Koje poruke Balkanu donosi Ursula fon der Lajen

Četiri dana, šest zemalja Zapadnog Balkana i žena sa najavama milionskih ulaganja.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u petak je stigla u Beograd, gde ju je, kao i prošle godine, sa cvećem dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prethodno se sastala sa liderima Albanije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, a zatim odlazi na Kosovo i u Crnu Goru.

Tokom balkanske turneje ona je Zapadnom Balkanu poslala poruke podrške i najavila pomoć u sklopu evropskog Plana rasta od šest milijardi evra.

„Princip je vrlo jednostavan. Mi otvaramo vrata za srpske kompanije u konkretnim sektorima, zauzvrat, potrebne su reforme zarad fer uslova na tržištu”, rekla je Fon der Lajen, napominjući da je 1,6 milijardi evra opredeljeno za Srbiju.

Postoje stvari koje EU zamera Srbiji, ali je Fon der Lajen uvek bila spremna da sasluša našu stranu, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji, dodajući da Srbija ostaje na evropskom putu.

• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen
• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije

Kada je prošle godine bila u Beogradu tražila je „de fakto priznanje Kosova“, a sada šefica Evropske komisije stiže samo nekoliko dana nakon što je Tonino Picula imenovan za specijalnog izvestioca EU za Srbiju, što je unapred iznerviralo Beograd, navodno zbog njegovih kritičkih stavova prema srpskim vlastima.

Šta je još rekla Fon der Lajen?

Srbija je na dobrom putu da u narednom periodu postane deo jedinstvene zone za plaćanje u evrima, što će olakšati i privredi i građanima, dodala je.

Govoreći o kritičnim sirovinama u koje spadaju litijum i bor, rekla je:

„Možete biti sigurni da ćemo čuvati vašu divnu prirodu (...) po standardima kakvi postoje u EU”.

Ekološki aktivisti i hiljade građana Srbije protive se projektu Jadar koji podrazumeva istraživanja i rudarenje litijuma, zbog straha da će biti štetan po prirodu i zdravlje ljudi.

Srbija na putu ka EU, uz posetu samitu u Kazanju

Poput Ursule fon der Lajen, protekle nedelje je i Vučić imao niz diplomatskih susreta sa evropskim zvaničnicima.

Najpre je bio u Slovačkoj na poziv premijera Roberta Fica, gde je zajedno sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom razgovarao o ilegalnim migracijama, poručivši da „Srbija neće biti hot spot za migrante“.

Dan kasnije je u Beogradu ugostio grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa i Donalda Tuska, premijera Poljske koja od januara 2025. preuzima predsedavanje Evropskom unijom.

„Bez Srbije EU nije kompletna“ poručio je Tusk.

Zbog te posete, Vučić nije otišao na samit BRIKS-a u ruskom Kazanju, rekao je, ali je na samit otišla delegacija četvoro srpskih ministara, a predsednik Srbije je telefonom razgovarao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

To što je predsednik prethodnih dana bio sa liderima EU, a ne negde drugo „govori za sebe“, rekla je Fon der Lajen.

Iako je gošću opisao kao „ljubaznu i izuzetno prijatnu”, Vučić je dodao da je „naravno tražila da Srbija usaglasi spoljnu politiku sa EU”.

• Olena Zelenska i šef ukrajinske diplomatije u poseti Beogradu, šta to znači
• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji

Srbija je status kandidata u EU stekla 2012. i već deset godina vodi pregovore o pristupanju, ali Beograd još nije uveo sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, što je više puta traženo iz Brisela.

U međuvremenu stiže novac - sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, EU je „najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama", podaci su Evropske delegacije.

EU je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije koji čini 60 odsto ukupne robne razmene Srbije 2023. godine.

Vrednost srpskog izvoza u EU skoro se učetvorostručila sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. na preko 18 milijardi evra u 2023. godini.

Kojim tempom će ići put Srbije ka EU, zavisi od razvoja civilnog društva, medija i vladavine prava koji su „kamen temeljac” procesa pridruživanja, rekao je nedavno šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.

„Napredak u oblastima kao što su funkcionisanje demokratskih institucija, borba protiv korupcije, sloboda izražavanja ili nezavisno pravosuđe nastaviće da određuju ukupni tempo pristupnih pregovora”, dodao je.

Tirana, Skoplje, Sarajevo, Jablanica

Prva stanica turneje šefice Evropske komisije bila je Tirana, gde je čestitala „prijatelju” - albanskom premijeru Ediju Rami na viziji i strpljenju koje se isplatilo.

„Albanija je uradila veliki posao po reformskoj agendi u skladu sa planom rasta.

„Od narednih EU investicija dobićete 920 miliona evra“, napisala je na Iksu, a prve isplate najavila do kraja godine.

Albanija je prošle nedelje otvorila prva pregovaračka poglavlja sa EU.

Srdačne poruke je imala i za makedonske lidere, mada je njihov inače spori evropski put dodatno usporen zbog nerešenih pitanja o bugarskoj nacionalnoj manjini.

„Ovde sam da kažem da je vama mesto u EU uz nas“, rekla je u Skoplju, dodajući da stiže 750 miliona evra ulaganja.

Prilikom susreta sa makedonskom predsednicom Gordanom Siljanovskom Dajkovom, prvom ženom na toj poziciji, uz osmeh je poručila: „Znam kako je“.

Kada je Ursula fon der Lajen 2019. izabrana za šeficu Evropske komisije bila je prva žena na čelu takozvane Vlade EU.

U četvrtak je bila u Bosni i Hercegovini i prva stanica joj je bila Jablanica, područje koje je najteže pogođeno nedavnim poplavama u kojima je stradalo najmanje 20 ljudi.

„Srce mi se slama, Evropa je uz vas. Pomoći ćemo vam u obnovi i izgradnji“, poručila je Fon der Lajen dodajući da to znači biti „sused i partner, kao i budući član EU“.

Odmah je opredeljeno 20 miliona evra za poplavljena područja, a stizaće i još novca kasnije iz Evropskog fonda solidarnosti, rekla je.

Sastala se i sa predsedavajućom Saveta ministara BiH Borjanom Krišto, a pre toga i sa članovima Predsedništva BiH.

Today in Bosnia and Herzegovina, at the heart of Europe, I saw the destruction caused by the recent floods.

It left me heartbroken.

Europe stands with you.

We will help you recover and rebuild.

This is what it means to be a neighbour, a partner and a future EU member. pic.twitter.com/UgPowGX3jC

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) October 24, 2024

Ko je Ursula fon der Lajen?

• Rođena je 8. oktobra 1958. u belgijskoj prestonici Briselu, a sa porodicom se preselila u Nemačku kad je imala 13 godina
• Otac joj je bio Ernst Albreht, političar koji je bio zvaničnik Evropske zajednice i premijer nemačke pokrajine Južne Saksonije (1976-1990)
• Doktorirala je medicinu na Medicinskoj školi u Hanoveru
• Postala je član Demohrišćanske unije Nemačke (CDU) 1990, a 2003. godine postala je ministarka u vladi Južne Saksonije
• Fon der Lajen je u prvom mandatu nemačke kancelarke Angele Merkel bila ministarka za omladinu i porodična pitanja (2005-2009), a od 2009-2013. na poziciji ministarke za rad i socijalna pitanja
• Od 2013. do 2019. godine bila je ministarka odbrane Nemačke
• U julu 2019. godine postala je prva žena kojoj je povereno rukovođenje Evropskom komisijom pošto ju je kandidovao Evropski savet
• U julu 2024. osvojila drugi mandat predsednice Evropske komisije
• Majka je sedmoro dece

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk