Tramp prodavao pomfrit, Mask deli pare

Kako kampanja za američke predsedničke izbore ulazi u finiš, kandidati pokušavaju da na svake načine zadaju udarce onom drugom.

Tako je Donald Tramp, republikanski kandidat, „zasolio" kampanju prodavajući pomfrit u lancu restorana brze hrane Mekdonalds u Pensilvaniji.

Za to vreme, njegova protivkandidatkinja iz Demokratske stranke Kamala Haris, boravila je u Džordžiji i na mreži Iks napisala da je Tramp „iscrpljen, nestabilan i nesposoban da bude predsednik Sjedinjenih Država“.

Dok je Tramp bio na kratkom radu u Mekdonaldsu, Kamala Haris je u nedelju proslavila njen 60. rođendan i posetila je crkvu u blizini Atlante u Džordžiji gde je pozvala vernike da glasaju protiv „haosa, straha i mržnje“, koje, dodala je, oličava njen republikanski rival.

U međuvremenu, milijarder Ilon Musk, koji je uz Trampa, počeo da daje milion dolara dnevno biračima koji potpišu njegovu peticiju kojom podržava američki Ustav.

Guverner Pensilvanije Džoš Šapiro, demokrata, rekao je da je to „duboko zabrinjavajuće" i da bi organi za sprovođenje zakona potencijalno trebalo da ispitaju stvar.

• Film „Šegrt" izazvao kontroverze i bes Trampa: Šta kažu glumci i reditelj
• Donald Tramp: od hotelijera do predsednika

'Sve što Tramp ume je da laže'

Tramp je posetio Mekdonalds u Festervil-Trevozu, predgrađu Filadelfije, gde je naučio da pravi pomfrit, potapajući fritezu u vrelo ulje i servirajući obroke na šalteru ljudima koji su došli automobilima do restorana.

Tokom njegovov boravka, restoran je unutra bio zatvoren.

„Sviđa mi se ovaj posao“, rekao je republikanac, dodajući da voli big mek obrok i riblje sendviče.

To što je Tramp otišao u kuhinju Mekdonaldsa, a potom prodavao pomfrit naizgled se čini kao nota šoubiznisa u njegovoj kampanji.

Ali nije samo to.

Bivši predsednik je više puta optuživao Kamalu Haris da je lagala da je radila u kalifornijskom ogranku restorana brze hrane dok je paralelno išla u srednju školu.

Tramp, međutim, tvrdi da je ona sve to izmislila, za šta ne pruža dokaze.

Dok je služio pomfrit, Tramp je u izjavi norinarima protivnicu nazvao „lažljivom Kamalom“.

„Sada sam radio [u Mekdonaldsu] 15 minuta više od Kamale“, rekao je on.

Iz izbornog štaba Kamale Haris odgovorili su da je to bio Trampov „potez očajanika" i da „sve što zna da uradi je da laže".

„Ne može da razume kako je imati sezonski posao jer je dobio milione na srebrnom tanjiru", rekao je Ijan Sams, portparol štaba Kamale Haris.

Iz njenog štaba kažu da je ona radila na kasi, mašini za sladoled i mašini za prženje u Mekdonaldsu na Centralnoj aveniji u Alamedi u Kaliforniji, u leto 1983.

Mekdonalds je objavio izdanju godišnjak lokalne srednje škole iz 1983. godine, sa slikama nekoliko učenika koji su u to vreme tamo radili.

BBC je razgovarao sa jednim od učenika na fotografijama, koji je rekao da se seća mnogo ljudi koji su radili sa njim u restoranu pre više od 40 godina, iako se ne seća da je Kamala Haris bila jedna od njih.

Njujork tajms je, međutim, razgovarao sa prijateljicom Kamale Haris iz srednje škole, Vandom Kejgan, koja je rekla da se seća da je sadašnja američka potpredsednica radila u Mekdonaldsu otprilike u to vreme.

'Doktor mi je rekao da nije video da neko tako rasturi test', tvrdi Tramp

Govoreći ranije u Pensilvaniji, Tramp je rekao da misli da bi svi predsednički kandidati trebalo da se podvrgnu kognitivnim testovima, istovremeno insistirajući da je on mentalno sposoban da bude na funkciji.

„Ja nemam kognitivnih problema, ona ih ​​možda ima", rekao je 78-godišnji Tramp.

On je rekao da bi svi koji žele da se kandiduju za predsednika trebalo da prođu takve testove, a ne samo zbog godina.

„Nemam 80 godina. U slučaju Bajdena, on ima 81 ili 82 godine i, znate, to je u redu".

Tramp je nastavio: „Bilo je nekih od najvećih državnika u svetskoj istoriji koji su u njihovim 80-im. Radio sam dva puta kognitivne testove i oba sam ih pobedio. Doktor mi je jednom rekao: „Nikada nikoga nisam video da tako 'rasturi'."

Iz štaba Kamale Haris više puta su dovodili u sumnju Trampovu razboritost i kritikovali su ga što odbija da objavi njegovu medicinski karton.

Zašto Mask deli novac?

Tehnološki milijarder Ilon Mask rekao je da će poklanjati milion dolara dnevno registrovanim glasačima u ključnim američkim državama do predsedničkih izbora u SAD 5. novembra.

Pobednik se nasumično bira među onima koji potpišu ustavnu peticiju koju je pokrenula Maskova predizborna grupa AmerikaPAK.

Mask je osnovao ovu grupu kako bi podržao nastojanja Trampa da se vrati u Belu kuću.

On je do sada donirao 75 miliona dolara grupi, koja je brzo postala centralni igrač u Trampovoj izbornoj ponudi.

„AmerikaPAK je napravljen sa ciljem da se podrže ključne vrednosti poput bezbednih granica i gradova, racionalne potrošnje, pravičnog pravosudnog sistema, slobode govora i prava na samozaštitu", navodi se na sajtu grupe.

Milijarder je rekao da želi da pridobije „više od milion, možda dva miliona birača u kolebljivim državama, kako bi potpisale peticiju kojom podržavaju Prvi i Drugi amandman".

Tramp je u nedelju tokom izborne kampanje izjavio da nije propratio Maskov potez, dodajući da sa njim često razgovara i da mu je „prijatelj".

Dobitnici se biraju kao na lutriji.

Prvi ček na milion dolara dodeljen je iznenađenom učesniku na događaju u gradskoj kući u Pensilvaniji u subotu uveče.

Još jedan ček je uručen u nedelju.

Mask u Pensilvaniji daje 100 dolara biračima za potpisivanje peticije, plus 100 dolara za svaku osobu koju upute da potpiše.

Glasači u drugim kolebljivim državama dobijaju 47 dolara po preporuci.

Demokrate: „To je duboko zabrinjavajuće"

U Sjedinjenim Američkim Državama je nezakonito ljudima davati novac kako bi se uopšte podstakli na glasanje.

Za Džoša Šapira, guvernera Pensilavnije, demokratu koji podržava Kamalu Haris, Maskova strategija je „duboko zabrinjavajuća“.

On je za NBC Njuz rekao da bi organi za sprovođenje zakona potencijalno trebalo da kontrolišu Maskove isplate.

Rik Hejzn, stručnjak za izborno pravo je na njegovom blogu o izbornim zakonima, napisao da je ova ponuda „očigledno nezakonita“.

Svako ko „plati, ponudi da plati ili prihvati plaćanje da bi glasao ili se registrovao za glasanje“, suočava se sa potencijlanom novčanom kaznom od 10.000 dolara ili pet godina zatvora“, navodi se u saveznom zakonu.

Iako Mask tehnički traži da glasači potpišu obrazac, Hejzn dovodi u pitanje nameru da se pokrene peticija.

„Ko može da potpiše peticiju? Samo registrovani birači u kolebljivim državama, što ih čini nezakonitim“, dodaje profesor.

Svi koji potpišu ustavnu peticiju, kojom se obavezuju da će podržati slobodu govora i prava na oružje, moraju da dostave lične podatke, potencijalno omogućavajući grupi AmerikaPAK da ih pozove u vezi sa izborima.

BBC je uputio zahtev za komentar i Ilonu Masku i grupi AmerikaPAK.

• Ko vodi u anketama za američke izbore Haris ili Tramp
• Sedam „kolebljivih“ saveznih država koje će prelomiti američke predsedničke izbore ove godine