Posle nekoliko pokušaja, raketa Spejs Iksa uspešno je završila probni let, spustivši deo Staršipa na lansirnu rampu.
To znači da je plan kompanije Ilona Maksa da razvije raketu koja će jednog dana odvesti astronaute na Mesec - možda čak i na Mars - mnogo bliži.
Tokom poslednjeg leta tim Spejs Iksa uspeo je nešto što nije postignuto nikad pre.
Za razliku od prethodnih letova, kad je pomoćni deo (buster) pljusnuo u Indijski okean, sada je usporio samog sebe i nežno se spustio nazad na lansirnu rampu da bi ga uhvatio par džinovskih mehaničkih ruku, što je potez poznat kao „manevar štapića za jelo".
Spejs Iks sada može da se pohvali izuzetnim dostignućima sa prethodna dva probna leta.
Pogledajte trenutak poletanja letilice Staršip
Sve se ovo dešava manje od godinu dana posle njegovog prvog leta, kada se letelica raspala nedugo posle lansiranja.
Spejs Iks tvrdi da su ti neuspesi takođe deo njegovog razvojnog plana - rano lansiranje u očekivanju neuspeha kako bi se sakupilo što više podataka i razvili sistemi brže od rivalskih kompanija.
Prvobitni stadijumi uspona petog probnog leta bili su identični prethodnom izdanju - brod i buster su se razdvojili tri četvrt minuta posle odvajanja od zemlje.
U tom trenutku buster je počeo da se vraća nazad ka mestu lansiranja u Boka Čiki, u Teksasu.
Kad su do prizemljenja preostala još samo dva minuta, dok je tim koji je vodio kontrolni toranj vršio poslednje provere, još nije bilo jasno da li će biti pokušan manevar.
Kad je direktor leta dao zeleno svetlo, zaposleni u kontroli leta Spejs Iksa su počeli da skandiraju.
Kompanija je saopštila da su hiljade kriterijuma morale biti ispunjene da bi došlo do pokušaja.
Dok se super teški buster vraćao u atmosferu, njegova 33 raptor motora radila su na njegovom usporavanju sa brzine veće od nekoliko hiljada kilometara na čas.
Kad se on približio tornju za sletanje, visokom 146 metara, izgledao je maltene kao da lebdi u mestu, dok su narandžasti plamenovi gutali buster, a on se spretno smestio u džinovske mehaničke ruke.
Brodski deo rakete, u kojem će oprema i posada biti smešteni pri budućim misijama, aktivirao je motore nakon što se odvojio od bustera.
On je bio uspešno prizemljen u Indijski okean četrdesetak minuta kasnije.
„Brod je sleteo pravo u cilj! Postignut je drugi od dva cilja", napisao je izvršni direktor Spejs Iksa Ilon Mask na društvenoj mreži čiji je vlasnik.
Ne samo da je brod precizno prizemljen, već je Spejs Iks uspeo da sačuva deo hardvera letelice, što nije očekivao.
Hvatanje bustera umesto njegovog spuštanja na lansirnu rampu smanjuje potrebu za složenim hardverom na tlu i omogućiće brzo ponovno korišćenje letelice u budućnosti.
Ilon Mask i Spejs Iks imaju grandiozne planove da ovi raketni sistemi jednog dana povezu ljude do Meseca, a potom i do Marsa, čime će naša vrsta postati „multiplanetarna".
Američka svemirska agencija NASA takođe će biti oduševljena što je let prošao prema planu.
Ona je kompaniji platila 2,8 milijarde dolara da pretvori Staršip u sletača sposobnog da vrati astronaute na površinu Meseca do 2026. godine.
U svemirskom pogledu to nije toliko daleko tako da je tim Ilona Maska bio nestrpljiv da što pre ponovo lansira raketu.
Ali Federalna uprava za avijaciju (FAA), telo američke vlade koje odobrava sve letove, prethodno je saopštila da neće biti lansiranja pre novembra nakon što je pregledala dozvole kompanije.
Od prošlog meseca agencija i Ilon Mask su se javno svađali nakon što je FAA saopštila da planira novčano da kazni njegovu kompaniju Spejs Iks sa 663.000 dolara zato što navodno nije poštovala uslove licence i nije dobila dozvole za prethodne letove.
Pre nego što izda dozvolu, FAA proučava efekte leta, posebno posledice po životnu sredinu.
U reakciji na novčanu kaznu, Mask je zapretio da će tužiti agenciju, a Spejs Iks je objavio javni blog kao odgovor na „lažna izveštavanja" da deo rakete zagađuje životnu sredinu.
FAA trenutno razmatra samo neposredne efekte lansiranja raketa po životnu sredinu umesto širih posledica njenih emisija.
Doktorka Eloiz Mara, profesorka atmosferske hemije i kvaliteta vazduha na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekla je da su emisije ugljen-dioksida iz rakete beznačajne u poređenju sa drugim prevoznim sredstvima, ali da ima drugih zagađivača koji zagrevaju planetu a ne uzimaju se u obzir.
„Crni ugljenik je jedan od uzroka za najveću zabrinutost. Raketa Staršip koristi tečni metan. To je relativno novo pogonsko gorivo, a mi nemamo dobre podatke o količini emisija koje potiču iz tečnog metana", rekla je ona.
Doktorka Mara je rekla i da ono što toliko zabrinjava u vezi sa crnim ugljenikom iz raketa jeste da ga one ispuštaju stotinama kilometara više u atmosferu od aviona, gde može da ostane mnogo duže.
Pogledajte i ovaj video:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar