Donald Tramp je treći put zaredom kandidat Republikanske stranke za predsednika Sjedinjenih Država (SAD).
Kada ga je posle predsedničkog mandata Džo Bajden pobedio na izborima 2020. godine, zemlju su potresali pandemija kovida-19, karantini i nemiri u društvu.
Poraz je usledio nakon kampanje tokom koje su njegove glavne poruke bile da će vratiti ekonomiju na zdrave noge i ponovo uspostaviti red i mir.
Evo njegovih obećanja za predstojeće izbore.
Ovo je najvažnije pitanje za glasače.
Čini se da ono što će ih opredeliti za koga da glasaju jeste smanjenje visokih cena hrane i stanovanja, a ne snažan rast i niska nezaposlenost.
Inflacija je naglo pala sa 40-godišnjeg maksimuma u 2022. godini, ali u anketama o ekonomiji bivši njujorški biznismen i dalje ima prednost u odnosu na rivalku iz Demokratske strane.
Jedno od 20 ključnih obećanja na internet stranici njegove kampanje je da će „zaustaviti inflaciju i učiniti da Amerika ponovo bude pristupačna”.
Moć predsednika da neposredno snižava cene je veoma ograničena.
Tramp je obećao da će proširiti proizvodnju energije u Americi, otvaranjem bušotina nafte u područjimaa kao što je Arktik, tvrdeći da će to smanjiti troškove proizvodnje električne energije, iako su analitičari skeptični.
Kaže da troškove stanovanja može da smanji tako što će sprečiti davanje stambenih kredita onim migranatima koji nemaju dokumenata, a druge deportovati, kao i pokretanjem programa stambene gradnje na zemljištu u vlasništvu SAD.
Tramp planira da smanji mnoge poreze.
Prvo, želi da produži rok važenja smanjenja koja je uveo 2017. godine, a koji ističe sledeće godine.
To je bila najveća poreska reforma u poslednjih nekoliko decenija, čiji cilj je bio pojednostavljenje obračuna poreza i promovisanje rasta i investicija.
Najveće smanjenje su osetila preduzeća i bogati, a demokrate traže da se to promeni.
Republikanac takođe želi da porez na dobit određenih pravnih lica umanji za još jedan procentni poen, na 15 odsto.
Predložio je da se ukine porez na napojnice, što je kasnije podržala i njegova protivnica Kamala Haris.
Tramp je takođe pozvao na ukidanje poreza na socijalno i penziono osiguranja, što bi pozdravili penzionisani Amerikanci, ali bi to istovremeno stvorilo veliki nedostatak sredstava u fondu.
Kada je postao predsednik naglo je obustavio slobodnu trgovinu, ali je Džo Bajden u velikoj meri zadržao njegove carine na kinesku robu, pa čak ih i proširio.
Ovog puta predlaže carine od 10 do 20 odsto na većinu inostrane robe, a na proizvode iz Kine čak 60 odsto.
To je deo njegovog plana da promoviše domaće proizvođače i zaustavi izmeštanje proizvodnje u druge zemlje i korišćenje spoljnih usluga, ali neki ekonomisti upozoravaju da bi to moglo da dovede do rasta potrošačkih cena.
Tokom predsedničke debate sa Kamalom Haris, Tramp je istakao da jeste on uveo carine na kinesku robu, ali da ih Bajdenova administracija nije ukinula.
Ovo pitanje mu je na vrhu liste prioriteta kao i 2016, kada mu je „Izgradimo zid” bio zaštitni slogan.
Broj graničnih prelaza dostigao je rekordan broj na kraju 2023. godine, ali je smanjen tokom ove izborne godine.
Tramp obećava da će zatvoriti granicu tako što će dovršiti izgradnju zida i strože primenjivati zakon.
Takođe obećava da će sprovesti najveće masovne deportacije u istoriji SAD-a migranata koji nemaju dokumenata.
Njegov kandidat za potpredsednika Džej Di Vens rekao je da će taj plan početi deportacijom milion ljudi, ali su stručnjaci rekli BBC-ju da bi se deportacija u tom obimu suočila sa ogromnim pravnim i logističkim problemima.
Postoje i tvrdnje da bi to moglo da uspori privredni rast.
Prema drugoj Trampovoj politici, deca stanovnika koji nemaju dokumenta više ne bi imala pravo na državljanstvo, iako bi takav potez naišao na značajne pravne prepreke.
Ovo su prvi predsednički izbori otkako je 2022. Vrhovni sud poništio ustavno pravo na abortus u svim saveznim državama, a Tramp se trudi da pronađe dosledan stav po pitanju pobačaja.
Trojica sudija koje je imenovao dok je bio predsednik bila su ključna za donošenje ove značajne odluke.
Demokrate su to iskoristile da privuku ljude, pošto su ograničenja za abortus uvedena u mnogim državama.
Sam Tramp redovno izjavljuje da svaka država ima pravo da odlučuje o sopstvenim zakonima o abortusu.
Ali poslednjih nedelja hoda po tankoj žici, umerenijim stavom prema abortusu, pokušavajući istovremeno da se ne udalji od njegove konzervativne suštine.
Kritikovao je zabranu abortusa posle šeste nedelje koju je uvela država Florida, što je izazvalo oštre kritike, ali je takođe rekao da će glasati protiv uvođenja prava na abortus u ovoj državi.
Tokom predsedničke debate rekao je da neće u vidu zakona potpisati zabranu abortusa na saveznom nivou.
U pogledu spoljne politike, republikanac želi da se SAD izvuku iz sukoba u drugim delovima sveta.
Obećava da će okončati rat u Ukrajini „u roku od 24 sata” dogovorom sa Rusijom, dok demokrate kažu da bi to samo ohrabrilo ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Poznajem (predsednika Ukrajine Volodimira) Zelenskog veoma dobro i veoma dobro poznajem Putina”, rekao je on tokom predsedničke debate.
„Mislim da je u interesu SAD-a da se ovaj rat završi i da se to okonča, da se ispregovara dogovor”.
Tramp nije izneo detalje o tome čega bi, po njegovom mišljenju, ove strane trebalo da se odreknu u takvom dogovoru, a Kremlj je rekao da ništa ne može da se učini za 24 sata.
Tramp je takođe rekao da će zaustaviti odliv novca u Ukrajinu.
U aprilu, Bajden je potpisao vojnu pomoć Ukrajini vrednu 61 milijardu dolara.
Što se tiče NATO-a, on misli da bi zemlje koje na odbranu ne troše preporučenih dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) trebalo da se odreknu zaštite koju pruža članstvo u Alijansi.
Tramp se predstavlja kao nepokolebljivi pristalica Izraela i osudio je one koji podržavaju Palestince u američkim koledžima.
Međutim, ponekad je kritičan prema načinu na koji Izrael vodi rat.
Rekao je da se rat ne bi dogodio da je on bio predsednik, ali nije ponudio detalje o tome kako bi ga okončao.
Dok je bio predsednik razbesneo je Palestince premeštanjem ambasade SAD-a u Jerusalim, a njegova administracija je prestala da naziva izraelska naselja na Zapadnoj obali nezakonitim, što je u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Među 20 glavnih prioriteta, Tramp obećava da neće smanjiti izdvajanja za savezni program zdravstvenog osiguranja za starije ljude.
Dok je bio predsednik, bezuspešno je pokušavao da ukine zakon koji je potpisao predsednik Barak Obama, kojim je milionima ljudi omogućen pristup zdravstvenim uslugama.
On i dalje kritikuje zakon, koji je i dalje popularan, ali je u martu rekao da ga neće podrivati.
Nedavno je predložio da se lečenje neplodnosti finansira iz poreskih sredstava, ali nije poznato da li bi tako veliki trošak podržali republikanci u Kongresu.
Obavezuje se da će uništiti narko kartele, zaustaviti nasilje bandi i obnoviti gradove kojima upravljaju demokrate u kojima, kako kaže, vlada kriminal.
Obećava da će osigurati bezbednost u naseljima popunjavanjem policijskih snaga i zaštitom policajaca od „besmislenih tužbi”.
Demokrate ukazuju na njegovo obećanje da će pomilovati stotine osuđenih zbog upada u Kapitol 6. januara 2021, koje je kontradiktorno njegovom stavu o redu i zakonu.
Oni takođe naglašavaju činjenicu da je u 2023. godini broj nasilnih krivičnih dela smanjen za šest odsto, a broj ubistava za 13 odsto, prema podacima Federalnog istražnog biroa (FBI).
Dok je bio predsednik, Tramp je poništio stotine propisa o zaštiti životne sredine, među kojima i ograničenja emisija ugljen-dioksida iz elektrana i vozila, kao i o zaštiti federalnih plovnih puteva.
Za ove izbore, on ponovo obećava da će ublažiti propise, posebno na načine koji će pomoći američkoj automobilskoj industriji.
Stalno kritikuje električna vozila, obećavajući da će srušiti Bajdenove ciljeve koji podstiču prelazak na čistije automobile.
Takođe se već dugo protivi vetroelektranama na moru i obećava da će prekinuti upotrebu ovog izvora obnovljive energije čim bude izabran za predsednika.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Boris
Apsolutno ne vidim zašto bio neko iz radničke klase glasao za njega?
Štiti bogati sloj američkog društva kojima su narušene određene privilegije, a sve to je "zapakovano" u kvazi nacionalizam, brigu o američkom narodu, jačanj u američke snage u spoljnoj politici...
Kako mi ovo zvuči poznato... :)
ar-15
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar