Ogroman meteorit, prvi put otkriven 2014. godine, izazvao je najveći cunami u ljudskoj istoriji i zagrejao okean do tačke ključanja, zaključili su naučnici.
Svemirska stena, 200 puta veća od one koja je zbrisala dinosauruse, udarila je u Zemlju dok je naša planeta bila mlada, pre tri milijarde godina.
Opremljeni teškim čekićima, naučnici su se popeli do mesta udara u Južnoj Africi kako bi sastrugali delove stene i bolje razumeli sudar.
Istraživački tim je otkrio i da ogromni udarci asteroida nisu samo uništavali život na Zemlji, već mu i omogućavali da napreduje.
„Neposredno pošto je Zemlja nastala, dosta krhotina je letelo po svemiru i udaralo u nju“, rekla je profesorka Nadja Drabon sa Harvarda, vodeća autorka novog istraživanja.
„Sada samo otkrili da je život bio zaista otporan na neke od jakih udara i da je posle njih zapravo procvetao i napredovao“, dodala je.
Meteorit S2 bio je mnogo veći od do sada najpoznatijih svemirskih stena.
Meteorit koji je doveo do izumiranja dinosaurusa pre 66 miliona godina bio je širok oko deset kilometara, što je skoro visina Mont Everesta.
S2 je bio širok između 40 i 60 kilometara i bio je teži od 50 do 200 puta.
Pao je neposredno posle nastanka Zemlje, u vreme kada je planeta izgledala mnogo drugačije.
Bila je prekrivena uglavnom vodom, iz koje je izranjalo nekoliko kontinenata.
Život je bio veoma jednostavan i činili su ga jednoćelijski mikroorganizmi.
Meteorit je udario u Istočni Barberton Grinston Belt, i ovo je jedno od najstarijih mesta na Zemlji na kome se mogu pronaći ostaci meteorskog pada.
Profesorka Drabon je odlazila tamo u tri navrata sa kolegama.
Deo puta su prelazili kolima, a kada više nije bilo moguće voziti, pešačili su opremljeni rancima.
Naoružani rendžeri su ih pratili kako bi ih štitili od divljih životinja, kao što su slonovi i nilski konji, ali i lovokradica.
Tražili su čestice sferule, odnosno sitne delove stena, koji su ostali posle udarca.
Koristeći čekiće, prikupili su stotine kilograma kamenja i odneli ih nazad u laboratoriju na analizu.
Drabon je najdragocenije delove čuvala u prtljagu.
„Obično me obezbeđenje zaustavi, ali ja im održim veliki govor o tome koliko je nauka uzbudljiva. To im postane veoma dosadno, pa me puste da prođem“, kaže.
Tim je rekonstruisao šta je S2 meteorit učinio kada je pogodio Zemlju.
Napravio je krater prečnika 500 kilometara.
Sitni delovi stena poleteli su neverovatnom brzinom formirajući oblak koji je kružio oko sveta.
„Zamislite kišni oblak, ali umesto kapi kiše, sa neba padaju kapljice rastopljene stene“, kaže Drabon.
Ogroman cunami bi zahvatio svet, rascepao morsko dno i poplavio kopno.
Za cunami u Indijskom okeanu 2004. u poređenju sa tim moglo bi se reći da je slab, sugeriše Drabon.
Sva ta energija generisala bi ogromne količine toplote koja bi zagrejala okean do ključanja što bi dovelo do isparavanja velike količine vode.
Temperatura vazduha došla bi do 100 stepeni Celzijusa.
Nebo bi pocrnelo, jer bi bilo prekriveno prašinom i česticama.
Bez mogućnosti da sunčeva svetlost dopre do Zemlje, nestao bi život na kopnu ili plitkim vodama koji se oslanja na fotosintezu.
Ovaj opis sličan je onome što su geolozi otkrili o drugim udarima meteorita.
Međutim, Drabon i njen tim ustanovili su i druge zanimljive stvari.
Zahvaljujući udaru razložili su se hranljivi elementi, poput fosfora i gvožđa, kojima se hrane jednostavni organizmi.
„Život nije bio samo otporan, već je uspeo da se brzo oporavi i napreduje“, kaže.
„Kao kad perete zube ujutru. Ubijate 99,9 odsto bakterija, ali do večeri sve će se vratiti“, kaže.
Novo otkriće pokazuje da su veliki udarci bili poput đubriva, pošto su posejali ključne sastojke poput fosfora širom sveta.
Cunami koji bi zahvatio planetu takođe bi izvukao vodu bogatu gvožđem na površinu, što bi mikrobima dalo dodatnu energiju.
Ovo otkriće potkrepljuje sve rašireniju ideju među naučnicima da su udari u Zemlju tokom ranog perioda pomogli razvoju života, kaže Drabon.
„Čini se da je posle udara život naišao na veoma povoljne uslove koji su mu omogućili da proceta“, objašnjava.
Otkriće je objavljeno u naučnom časopisu PNAS.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar