Trodnevni samit BRIKS-a u Kazanju je najveći diplomatski skup u Rusiji otkako je predsednik Vladimir Putin naredio invaziju Ukrajine 2022. godine.
Prisustvovali su mu lideri zemalja članica, poput kineskog predsednika Sija Đinpinga i indijskog premijera Narendre Modija, koji su se sreli prvi put posle pet godina.
Među delegacijama desetina država od kojih neke razmatraju da im se pridruže, bilo je i četvoro srpskih ministara predvođenih Aleksandrom Vulinom, koji ima proruske stavove.
U Kazanj je došao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, što je izazvalo kritike iz Ukrajine.
Rusija ovim želi da pokaže Americi i Evropskoj uniji da ne mogu da je izoluju, ali ostale države imaju sopstvene računice - BBC novinari su ispitivali šta su interesi Kine, Indije, Brazila, Turske, Irana i Južnoafričke Republike.
Usvojena je zajednička deklaracija, a Putin je predložio da ova ogranizacija velikih zemlja sa srednjim primanjima osnuje sopstvenu berzu žita i posebnu platformu za plemenite metale i dijamante.
„Trend da BRIKS ima vodeću ulogu u globalnoj privredi će samo ojačati“, rekao je Putin, navodeći kao ključne faktore rast stanovništva, kapitala i produktivnosti.
U zajedničkom saopštenju samita nazvanom Kazanjska deklaracija, kritikovano je jednostrane sankcije uvedene nekim od članica grupe, poput Rusije i Irana, navodeći da one štete najsiromašnijim ljudima u tim državama, prenosi Rojters.
Za Putina je samit prilika da pokaže i Zapadu i sopstvenom narodu da nije izolovan od ostatka sveta, piše Grigor Atanesijan iz BBC ruskog servisa.
Pošto su mu došli zvaničnici iz 30 zemalja i oni su očigledno sa tim saglasni, što se može smatrati Putinovom „simboličkom pobedom”.
Spremnost da se s njim rukuju ili ga, poput Modija, zagrle ide tome u prilog, ali je pitanje kakve će praktične efekte imati samit u Kazanju.
Uprkos svim pričama da bi mogla da nastane zasebna valuta kako bi se smanjio uticaj američkog dolara - na sajtu samita posetiocima je poručeno da ponesu novac, jer Masterkard i Viza kartice ne funkcionišu u Rusiji i da „samo gotovina u dolarima ili evrima može da se zameni za rublje u većini banaka”.
Rusima je jasno da Kina, ma koliko im delovala blisko, u stvari ne želi da stane uz Rusiju, posebno po pitanju bezbednosti.
Na primer, kada su Amerikanci ponovo zatražili, Kina je ograničila izvoz dobara u Rusiju, koje bi mogle da budu iskorišćene za vojne namene, podseća Čen Jan iz BBC kineski servis.
Ubrzani kineski rast poslednjih pola veka prati i namera Pekinga da se uspostavi poredak koji bi bio u njegovom interesu.
„Si Đinping želi da svetski poredak učini pogodnijim za autoritarne vladare“.
Konkretno, piše Čen, ne želi da druge zemlje budu što sličnije Kini, već da stvori međunarodni sistem koji manje interveniše u unutrašnja pitanja država koje ne gledaju isto na značaj ljudskih prava.
Jednostavnije, Kina želi da na prvom mestu bude „suverenitet“, a ne „prvo ljudska prava“.
Plan je da privuče što više država koje slično razmišljaju i ne vole američki način ophođenja u međunarodnim odnosima, što je moguće imajući u vidu ekonomsku moć Kine i manjak brige za ljudska prava.
A BRIKS okuplja takve zemlje.
Prvi put posle pet godina u Kazanu su se sastali Si Đinping i Narendra Modi, pošto je objavljeno da su Kina i Indija postigle sporazum o patrolama na 3.000 kilometara dugačkoj granici na Himalajima.
Tako je rešen spor nastao 2020. kada su stradali indijski vojnici.
Indija bi da bude i mirotvorac u Ukrajini, piše Ragvendra Rao iz BBC-jevog indijskog servisa.
Čim je sleteo u Kazan, Modi je ponudio pomoć Putinu u pronalaženju rešenja, a nedavno je o tome razgovarao i sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim.
Turska, koja je još 1999. godine postala kandidat za ulazak u Evropsku uniju, aplicirala je za ulazak u BRIKS nedavno, u septembru ove godine.
Turska je poslala je veliku delegaciju na samit u Kazanju, predvođenu predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, piše Emre Temel iz turskog servisa.
Samit je veoma važan za Ankaru, jer ona gleda na članstvo u BRIKS-u kroz prizmu zaustavljenog procesa pridruživanja EU, ali ne i kao alternativu tome.
Za početak, Turskoj može da se ponudi novi mehanizam koji se zove status partnera u BRIKS-u.
Ankari je u interesu da blisko ekonomski sarađuje sa rastućim silama Istoka, ali kao dopuna, a ne alternativa sporazumu o carinskoj uniji sa EU.
Sve u vezi sa BRIKS-om je muzika za iranske uši, piše Kajnav Hoseini novinar BBC-ja na persijskom.
Geostrateški blok, na celu sa dve nezapadne nuklearne sile, čiji je cilj da preispita svetski poredak kojim dominira Zapad, vrlo je blizak viziji koju ima iranski vrhovni lider.
Ajatolah Hamnei je doveo u pitanje američku globalnu hegemoniju kroz dominaciju dolara godinama pre nego što je BRIKS uopšte nastao.
Decenijama se islamski režim u Iranu se suočavao sa ozbiljnim sankcijama, zamrzavanjem imovine i raznim oblicima ekonomskog pritiska od Vašingtona, i nešto manje, njegovih evropskih saveznika.
Pošto američki dolar ima centralnu ulogu u globalnim finansijama, Amerikanci su efektivno izgradili virtuelni finansijski zid oko Irana, koji im komplikuje svaki oblik transakcije.
Iako BRIKS do sada nije uspeo da reorganizuje globalno tržište i slobodnu trgovinu od zapadne kontrole, simbolika iranskog predsednika koji sedi za tim stolom predstavlja pobedu antizapadne ideologije režima.
Brazil, prvo slovo akronima BRIKS-a, i dalje je jedina južnoamerička država ove zajednice, jer Argentina, kojoj je ponuđeno da se priključi, to odbija.
Predsednik Lula da Silva želi da proširi brazilsku sferu uticaja u svetu, posebno na Globalnom jugu, piše Džulija Braun iz brazilskog servisa.
Brazilska vlada se zalaže za uravnoteženiju geografsku zastupljenost za sve nove članice i za prijateljske odnose sa prvobitnim članicama BRIKS-a.
Ovo je važno jer je Brazil već jasno stavio do znanja da namerava da stavi veto na zahtev Venecuele i Nikaragve da im se pridruže.
Odnosi sa bivšim Lulinim saveznicima u Južnoj Americi zahladneli su.
Afriku u BRIKS-u predstavljaju tri zemlje, Južnoafrička Republika (JAR) od 2010, a Egipat i Etiopija od 2024. godine, piše Bruno Garsez iz BBC njuz Afrika.
Etiopski premijer Abi Ahmed pozdravio je ulazak zemlje, ocenujući to kao šansu da učestvuje u „inkluzivnom i naprednom svetskom poretku“.
Kada se 14 godina ranije JAR priključila ovoj zajednici, to se smatralo važnim za čitav kontinent.
Iako je imala daleko manju privredu, broj stanovnika i površinu od ostala četiri člana u to vreme, njen ulazak je bio obavijen simbolikom - kada je zvanično primljena 24. decembra, to je bo svojevrsni božnićni poklon naciji koja je pobedila aparthejd.
Uprkos tome što je relativno mala, ona je pružila jednu od najboljih infrastruktura u Africi, kao i pristup mineralima i jedinstvenu istoriju borbe protiv rasizma i tragičnog kolonijalnog nasleđa.
Zauzvrat, nadala se - i dobila - ogromne kineske investicije u različitim sektorima, od bankarstva do rudarstva, i novu važnu ulogu na svetskoj sceni.
Neki na kontinentu su, međutim, tada tvrdili da bi bilo logičnije da Nigerija, s obzirom na veličinu njene ekonomije, bude izabrana.
Ovo se može rešiti kada se blok ponovo proširi.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar