Prelomni trenutak za Gruzijce čija evropska budućnost visi o koncu

„Izaberi mir, a ne rat“, glavna je poruka Gruzijskog sna, stranke koja je na vlasti u Gruziji poslednjih 12 godina.

Ruski rat u Ukrajini javlja se upadljivo u predizbornoj kampanji vladajuće stranke za parlamentarne izbore, pred odlučujući izbor za Gruzijce 26. oktobra.

Bilbordi sa prizorima bombardovanih ukrajinskih crkava i bazena, spaljenih autobusa i školskih učionica, stoje u kontrastu sa mirnim prizorima iz Gruzije.

Implikacija je da će opozicija uvući Gruziju u rat nalik ukrajinskom, dok Gruzijski san može da joj garantuje mir.

To je moćna poruka u zemlji od 3,7 miliona stanovnika koja se graniči sa Rusijom i pretrpela je kratak, ali razoran sukob sa susedom 2008. godine.

Prava pretnja, kaže opozicija iz ove zemlje, koju na predstojećim izborima zastupa nekoliko prozapadnjačkih koalicija, jeste gubitak gruzijske demokratije zajedno sa prilikom za pridruživanje Evropskoj uniji koja se pruža jednom u životu.

• Protesti i podele ugrožavaju budućnost Gruzije
• Šta se dešava u Gruziji i da li su nemiri povezani sa ratom u Ukrajini
• Demonstranti jurišali na parlament u Gruziji
• Da li je Gruzija sledeća Ukrajina

Gruzija je dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023. godine, ali je Evropska unija zamrznula proces pridruživanje zbog pojačane antizapadnjačke retorike Gruzijskog sna i usvajanja kontroverznog zakona o „stranom uticaju“ u junu 2024. godine.

Bio je to zakon koji je u proleće izveo desetine hiljada gruzijskih demonstranata na ulice.

Zakon zahteva od medija i grupa građanskog društva koji se finansiraju iz inostranstva da se registruju kao neko ko radi u interesu stranih sila.

Demonstranti su to doživeli kao pretnju po demokratiju u zemlji i njenu evropsku budućnost.

Kritičari kažu da je on bio inspirisan ruskim zakonom korišćenim za gušenje pobune.

Najmoćniji čovek Gruzije, milijarder Bidzina Ivanišvili, obećao je da će zabraniti opozicione grupe ako Gruzijski san pobedi.

On je osnovao stranku i trenutno je njen počasni predsednik.

On sve opozicione grupe trpa u isti koš, kolektivni Ujedinjeni nacionalni pokret, iliti UNM, što je ime najveće pojedinačne opozicione stranke u Gruziji.

„Danas kolektivni UNM koji ima podršku iz inostranstva pokušava da dođe na vlast preko nemira i da ovu zemlju uvuče u rat i haos“, rekao je Ivanišvili pristalicama u Batumiju 10. oktobra.

„To mora da se okonča jednom za svagda. Zbog toga je Gruziji neophodna vladajuća stranka da bi osvojila ustavnu većinu na izborima 26. oktobra.“

Rizik od rata i drugih „pretnji“ pominje se često u pro-vladinim medijima.

U njih spada i ideja da Evropa želi da pretvori gruzijske muškarce u gejeve ili da su vojska „stranih agenata“ iz aktivnog građanskog društva zemlje i slobodni mediji deo zapadne zavere „globalne stranke rata“ da se izazove revolucija.

U zapadnom gradu Kutaisiju, masa od nekoliko stotina pristalica sluša Niku Gvarmiju, iz opozicione Koalicije za promenu, dok govori sa bine iz pozadine osvetljene zastavama EU i Gruzije na pljosnatim ekranima.

„Naša budućnost je u Evropi“, kliče on.

Njegova koalicija želi da privuče gruzijske glasače iz Generacije Z - upravo one ljude koji su izašli u velikim brojevima da bi protestovali zbog zakona o „stranom uticaju“.

Sišavši sa bine, on je za BBC rekao da su parlamentarni izbori u suštini referendum o evropskoj budućnosti Gruzije.

„Ne postoji nikakva pretnja po mir u Gruziji“, kaže Gvarmija.

„To vam je ruska propaganda. Glavna tačka našeg programa je kako preživeti. Kako sačuvati našu domovinu. To je pitanje Rusije ili Evrope.“

Opozicija se nada da će izbori za vikend doneti prvu koalicionu vladu Gruziji i okončati ono što opisuje kao „jednopartijsku vladavinu“ Gruzijskog sna.

Ali, sa Bidzinom Ivanišvilijem za kormilom, Gruzijski san je uveren da će odneti ubedljivu pobedu.

„Dostigli smo istorijski maksimum podrške uglavnom zbog dva faktora. Prvi je da je uprkos izazovima obezbeđen mir u našoj zemlji. Drugi je brz ekonomski razvoj u poslednje tri-četiri godine“, rekao je premijer Irakli Kobakhidze dok je predstavljao izborni program njegove stranke 7. oktobra.

Kritičari umesto toga ukazuju na broj Gruzijaca koji odlaze u inostranstvo u potrazi za poslom.

Prema zvaničnoj statistici, 2023. godine je emigriralo njih 243.000.

„Ako ekonomiji ide toliko neverovatno dobro, zašto Gruzijci napuštaju zemlju?“, pita se Zviad Adzinbaia, viši stručni suradnik Flečerove škole prava i diplomatije na Univerzitetu Tafts.

Opozicija se žali da vlasti nisu otvorile dovoljno birališta izvan Gruzije da bi uvažili njihove glasove.

Centralna izborna komisija je prošlog meseca najavila da će otvoriti 60 birališta u 42 zemlje.

EU, SAD i Velika Britanija su izrazili nezadovoljstvo pravcem u kojem Gruzijski san vodi zemlju, govoreći o nazadovanju demokratije i narativima koji služe samo Rusiji.

Velika Britanija je zamrzla godišnji dijalog o bezbednosti sa Gruzijom, a njen ambasador u Tbilisiju naveo je zabrinutost zbog pada demokratije i antizapadnjačke retorike gruzijske vlade.

Kremlj tvrdi da se ne upliće u domaća politička pitanja Gruzije, dodavši da je Zapad taj koji ima „drske pokušaje“ vršenja pritiska na vladu.

Izvan velikih gradova, međutim, nije geopolitika ta koja najviše zanima mnoge Gruzijce.

Mesecima Tamaz Neparidze (66) i desetine drugih iz Šukrutija protestuju ispred parlamenta u Tbilisiju, rekavši da njihovo selo na proplancima iznad grada Čiature propada zbog ogromne podzemne mreže rudnika.

Oni su za svoju muku okrivili rudarsku kompaniju i vladu.

„Izgubio sam sva očekivanja. Mislim da neću glasati na ovim izborima, ne verujem ni u šta od toga“, kaže Tamaz.

• Vreme odluke za Moldaviju i Gruziju o njihovoj ulozi u Evropi
• Za i protiv: Predlog „zakona o stranim agentima" podelio Gruziju

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk