Ljudi nastavljaju da podstiču ono što Svetska fondacija za prirodu (VVF) naziva „katastrofalnim" gubitkom divljih vrsta.
U Izveštaju o stanju planete za 2024, navedeno je došlo do katastrofalnog prosečnog pada od 73 odsto u populacijama posmatranih divljih vrsta u samo 50 godina (1970-2020.).
Upozoreno je da će tokom sledećih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bioraznovrsnosti, dok se Zemlja približava opasnim prelomnim tačkama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu.
Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85 odsto), zatim u kopnenim (69 odsto) i morskim (56 odsto).
Gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta.
Sledi prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti.
Klimatske su dodatna pretnja populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen zapanjujući prosečni pad od 95 odsto, dodaje se.
Gubitak divljih staništa „dovodi mnoge ekosisteme na ivicu opstanka", rekla je Tanja Stil, šefica VVF u Velikoj Britaniji, za BBC.
Pad populacija divljih vrsta može da posluži kao rani pokazatelj povećanog rizika od izumiranja i potencijalnog gubitka zdravih ekosistema.
Kada su ekosistemi oštećeni, oni prestaju da pružaju dobrobiti od kojih zavisimo - čist vazduh, vodu i zdravo zemljište za proizvodnju hrane - i postaju osetljiviji na prelomne tačke.
Prelomna tačka se dogodi kada se ekosistem gurne iznad kritičnog praga, što dovodi do značajnih i potencijalno nepovratnih promena.
Globalne prelomne tačke, kao što je nestanak Amazonske prašume i masovno odumiranje koralnih grebena, imaju ogroman uticaj na celu planetu i mogu da ugroze sigurnost hrane i prihoda.
Upozorenje dolazi pošto je broj šumskih požara u Amazoniji u septembru dostigao 14-godišnji maksimum.
Izveštaj je zasnovan na Indeksu živog sveta na planeti koji broji više od 5.000 ptica, sisara, vodozemaca, gmizavaca i riba tokom pet decenija.
Među mnogim pokazateljima nestajanja divljih životinja, za šta je čovek glavni krivac, oko 60 odsto roze rečnih delfina Amazona uginulo je usled zagađenja, rudarstva i građanskih sukoba.
Ipak, i pored vesti o gubitku divljih životinja postoje i pozitivni primeri.
Populacija gorila u planinama Virunga u istočnoj Africi od 2010. do 2016. povećavala se za oko tri odsto godišnje.
Ali VVF ističe da ovi „izolovani slučajevi nisu dovoljni, jer se iza toga krije široko rasprostranjeno uništavanje staništa".
„Kada se ovi podaci iskombinuju sa drugim informacijama, recimo opadanjem broja insekata, možemo da sastavimo zabrinjavajuću sliku globalnog kolapsa biodiverziteta", rekao je Tom Oliver, profesor ekologije na Univerzitetu u Ridingu.
Uništavanje i gubitak staništa najveća su pretnja divljim životinjama, navodi se u izveštaju.
Uzrok su prekomerna eksploatacija, invazivne vrste, bolesti, klimatske promene i zagađenje.
„Ljudskim delovanjem, naročito načinom na koji proizvodimo i konzumiramo hranu, sve više gubimo prirodno stanište", upozorio je Majk Beret, glavni autor i naučni savetnik VVF.
Izveštaj upozorava i da klimatske promene brzo guraju svet ka nepovratnim prekretnicama, kao što je potencijalno uništavanje amazonske prašume, koja se smatraju 'plućima planete' jer usisavaju ogromne količine ugljen-dioksida.
„Molim vas, nemojte samo da izražavamo tugu. Ovo je suštinska pretnja čovečanstvu i zaista moramo nešto da uradimo", poručio je Baret.
Valentina Markoni, iz Zoološkog društva londonskog Instituta za zoologiju, kaže za BBC da je priroda ugrožena, ali da uz hitnu i zajedničku akciju svetskih lidera još postoji šansa da se situacija preokrene.
„Izveštaj je poziv na buđenje. Zdravi ekosistemi su važni za naše zdravlje, prosperitet i blagostanje.
„Ali to je pre svega odgovornost vlada i kompanija, a ne običnih ljudi.
„Moramo da brinemo o zemlji i njenim najdragocenijim mestima i sačuvamo ih za buduće generacije", kaže Tanja Stil, šefica VVF u Velikoj Britaniji.
Alarm za spas divljih životinja na planeti uključio se dok se svetski lideri pripremaju za okupljanje na Konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu u Kolumbiji, kako bi razgovarali o obnovi prirode.
Skoro 200 zemalja se obavezalo na sporazum UN iz 2022. godine za borbu protiv nestajanja prirode.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Ramamti Ezer
Mnogi stručnjaci smatraju da ljudi mogu sačuvati našu planetu i živeti u skladu sa prirodom. S druge strane, da bi tako nešto bilo moguće neki stručnjaci smatraju da se istovremeno moraju dogoditi promene u mnogim oblastima. Takve promene bi obuhvatale:
Bolji način upravljanja zemljom, šumama, močvarama i okeanima.
Drugačije metode obrađivanja zemlje i korišćenje različitih izvora energije.
Prelazak na sistem ishrane koji se uglavnom zasniva na biljnoj bazi, što podrazumeva umereni unos mesa i ribe. Time bi se smanjila ukupna potrošnja i rasipanje hrane.
Prihvatanje činjenice da kvalitet života ne zavisi od posedovanja što više materijalnih dobara.
Bog namerava da zaustavi uništavanje zemlje (Otkrivenje 11:18). To neće učiniti tako što će reformisati vlade i popravljati ljudsko društvo. On će ih jednostavno zameniti (Otkrivenje 21:1). Kojom vlasti?
Božje Kraljevstvo - vlast, u rukama Isusa Hrista, upravljaće zemljom (Danilo 2:44; Matej 6:10). Obezbediće dovoljno hrane za sve (Psalam 72:16).
Obnoviće prirodne resurse (Isaija 35:1, 2, 6, 7). Omogućiće ravnotežu u prirodi, naročito između ljudi i životinja (Isaija 11:6-8; Osija 2:18). Sprečiće izbijanje prirodnih nepogoda (Marko 4:37-41).
Po svim pokazateljima u svetu, ove promene će se uskoro desiti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar