Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Severnu Koreju da je počela da pomaže Rusiji ne samo oružjem, već i slanjem vojnika za rat u Ukrajini.
„Vidimo da jača savez Rusije i Severne Koreje. Nije više reč samo o snabdevanju oružjem, već i o prebacivanju ljudi iz Severne Koreje u vojne snage okupatora", rekao je Zelenski u video obraćanju u nedelju, 13. oktobra 2024.
Severna Koreja otvoreno podržava Rusiju u tekućem ratu u Ukrajini, ali je negirala isporuke oružja Moskvi.
U poslednjih nekoliko nedelja ukrajinski i južnokorejski zvaničnici su tvrdili da je Severna Koreja počela da šalje ljude u ratnu zonu.
Kremlj je ove tvrdnje nazvao lažnim.
Pozivajući se na ukrajinske obaveštajne izvore, ukrajinski Interfaks i KijevPost izvestili su da je 3. oktobra šest severnokorejskih vojnih oficira poginulo, a troje ranjeno u ukrajinskom raketnom napadu na poligon za obuku u Donbasu, region na istoku Ukrajine pod ruskom kontrolom.
Prema istim izvorima, grupa oficira iz Severne Koreje išla je tamo da bi se sastala sa ruskim kolegama „kako bi razmenili iskustva".
Ukrajinska obaveštajna služba javila je prošle godine da je manji kontingent vojnika iz Severne Koreje, pogotovo jedinica inženjerije, stigao na okupiranu ukrajinsku teritoriju.
Ima li istine u ovim navodima?
Južnokorejski ministar odbrane Kim Jong Hjung rekao je 8. oktobra 2024. godine da „postoji velika mogućnost" da Severna Koreja pošalje trupe da pomognu Rusiji u Ukrajini.
Rekao je i da su navodi o smrti severnokorejskih oficira u Donbasu „najverovatnije istiniti".
„Otkako su Rusija i Severna Koreja postigle sporazum sličan vojnom savezu, mogućnost slanja vojske na front postala je vrlo verovatna", rekao je on za južnokorejsko izdanje Jonhapa, govoreći o Sporazumu o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, koji su u junu ove godine potpisali severnokorejski lider Kim Džong Un i ruski predsednik Vladimir Putin.
Izveštaji o navodnom učešću severnokorejskih trupa u Ukrajini, radi podrške Rusiji, pojavljivali su se i u prošlosti.
U septembru 2023. godine, Vladimir Putin je nazvao takve izveštaje „potpunom besmislicom" - u vreme kad se sastao sa Kimom Džongom Unom u ruskom svemirskom centru Vostočni.
U junu 2024. godine, kad je Putin potpisao sporazum sa Kimom Džongom Unom, koji je obuhvatao zajedničku odbrambenu klauzulu, bio je upitan za mogućnost slanja severnokorejskih vojnika u Ukrajinu.
„Mi ne pitamo nikoga za to, i niko nam to nije ponudio", odgovorio je ruski predsednik.
Ni Moskva ni Pjongjang ne kriju sve izraženiju vojnu saradnju.
U julu 2023. godine, tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu boravio je u Pjongjangu, glavnom gradu Severne Koreje, da bi „ojačao vojne veze", prema ruskim državnim medijima.
Usledila je poseta Kima Džonga Una ruskom dalekom istoku u septembru.
Istog meseca, u obraćanju na godišnjem zasedanju Generalne skupštine UN, južnokorejski predsednik Jon Suk Jeol pomenuo je moguće severnokorejsko snabdevanje oružjem Rusije u zamenu za rusku vojnu tehnologiju.
Britanski Kraljevski institut za studije odbrane objavio je 16. oktobra 2023. godine izveštaj o municiji koju Severna Koreja šalje Rusiji u ogromnim količinama.
Objavljeni su i satelitski snimci koji su locirali municiju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je ove izveštaje.
„To nisu britanski obaveštajni podaci, to su američki obaveštajni podaci.
„Svi oni o tome izveštavaju sve vreme, a ne prilažu nikakve dokaze", rekao je Peskov.
Ali već krajem 2023. godine, primećene su tehničke karakteristike severnokorejskih granata i mina koje su koristile ruske jedinice u Ukrajini, a o njima se raspravljalo u ruskim vojnim krugovima (ocene su uglavnom bile loše).
U januaru 2024. godine, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da je Rusija dobila balističke projektile iz Severne Koreje i već ih je upotrebila protiv Ukrajine.
Ubrzo posle posete Putina Severnoj Koreji. u ruskoj štampi su se pojavili izveštaji o planovima Pjongjanga da pošalje jedinice vojnih inženjera i graditelja u Ukrajinu.
Prema izvoru na koji se pozvala južnokorejska televizijska kompanija TV Čosun, kao i američki Institut za studije rata, severnokorejska vojska ima „deset inženjerskih brigada, od kojih bi tri ili četiri mogle da budu prebačene u Rusiju".
Za ovo bi Pjongjang mogao da dobije i do 115 miliona dolara godišnje od Moskve, tvrdio je TV Čosun.
„Ne znam o čemu je reč", izjavio je Peskov u odgovoru na izveštaj.
A početkom juna, severnokorejska državna novinska agencija KCNA izvestila je da je severnokorejska elitna vojna delegacija za obuku otišla u Rusiju.
Delegaciju je predvodio predsednik vojnog univerziteta Kim Il Sung, Kim Geum Čol, što je predstavljalo prvu vojnu razmenu ove dve zemlje otkako su njihovi lideri potpisali pakt kojim se obavezuju na tešnju vojnu saradnju, prema KCNA.
U odgovor na zahtev novinara da razjasne svrhu posete severnokorejske delegacije, Peskov je sugerisao da kontaktiraju rusko Ministarstvo odbrane.
Kao i sama Severna Koreja, njena vojska je vrlo zatvoren sistem, malo se zna o njenom sastavu, a procene o njenoj borbenoj sposobnosti su kontroverzne.
Glavna stvar koja je ističe su njene brojke.
Zemlja ima vojni rok za sve, čak i žene, koji podrazumeva služenje između tri i 10 godina, u zavisnosti od jedinice.
Prema Međunarodnom institutu za strateške studije, 2018. godine su oružane snage Severne Koreje bile četvrte najveće oružane snage na svetu - u njima je služilo oko 1,2 miliona ljudi.
Andrej Gubin, stručnjak sa ruskog Instituta za strateške studije, izražava rezervu prema tim brojkama, smatrajući ih previsokim.
„U ovom trenutku, broj pripadnika Korejske narodne armije verovatno nije veći od 850.000, a postoje procene o 650.000 regruta u borbenim jedinicama", piše on u tekstu o vojnom potencijalu Severne Koreje.
Ističe i ogroman mobilizacioni potencijal njene vojske.
„U rezervi je najmanje četiri miliona ljudi, a resursi ukupne mobilizacije su 6,2 miliona ljudi."
U Severnoj Koreji ima i mnogo paravojnih grupa - takozvanih narodnih milicija.
„U paravojne formacije spadaju Radničko-seljačka Crvena garda (viši rezervisti) - oko 1,5 miliona ljudi, Omladinska crvena garda - 700.000 ljudi (učenici srednje škole) i trupe Ministarstva javne bezbednosti i Državne bezbednosti - 30.000 ljudi."
Može da deluje kao da Severna Koreja, koja je pod sankcijama, preko joj je potrebna dopuna budžeta, i koja ima ogroman broj ljudi potčinjenih vojnom obukom, ne bi imala problem da pošalje deo trupa da pomogne jednom od njenih novih saveznika.
Ali nije sve tako jednostavno.
Severnokorejska vojska je zasnovana na sovjetskom modelu i koristi sovjetsku vojnu tehnologiju, ali, za razliku od ruske vojske, nema iskustva u pravoj borbi.
Bez njenih glavnih snaga - jedinica motorizovane pešadije - nije najjasnije kakvu ulogu bi ona mogla da odigra u ratu u Ukrajini i da li bi mogla da deluje onako kako su njene trupe obučene, nezavisno od dela velikih, mehanizovanih jedinica.
Ali to je upravo taktika koja ne funkcioniše u Ukrajini: ruska vojska je već imala priliku da se uveri u ovo više puta i pokušava da ređe napada tenkovskim kolonama.
Mogu li oni da delaju u manjim grupama?
To bi zahtevalo potpuno drugi nivo koordinacije i interakcije - i, u najmanju ruku, odsustvo jezičke barijere.
U oba slučaja, gubici su neizbežni, a taj faktor bi mogao da postane kritičan.
Bilo bi nemoguće sakriti učešće Pjongjanga u ruskoj vojnoj kampanji.
Veliki broj severnokorejskih vojnika koji bi poginuli ili bili zarobljeni, što bi Ukrajina svakako obelodanila, podrio bi severnokorejski imidž nepobedivosti koji neguje severnokorejska državna propaganda.
„Prilično je druga stvar empirijski testirati borbeni duh i spremnost za žrtvovanje u vreme mira; primeri ličnog herojstva regruta iz istorije Korejskog rata 1950-1953 nisu dovoljni kao dokaz", piše Andrej Gubin.
Gubitak kontrole nad vojnim osobljem takođe predstavlja izvesnu opasnost po severnokorejsko liderstvo ako ne bude delovalo kao zasebne jedinice, već kao deo ruskih jedinica.
A uprkos savezu dve zemlje, ideologije ruskog i severnokorejskog liderstva se značajno razlikuju.
Svi ovi faktori ne znače da treba otpisati moguće učešće severnokorejske vojske u ruskom ratu u Ukrajini.
Pjongjangu je potreban novac i tehnologija, dok su Moskvi potrebni vojnici i municija, a obe strane su zainteresovane za razvoj vojne saradnje.
Mnogo godina je severnokorejska vojska služila kao jeftina radna snaga - mnoge od njenih jedinica bile su slične sovjetskom građevinskom bataljonu.
Vojni stručnjaci često dobro ocenjuju kvalitet odbrambenih građevina koje grade severnokorejski inženjeri i građevinske jedinice.
Verovatno je da će takve jedinice koristiti ruskoj vojsci.
One mogu biti locirane u pozadini i korišćene za gradnju vojne infrastrukture, kao što su podzemna skladišta i utvrđenja, putevi i mostovi.
Zamenjivanjem pozadinskih jedinica za severnokorejske, ruska komanda bi dobila dodatno ljudstvo koje bi moglo da bude poslato na prvu liniju fronta.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
realno
Analizator
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar