Upozorenje: Ovaj članak sadrži eksplicitne opise smrti i povređivanja
Ne postoji savest.
Ne postoji ljudskost.
Postoje samo vođe koje gledaju i ništa ne preduzimaju.
Ovo je duboko uverenje Ahmeda al Dalua, dok mu se pred očima vrste slike njegove porodice u plamenu.
On kaže da je njegov život nestao.
Umro je u plamenoj stihiji kompleksa Al Aksa zajedno sa njegovim sinovima i ženom u ranim satima u ponedeljak, 14. oktobra.
Ispred njega na zemlji je pokrov, obmotan oko tela Abdulrahmana (12), njegovog najmlađeg sina.
Dete je živelo u agoniji četiri dana posle požara, koji je izazvao izraelski vazdušni napad.
Dan pre nego što je umro, Ahmed ga je video u bolnici i ovaj je uspeo da kaže ocu: „Ne brini, dobro sam, tata… Dobro sam. Ne plaši se.”
Ahmed napola govori, napola plače, dok govori o onome što mu je oduzeto.
„Tri puta sam pokušao da izvučem Abdulrahmana iz vatre, ali je njegovo telo upadalo nazad u nju.”
Njegov stariji brat Šaban (19) i njihova majka Ala (37) su umrli u noći požara.
Šaban je postao novi simbol stravične patnje u Gazi.
Prizori njega kako se vrpolji dok živ gori u porodičnom šatoru podeljeni su širom sveta na društvenim mrežama.
Po Ahmedovom licu i rukama svuda su opekotine.
Ton njegovog glasa je visok, zapomažući zvuk.
O anonimnom pilotu koji je poslao projektil i njegovim vođama koje su izdale naređenje za to, Ahmed kaže: „Slomili su mi srce i slomili su mi duh… Žao mi je što vatra nije mene spalila.”
Udar je izvršen oko 01:15 sati po lokalnom vremenu prošlog ponedeljka.
Izraelska vojska kaže da je gađala Hamasov „komandni i kontrolni” centar u bolničkom krugu Al Akse u Deir al Balahu, u centru Pojasa Gaze.
Hamas negira da za operacije koristi bolnice.
Četvoro ljudi je stradalo na licu mesta, a desetine su ranjene, među njima mnogi sa teškim opekotinama.
Izraelska vojska kaže da „razmatraju ovaj incident”.
Portparol Bele kuće rekao je za CBS njuz, američkog partnera BBC-ja, da je snimak požara „duboko uznemirujući” i pozvao Izrael da radi više na zaštiti civila.
„Izrael ima odgovornost da radi više na izbegavanju civilnih žrtava, a ono što se desilo ovde je užasavajuće, čak i ako je Hamas operisao blizu bolnice u pokušaju da koristi civile kao živi štit.”
SAD i druge sile, među njima Velika Britanija, izrazile su zabrinutost zbog civilnih žrtava još od ranih faza rata.
Ljudi živi izgore, budu razneseni na komade ili pogođeni mecima svakog dana u ovom ratu.
Agonija smrti najčešće se odvija daleko od kamera.
Kamere beleže mahnitu potragu za preživelima u ruševinama, dramatične scene u bolnicama, beskrajni niz sahrana.
Ali smrt Šabana al Dalua je bila drugačija.
Može da se vidi njegova ruka, kako se pruža iz vatrene stihije, figura obavijena plamenom, kako se uvija daleko od domašaja bilo kakve pomoći.
U danima posle njegove smrti, pojavili su se Šabanovi snimci i fotografije.
On je bio tipičan tinejdžer njegove generacije, svestan moći društvenih mreža, vešt u snimanju vlastitog svakodnevnog života.
Plamena figura iz noći požara svetu je delovala kao jedan artikulisani, inteligentni tinejdžer, student inženjeringa softvera, mladić koji se starao o vlastitoj porodici planirajući novi život izvan Gaze.
Snimao je sebe kako daje krv i poziva druge da učine isto.
„Videli smo jako mnogo povređenih, velikom broju dece je preko potrebna krv… Mi tražimo samo obustavu vatre i da se ova tragedija okonča.”
Mi smo u prilici da ispričamo ovu priču o porodici Al Dalu zbog našeg vlastitog lokalnog novinara koji je otišao da se sretne sa preživelima.
Međunarodni novinari iz medijskih organizacija, među njima i BBC-ja, ne dobijaju nezavisan pristup Gazi od Izraela.
Na snimku koji je napravio u šatoru u kom je poginuo, Šaban je opisao kako je njegova porodica bila raseljena pet puta od početka rata pre godinu dana.
On je imao dve sestre i dva mlađa brata.
„Živimo u veoma teškim uslovima”, rekao je on.
„Patimo od raznih stvari, od beskućništva, preko ograničene hrane do ekstremno ograničenih lekova.”
U pozadini, dok govori, čuje se glasno mehaničko zujanje izraelskog izviđačkog drona, što je stalni sastavni deo dnevne i noćne zvučne pozadine Gaze.
Preživeli brat Šabana i Abdulrahmana, Muhamed al Dalu rekao je za BBC da je pokušao da uskoči u vatru da bi spasao starijeg brata.
Ali drugi povređeni su ga zadržali, strahujući da će i on stradati.
Muhamed nije spavao u porodičnom šatoru, već napolju na ulici gde je čuvao njihove nagomilane stvari.
„Vrištao sam da me puste, ali uzalud… Noga mog brata je bila zaglavljena i nije mogao da se oslobodi. Mislim da to možete da vidite na snimku. Podizao je ruku.
„To je bio moj brat. On je bio moj oslonac na ovom svetu.”
Šaban bi dolazio i budio ga za molitve ujutro sa flašom vode i govorio mu: „Ja ću raditi za tebe.”
Muhamed se prisetio kako su braća postavila tezgu ispred kapije bolnice prodavajući hranu koju je pravila porodica.
„Sve smo uspevali uz vredan rad. Sve što smo imali poticalo je od našeg velikog truda. Dobijali bismo hranu i piće… a onda je sve bilo izgubljeno.
Video je spaljena tela, ali je mogao da identifikuje samo majku.
Iako je njene posmrtne ostatke unakazila vatra, prepoznao je karakterističnu narukvicu.
„Bez nje ne bih znao da mi je to majka. Ruka joj je bila odvojena od tela, ali je narukvica još uvek bila na njoj. Skinuo sam je sa ruke.”
To je jedina uspomena koja je ostala na ženu „koja je bila čista dobrota u našem domu”.
Porodica Al Dalu je u šoku.
Preživeli oplakuju mrtve.
Naš kolega iz BBC-ja pitao je Muhameda za psihološku cenu prisustvovanja smrti najmilijih.
„Ne mogu to da vam opišem. Ne mogu da vam opišem kako sam se osećao. Želim da to opišem ljudima, ali ne mogu. Ne mogu da im opišem. Video sam brata koji je izgoreo na moje oči, i moja majka isto.”
A onda, kao da postavlja pitanje u ime mrtvih, on kaže: „Šta vam je još potrebno, a vi i dalje ćutite? Gledate nas kako gorimo, a vi i dalje ćutite.”
Saradnici na tekstu: Hanin Abdin i Elis Dojard
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
123
Oliva
Vladika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar