'Bespomoćno', 'uplašeno', 'ljuto', 'svet mi se srušio'.
Ovako su pojedine devojčice u Srbiji opisale kako su se osećale kada su postale žrtve digitalnog seksualnog nasilja.
Napretkom tehnologije, ono svake godine dobija nove oblike, a žrtve govore da su bile izložene seksističkim komentarima, seksualnom uznemiravanju, osvetničkoj pornografiji, ucenjivanju da moraju da pošalju eksplicitne fotografije ili snimke, tajnom snimanju i fotografisanju.
„Specifičnost seksualnog digitalnog nasilja je što može brzo da se proširi, dođe do velikog broja ljudi, i ne može da nestane", kaže Vesna Ilić, psihološkinja, za BBC na srpskom.
Više od polovine devojčica između 14 i 19 godina bilo je izloženo komentarima sa seksualnom konotacijom, devet odsto je doživelo da se objave snimci ili fotografije koje su poslale privatno, a osam odsto je bilo seksualno ucenjeno, pokazalo je istraživanje projekta 'Mogu da neću' iz 2020. godine.
„Svake godine se pojavljuju novi vidovi seksualnog nasilja na internetu, kakve nismo mogli ni da zamislimo", kaže Melita Ranđelović, pedagoškinja.
Škole su obavezne da reaguju kad god su učenici izloženi bilo kom vidu nasilja, međutim, nastavnici kažu da najmanje znaju o digitalnom seksualnom nasilju dok žrtve retko biraju školu kao prvo mesto gde će ga prijaviti, pišu u naučnom radu Tanja Ignjatović i Marina Ileš.
„Bojim se da mnogi slučajevi i ne dođu do nastavnika.
„Kada se dese, deca i roditelji se retko obraćaju školi jer nemaju poverenja da ona može to da reši", kaže nastavnica Marina Vidojević.
Najveći broj učenika se za pomoć prvo obraća vršnjacima, potom roditeljima, a tek onda osoblju škole, ukazuje Vesna Ilić koja radi u srednjoj školi u Paraćinu.
Kaže da se svake godine sreće sa nekoliko slučajeva seksualnog digitalnog nasilja, a tri puta je radila sa devojčicama žrtvama osvetničke pornografije.
„Jedna učenica se ispisala iz škole jer nije mogla da podnese pritisak vršnjaka.
„Eho takvih događaja ostaje, munjevito se širi, a osoba u čitavoj zajednici postaje etiketirana, što je teško podneti", kaže Ilić za BBC.
Žrtvama, izloženim ismevanju i ponižavanju, biva teško da se oporave i potrebno je dosta vremena da povrate samopouzdanje, objašnjava.
Osvetnička pornografija podrazumeva deljenje eksplicitnog sadržaja sa seksualnim karakterom koje se odvija bez saglasnosti svih na snimcima ili fotografijama.
Međunarodne organizacije koje pružaju pomoć žrtvama beleže sve veći broj slučajeva osvetničke pornografije, pa je i u Srbiji otkriveno nekoliko Telegram grupa sa više desetina hiljada članova, u kojima su deljene fotografije žena, ali i dece.
Podaci o registrovanim slučajevima osvetničke pornografije među školskom decom nisu javno dostupni.
Međutim, istraživanje iz 2020. koje navode Ignjatović i Ileš pokazuje da nastavnici znaju za situacije kada su dečaci delili snimke devojaka bez njihove saglasnosti, koristili fotografije za stvaranje pornografskog sadržaja ili ih ucenjivali da pošalju seksualne snimke.
Kada se nasilje dogodi, zadatak škole je da radi i sa žrtvom i sa počiniocem, objašnjava Vesna Ilić.
„Vršnjaci ne osećaju težinu povrede kada učestvuju u deljenju takvih snimaka.
„Empatija opada, deca odrastaju u atmosferi u kojoj se sebičnost ne kritikuju i ne koriguje, a lako je sakriven nanositi drugom bol.
„Postoji i dosta nezrelosti, jer je deci dopalo u ruke da manipulišu stvarima koje ne razumeju dovoljno", kaže.
Marina Vidojević radi u jednoj osnovnoj školi u Beogradu i veruje da su određeni oblici nasilja postali deo svakodnevice.
„Više se i ne obraća pažnja kada, pre svega devojke, na društvenim mrežama dobijaju seksističke, uvredljive, nasilne komentare", kaže.
Iako predaje deci od petog do osmog razreda, kaže da se dva puta srela sa ozbiljnijim vidovima zlostavljanja, kada su deljeni eksplicitni snimci i fotografije.
„Takvi sadržaji se brzo šire i kao voda nalaze put, tako da i roditelji, i deca, i nastavnici saznaju šta se desilo.
„Teško je pri tom pronaći balans. Ne želite da gurate pod tepih događaj, a opet treba govoriti na način koji neće da ugrozi privatnost dece", kaže.
I pored postojećih protokoli, nastavnici ne znaju kako treba da postupe, smatra ona.
Nastavnicima je na raspolaganju Protokol za zaštitu dece od nasilja i zanemarivanja koji obuhvata sve vrste nasilja, objašnjava Tanja Ignjatović, direktorka Autonomnog ženskog centra.
Ova nevladina organizacija je 2020. istraživala rodno zasnovano nasilje na internetu među srednjoškolcima.
Protokol se odnosi i na nasilje koje deca trpe u školi i izvan nje, i opisani su različiti oblici nasilja i procedure koje je potrebno primenite za svaki.
„Kada smo radili sa nastavnicima, primetili smo da je većina poznaje Protokol, ali je bilo i onih koji ga nisu ni pročitali.
„Nije im ni potpuno jasno kad i kako treba da reaguju", kaže Ignjatović.
Vesna Ilić smatra da reakcija kolega zavisi od individualne osetljivosti.
„Iz iskustva sa obuka nastavnika znam da pojedini oklevaju da primene metode koje imaju na raspolaganju u strahu da neće imati institucionalnu podršku i biti na meti roditelja, učenika, advokata.
„Nastavnici su deo istog kulturnog miljea kao i njihovi đaci, tako da ne možemo očekivati da budu moralni stručnjaci", kaže.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Istraživanje Autonomnog ženskog centra pokazalo je da nastavnici uglavnom nemaju predrasude kada se radi o rodno zasnovanom digitalnom nasilju.
Stereotipi su, međutim, prisutni, tako da se skoro trećina nastavnika iz srednjih škola slaže sa tvrdnjom „Ako je devojka slala momku golišave fotografije, sama je kriva ako se pojave na internetu".
Slični odgovori, odnosno, prebacivanje krivice na žrtvu mogu se čuti i među devojkama i momcima koji pohađaju srednju školu.
„Kad smo radili obuke sa nastavnicima, videli smo da oni ne uspevaju da lociraju odgovornost.
„Kažu 'Da, ali ona je…', 'Poslala je fotografiju...', 'Da se nije tako slikala, ne bi se to desilo'", kaže Ignjatović.
Pogrešno podeljena odgovornost može da utiče na disciplinski postupak i da počinilac ne bude adekvatno kažnjen, smatra Tanja Ignjatović.
„I oni koji su podelili nasilje osetiće se još gore jer nisu dobili odgovarajuću reakciju i zaštitu", ukazuje.
Marina Vidojević odgovornost vidi na strani odraslih - nastavnika i roditelja.
„Deca nisu dovoljno psihološki osnažena da znaju šta im je potrebno, niti su edukovani da razumeju koje posledice neko ponašanje na internetu može da ima.
„Seks je tabu tema i o tome se sa decom ne priča, kao što se ne priča ni o seksualnom nasilju. Imamo protokole i zakone, koji propisuju kazne, za koje vidimo da su nedelotvorne, a niko se ne bavi prevencijom", upozorava.
Uvođenje seksualnog obrazovanja u škole moglo bi da bude preventivna mera, ali je ideja naišla na otpor konzervativnijih delova društva.
Melita Ranđelović je bila jedna od učesnica programa Incest trauma centra koji je 2016. pripremio obrazovane pakete o seksualnom nasilju za decu od predškolskog doba do kraja srednje škole.
Međutim, program nije zvanično zaživeo u školama zbog primedbi na „sadržaj nije primeren uzrastu dece".
„Verovali smo da je to prava stvar, ali je sve palo u vodu.
„Očigledno nije trenutak za to, a kada će biti, ne znam. Trenutno sve ostaje na ličnoj inicijativi i entuzijazmu pojedinaca, što je nedopustivo", ocenjuje Ranđelović.
Deca se moraju učiti odgovornom odnosu i prema postavljanju sadržaja na internetu i njegovom korišćenju, smatra ona.
„Kakve posledice može imati to što ja objavljujem jer mi je nešto zabava ili hoću da se osvetim? To su pitanja koja deca moraju da razumeju. Vreme je da se uozbiljimo, jer ovo nije nikakva šala", objašnjava.
Interesovanje dece za seksualne sadržaje „počinje u mnogo ranijim uzrastima nego što se o tome govori", a „informacije nalaze na pogrešnim mestima", kaže Ignjatović.
„Kad god predložimo uvođenje određenog obrazovanja, uvek nailazimo na zid i prepreke konzervativnih stavova koji govore 'nemojte da seksualizujete decu'.
„Ali to što ne pričamo, stavlja decu u rizik da budu seksualizovana i da budu nebezbedna", upozorava Ignjatović.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Da
Србин пише ћирилицом
Или евентуално допустити обичан мобилни, са дугмићима.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar