Ljudi u Kini prate kampanju za predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama sa velikim interesovanjem i izvesnom zabrinutošću. Strahuju šta bi sledeće moglo da se desi u njihovoj zemlji i svetu bez obzira ko od dva kandidata uđe u Belu kuću.
„Niko od nas ne želi da se zarati", kaže Sjang, dok parkom odjekuje muzika, a plesač u blizini elegantno vrti partnerku.
Došao je u Ritan park u Pekingu da sa drugim starijim ljudima uči da pleše.
Redovno se okupljaju u parku koji je udaljen samo nekoliko stotina metara od doma ambasadora Sjedinjenih Država (SAD) u Pekingu, prestonici Kine.
Osim novih plesnih pokreta koje treba da nauče, razmišljaju i o predstojećim predsedničkim izborima u SAD-u.
Održavaju se u ključnom trenutku u odnosima dve supersile, u vreme velikih napetosti oko Tajvana i trgovinskih i međunarodnih odnosa.
„Zabrinut sam što se kinesko-američki odnosi zaoštravaju", kaže Sjang koji je u njegovim šezdesetim.
Mir je ono što želimo, dodaje on.
Ljudi su se okupili da slušaju ovaj razgovor.
Većina ne želi da se predstavi punim imenom, jer u zemlji jeste dozvoljeno da se komentariše američki predsednik, ali svaki kritički stav prema njihovim vođi može da im stvori nevolju.
Kažu da su zabrinuti zbog rata, ne samo sukoba između Vašingtona i Pekinga, već i eskalacije ratova koji se trenutno vode na Bliskom istoku i u Ukrajini.
Zato se Meng, gospodin u njegovim 70-im, nada da će Donald Tramp pobediti na izborima.
„Iako uvodi ekonomske sankcije Kini, on ne želi da započne ili vodi rat.
„Gospodin Bajden pokreće nove ratove i zato ga više običnih ljudi ne voli.
„Gospodin Bajden je taj koji podržava rat u Ukrajini, a i Ukrajina i Rusija trpe velike gubitke zbog tog rata", kaže on.
Pojedine žene koje snimaju plesne korake za njihove društvene mreže se ubacuju u razgovor.
„Donald Tramp je u debati rekao da će okončati rat u Ukrajini 24 sata nakon što postane predsednik", kaže jedna.
„O (Kamali) Haris znam jako malo, ali mislimo da ide istim putem kao i predsednik Bajden koji podržava rat".
Njihova mišljenja odražavaju ključnu poruku koja se propagira u kineskim državnim medijima.
Kina je pozvala međunarodnu zajednicu da pregovara o prekidu vatre u Gazi, a istovremeno je podržala, kako kaže, njihovu „arapsku braću" na Bliskom istoku i okrivila je SAD zbog nepokolebljive podrške Izraelu.
Što se tiče Ukrajine, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je u Ujedinjenim nacijama da Kina igra „konstruktivnu ulogu", dok je optužio Vašington da „zloupotrebljava situaciju zarad sebične koristi".
Iako većina analitičara veruje da Peking nema favorita u ovoj trci za Belu kuću, mnogi su saglasni da Kinezi kao ni njihove vođe ne znaju mnogo o Kamali Haris.
Ali neki veruju da će njena politika biti stabilnija od Trampove u pogledu jednog od najosetljivijih problema između SAD i Kine - Tajvana.
„Ne volim Trampa.
„Ne mislim da će u budućnosti biti dobrih odnosa između SAD-a i Kine - previše je problema, globalna ekonomije, a takođe i problem Tajvana", kaže otac četvorogodišnjeg dečaka koga je izveo u park.
Strahuje da bi različiti stavovi o Tajvanu na kraju mogli da dovedu do sukoba.
„Ne želim to. Ne želim da moj sin ide u vojsku", kaže on dok ga dečkić moli da opet ide na tobogan.
Kina polaže pravo na samoupravno ostrvo Tajvan, a predsednik Si Đinping je rekao da je „ponovno ujedinjenje neizbežno", obećavajući da će ostrvo ponovo zauzeti i silom, ako bude potrebno.
SAD održavaju zvanične odnose sa Pekingom i priznaju ga kao jedinu kinesku vladu pod njenom „politikom jedne Kine", ali su i dalje najznačajnija međunarodna podrška Tajvanu.
Vašington je po zakonu obavezan da Tajvanu obezbedi odbrambeno oružje, a Džozef Bajden je rekao da će SAD vojno braniti Tajvan, čime je prekršio politiku poznatu kao 'strateška dvosmislenost'.
Haris ne ide toliko daleko.
Kada je u nedavnom intervjuu zamoljena za komentar o ovom pitanju, navela je „posvećenost bezbednosti i prosperitetu svih nacija".
Sa druge strane, Donald Tramp je usredsređen na postizanje dogovora, a ne na diplomatiju.
Pozvao je Tajvan da plati zaštitu koja mu se pruža.
„Tajvan nam je uzeo posao proizvodnje čipova.
„Stvarno, koliko smo mi glupi? Oni su neizmerno bogati", rekao je on u nedavnom intervjuu.
„Tajvan treba nam plati što ih branimo".
Jedna od najvećih briga Kineza u pogledu bivši američkog predsednika je to što je on takođe jasno stavio do znanja da planira da uvede carine od 60 odsto na kinesku robu.
To nikako ne bi odgovaralo mnogim preduzećima u Kini, jer zemlja pokušava da proizvede dovoljno robe za izvoz da bi prebrodila ekonomski pad.
Ministri u Kini su kivni zbog carina na kinesku robu za čije uvođenje se se zalažu Sjedinjene Države, a prvi ih je primenio Donald Tramp.
Bajden je takođe uveo carine na kineska električna vozila i solarne panele.
Peking veruje da su ovakvi potezi pokušaj da se obuzda uspon Kine kao globalne ekonomske sile.
„Ne mislim da će carine na robu iz Kine doneti išta dobro Sjedinjenim Državama", kaže Sjang, čije mišljenje dele mnogi Kinezi koje smo sreli.
Carine će se odraziti na građane SAD-a i povećaće troškove običnih ljudi, dodaje on.
Mnogi pripadnici mlađe generacije, iako rodoljubivog stava, prate trendove i kulturu u SAD-u, što takođe ima uticaja, možda i više od bilo koje diplomatske misije.
U parku, 20-godišnja Lili i 22-godišnja Ana koje se informišu na društvenoj mreži TikToku, ponavljaju neke od poruka o nacionalnom ponosu koje prenose kineski državni mediji u pogledu rivaliteta između dve svetske sile.
„Naša zemlja je veoma prosperitetna i moćna", kažu one obučene u narodnu nošnju.
Kažu da vole Kinu, ali takođe obožavaju američki naučnofantastični film Osvetnici (The Avengers), a posebno Kapetana Ameriku.
Slušaju i američku pevačicu Tejlor Svift.
Drugi, poput 17-godišnje Lusi nadaju se da će jednog dana studirati u Americi.
Dok obrće pedale na biciklu za vežbanje koji je nedavno postavljen u parku, sanja da jednog dana, nakon diplomiranja, poseti tematski zabavni park Universal Studios.
Lusi kaže da je srećna što je žena jedan od kandidata za predsednika SAD-a.
„Kandidatura Kamale Haris je važan korak napred ka rodnoj ravnopravnost i ohrabrujuće je videti je kao predsedničkog kandidata".
Žena nikada nije bila na čelu Narodne Republike Kine i trenutno nijedna žena nije u Politbirou, grupi 24 najviših zvaničnika Komunističke partije Kine.
Lusi je takođe zabrinuta zbog intenzivnog rivaliteta između dve zemlje i veruje da je razmena ljudi najbolji način da Kina i Sjedinjene Američke Države poboljšaju njihove odnose.
Obe strane su obećale da će raditi na tome, ali se broj američkih studenata na fakultetima u Kini smanjio sa oko 15.000 u 2011. godini na 800.
Kineski predsednik Si se nada da će otvoriti vrata za dolazak 50.000 američkih studenata u Kinu u narednih pet godina.
Ali u nedavnom intervjuu za BBC, američki ambasador u Kini Nikolas Berns optužio je pojedine članove kineske vlade da ovo obećanje ne shvataju ozbiljno.
Rekao je da postoji desetine slučajeva kada su kineske snage bezbednosti ili vladino ministarstvo sprečile kineske građane da učestvuju u događajima za jačanje saradnje, poverenja i veza koje su organizovale SAD.
S druge strane, kineski studenti i profesori univerziteta su prijavili da su neosnovano bili na meti američke granične kontrole.
Međutim, Lusi veruje da će jednog dana moći da otputuje u Ameriku, da promoviše kinesku kulturu.
I, dok se u blizini čuje muzika, ona poziva Amerikance da posete i dožive Kinu.
„Možda smo ponekad pomalo rezervisani i nismo tako otvoreni i druželjubivi kao ljudi iz SAD-a, ali smo dobri domaćini", kaže ona i odlazi da se pridruži porodici.
Fotografije BBC-ja: Sićing Vang
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar