejsku državu.
Činjenica da je Izrael uzvratio - sa eksplodirajućim pejdžerima, ciljanim atentatima, bombarderskim napadima dugog dometa i onom vrstom obaveštajnih operacija kojima se zemlja odavno ponosi - povratila je deo samopouzdanja koje je zemlja izgubila pre godinu dana.
„Ne postoji mesto na Bliskom istoku koje Izrael ne može da dosegne", samouvereno je objavio Netanjahu prošle nedelje.
Mesecima posle 7. oktobra, procenti podrške Netanjahuu u Izraelu bili su na samom dnu.
Sada mu rejting polako raste.
Dozvola, možda, za još smelih dela?
Ali, kuda sve to vodi?
„Niko od nas ne zna kada će muzika prestati i gde će svako biti u tom trenutku", rekao je za BBC u četvrtak Sajmon Ges, bivši britanski ambasador u Iranu.
SAD još učestvuju u svemu, iako poseta Izraelu američkog glavnog generala Centralne komande Majkla Kurile više deluje kao zauzdavanje krize nego kao istraživanje mogućih diplomatskih izlaza.
Sa predsedničkim izborima koji su sada udaljeni svega četiri nedelje i Bliskim istokom koji je politički toksičniji nego ikada pre, ovo ne deluje kao trenutak za nove smele američke inicijative.
Za sada je neposredan izazov naprosto sprečiti širi regionalni požar.
Vlada opšta pretpostavka, među njegovim saveznicima, da Izrael ima pravo - pa čak i dužnost - da odgovori na napad balističkim raketama Irana iz prošle nedelje.
Nijedan Izraelac nije poginuo, a izgledalo je kao da je Iran namerno gađao vojne i obaveštajne ciljeve, ali Netanjahu je ipak obećao surovi odgovor.
Posle više nedelja zapanjujućih taktičkih uspeha, izraelski premijer deluje kao da gaji grandiozne ambicije.
U direktnom obraćanju iranskom narodu, on je nagovestio promenu režima u Teheranu.
„Kad Iran bude bio konačno slobodan, a taj trenutak će doći mnogo ranije nego što ljudi misle, sve će biti drugačije", kaže on.
Za neke posmatrače, njegova retorika neprijatno je podsećala na argumente američkih neokonzervativaca pred invaziju predvođenu Amerikom na Irak 2003. godine.
Ali uprkos svim opasnostima ovog trenutka, krhke zaštitne mreže ipak još postoje.
Iranski režim možda sanja o svetu bez Izraela, ali zna da je suviše slab da se suprotstavi jedinoj regionalnoj supersili, naročito u vreme kad Hezbolah i Hamas - njegovi saveznici i posrednici u takozvanoj Osovini otpora - trpe krupne poraze.
A Izrael, koji bi žarko želeo da se reši pretnje koju predstavlja Iran, takođe zna da to ne može sam, uprkos skorašnjim uspesima.
Promena režima nije na dnevnom redu Džozefa Bajdena, niti njegove potpredsednice Kamale Haris.
A što se tiče Donalda Trampa, jedini put kad je delovao rešeno da napadne Iran - nakon što je Teheran oborio američki izviđački dron u junu 2019. godine - bivši predsednik se povukao u poslednji čas (mada jeste izdao naređenje za atentat na visokog iranskog generala Kasima Sulejmanija, sedam meseci kasnije).
Malo ko je mogao da zamisli, pre godinu dana, da se Bliski istok uputio ka najopasnijem trenutku u poslednjih više decenija.
Ali kad se pogleda u retrovizor istog onog ogromnog kamiona, poslednjih 12 meseci deluje kao da je pratilo stravičnu logiku.
Uz toliko mnogo ruševina rasejanih sada duž puta, i događaje koji se odvijaju zabrinjavajućom brzinom, donosioci odluka - i mi ostali - imaju problema da ostanu u korak sa svime.
Dok sukob koji je izbio u Gazi nastavlja da melje i kotrlja se u drugu godinu, sva priča o „danu posle" - kako će se Gaza rehabilitovati i kako će se njome upravljati kad borbe konačno prestanu - potpuno je prestala ili je nadjačana stravičnom bukom šireg rata.
Isto kao i razumna rasprava o rešenju izraelskog sukoba sa Palestincima, sukoba koji nas je i doveo u ovu tačku sada.
U nekom trenutku, kad Izrael bude smatrao da je naneo dovoljno štete Hamasu i Hezbolahu, a Izrael i Iran budu mislili da su rekli sve što su imali da kažu - pod pretpostavkom da to ne gurne region u još dublju krizu - a američki predsednički izbori budu prošli, diplomatija će možda dobiti još jednu šansu.
Ali u ovom trenutku, to deluje kao veoma daleko.
Pogledajte video: Kako je izgledao napad Irana na Izrael
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar