Italija i Albanija: Sudska odluka prepreka na putu dogovora o migrantskim kampovima

Prvi italijanski centar za migrante u Albaniji otvorio se tek sredinom oktobra.
Migranti i izbeglice dolaze u Albaniju
BBC
Prvi italijanski centar za migrante u Albaniji otvoren je sredinom oktobra

Petogodišnji plan italijanske premijerke Đorđe Meloni da šalje migrante i izbeglice spasene na moru u kampove u Albaniji, doživeo je krupan udarac na sudu, svega nekoliko dana posle prvih dolazaka.

Specijalni imigracioni sud u Rimu doneo je odluku da 12 migranata, poslatih u kamp Gjader nedaleko od jadranske obale u severnoj Albaniji, treba da se vrate u Italiju zato što potiču iz zemalja koje se smatraju nebezbednim za povratak.

Melonin sporazum sa Albanijom privukao je veliku pažnju njenih zapadnih saveznika, a italijanska vlada je najavila da će osporiti presudu.

„Nije na pravosuđu da kaže koje zemlje su bezbedne - to je zadatak vlade", rekla je ona novinarima.

Sazvala je sastanak kabineta za sledeći ponedeljak.

Iako EU tvrdi da su ilegalni ulasci opali ove godine - za 64 odsto preko Centralne mediteranske rute - vlade širom Evrope nalaze se pod pritiskom do smanje broj pridošlica.

Cilj italijanskog sporazuma sa Albanijom je da se obradi, a potom u dva kampa obavi repatrijacija oko 3.000 migranata i izbeglica koji se mesečno spasu iz Mediterana.

Procenjeni troškovi od oko 800 miliona evra izazvali su kritike opozicionih lidera kao što je Eli Šlajn iz Demokratske stranke koja je rekla da je ta suma mogla da se potroši na zdravstvo.

Sporazumom nisu obuhvaćeni žene i deca, a prva grupa muškaraca stigla je u Albaniju u sredu brodom italijanske mornarice, tri dana nakon što su pronađeni kao deo grupe od 85 ljudi na moru.

Na brodu Libra nalazilo se 10 muškaraca iz Bangladeša i šestorica iz Egipta, ali taj broj je brzo smanjen sa 16 na 12, zato što su zdravstveni pregledi pokazali da su dvojica od njih deca, a dvojica krhkog zdravlja.

Kamp za prihvat izbeglica i migranata Gjader u Albaniji
Reuters
Kamp za prihvat izbeglica i migranata Gjader u Albaniji

U sredu su rimske sudije odlučile da i ostatak migranata mora da se vrati u Italiju, iako su njihovi zahtevi za azil pre toga odbijeni.

Sudije su donele odluku da je nemoguće prihvatiti njihove domovine kao „bezbedne zemlje".

Ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedozi rekao je da će se vlada žaliti na tu odluku, insistirajući da će italijanski plan za migrantski kamp postati evropski zakon u roku od dve godine.

Aktuelni evropski zakon bio je predstavljen samo dve nedelje ranije na Evropskom sudu pravde, koji je rekao da zemlja može da se smatra bezbednom ako „nikad ne pribegava progonima, torturi, nečovečnom ili ponižavajućem ophođenju ili kažnjavanju".


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Italijanski sporazum sa Albanijom pažljivo se prati u ostatku Evrope, pa i u Velikoj Britaniji.

Premijer Kir Starmer rekao je da je razgovarao o „konceptu" italijanskog sporazuma sa Meloni ovog meseca.

Lideri EU složili su se na samitu u četvrtak da vraćanje migranata koji nisu dobili zaštitu, treba ubrzati.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da se radi na novim predlozima i tvrdila da migranti mogu da dobiju zaštitu u „bezbednim trećim zemljama".

U zasebnom razvoju događaja, holandska vlada je naišla na poteškoće sa vlastitim migrantskim planom, koji podrazumeva takozvani povratni centar za odbijene tražioce azila.

Ideju da se ljudi kojima je odbijen azil šalju u Ugandu prvo je pokrenula Rejnet Klever, ministarka za spoljnu trgovinu iz ultradesničarske Slobodarske partije, tokom posete Istočnoj Africi.

Izgledalo je da je plan zatekao premijera Dika Šofa nespremnog na samitu EU, iako je rekao da je to „inovativno rešenje".

U petak, 18. oktobra je postalo jasno da je to novost i za vladu Ugande.

„Nismo razgovarali o tome da Holandija šalje izbeglice u Ugandu, prosto nismo", rekao je holandskom radiju ministar spoljnih poslova Džedže Odongo.

„Ako i postoji predlog za tako nešto, razmatraćemo ga od slučaja do slučaja."


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Polarna svetlost nas je očarala 2024, hoće li i ubuduće

Ove godine je noćno nebo obasjano nekim neverovatnim prikazima polarne svetlosti. Ali zašto je 2024. bila tako sjajna godina za viđenje Aurore borealis? BBC-jev glavni voditelj vremenske prognoze, Sajmon King, objašnjava glavne razloge.

Kako su tvrdnje Ilona Maska o 'slobodi govora' utrle put Trampu do Bele kuće

Ilon Mask je promenio politička uverenja i duboko zašao u desnicu, a zbog podrške Donaldu Trampu na putu do drugog predsedničkog mandata sada je blizu centra moći u Sjedinjenim Državama. Uz jedinstvene uvide novinara koji godinama pomno prati Maska, i uz pomoć politikologa, objašnjavamo kako je najbogatiji čovek na svetu koristio društvenu mrežu Iks i rasprave o slobodi govora da bi to postigao.

Ukrajinka pomaže ratnim invalidima da postanu 'nadljudi'

Olga Rudnjeva pomaže ukrajinskim vojnicima kojima su odstranjeni udovi da se oporave i postanu jači. Rudnjeva kaže da će s obzirom da je više od milion ljudi na prvoj liniji fronta, Ukrajina postati „zemlja ljudi sa invaliditetom”.

Kako danas kupujemo

Potrošači su nekad bili lojalniji, često su se prilagođavali onome što je na tržištu bilo dostupno, smatraju stručnjaci.