Izrael je sproveo „precizne napade“ na vojne ciljeve u Iranu kao odgovor na skoro 200 projektila koje je Teheran ispalio 1. oktobra.
Iranska Revolucionarna garda je rekla da su napadi početkom meseca predstavljali odmazdu za ubistvo vođa dve oružane grupe koje podržava Iran – Hamasa u Gazi i Hezbolaha u Libanu.
Hezbolah gađa područja širom izraelske severne granice otkako je Hamas napao Izrael sa teritorije Gaze 7. oktobra 2023.
Sukob koji se zaoštrava vrši pritisak na odnose širom sveta, kao i među velikim silama.
Sjedinjene Države su izrazile podršku Izraelu, ali kakav je ulog za Rusiju i Kinu i kako bi one mogle da odgovore?
Rusija i Iran nisu zvanično saveznici, ali su se njihove veze poslednjih godina produbile i sada su u poslednjoj fazi sklapanja sporazuma o „strateškom partnerstvu“.
Kada se ruski predsednik Vladimir Putin susreo sa novim iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom 11. oktobra, obojica su govorili o sličnosti njihovih stavova o svetskim događajima.
Iran je praktično stao na stranu Rusije po pitanju Ukrajine.
SAD i Velika Britanija kažu da je Iran poslao Moskvi balističke projektile i stotine dronova.
Iran zvanično negira da je poslao projektile, iako je jedan iranski poslanik izjavio da je oružje isporučeno u zamenu za uvoz hrane u Iran.
Vazduhoplovne snage Irana desetkovane su posle višegodišnjih sankcija, a čini se da im je Rusija nedavno poslala najmanje jednu laku napadačku letelicu, prema časopisu Džejns difens (Janes Defence).
U zamenu za pošiljke oružja, od Moskve se očekuje da, posle izraelskih napada na Iran, blokira svaku rezoluciju Ujedinjenih nacija kritički nastrojenu prema Iranu i da se suprotstavi svakoj upotrebi sile protiv Teherana.
Takođe, sukob na Bliskom istoku pomaže Rusiji da se skrene pažnja Zapada i njihovi resursi sa Ukrajine, gde su ruske snage poslednjih meseci ostvarile postepeni napredak na prvoj liniji fronta.
Kremlj će, međutim, biti zabrinut zbog mogućeg uticaja izraelskih udara na transportnu infrastrukturu u Iranu.
Rusija se nalazi pod strogim međunarodnim sankcijama i njene rute za prodaju vlastite nafte su ograničene, a jedna od sada dostupnih vodi u Indiju preko Irana.
Teheran podržava niz posredničkih snaga na Bliskom istoku, među njima libansku oružanu grupu Hezbolah, kao i Hamas u Gazi.
Čini se da isto tako Moskva stvara tešnje veze sa Hamasom, pošto je delegacija viših lidera grupe posetila Rusiju početkom 2024.
Iako je Rusiji više potreban Iran nego što joj je potreban Izrael, ona želi da očuva dobre odnose sa obe države.
Izrael, iako kritički nastrojen prema ruskom ratu u Ukrajini i njenom savezništvu sa Iranom, do sada je odbijao da pošalje Ukrajini vojnu opremu, uprkos zahtevima.
Rusija bi trebalo da razmisli o mogućnosti da bi Izrael mogao da počne da šalje oružje Ukrajini ukoliko Moskva bude otvorenije stala na stranu Irana, iako bi veliki rat na Bliskom istoku mogao da ograniči sposobnost Izraela da to učini.
Ruski i iranski interesi takođe se sučeljavaju na Južnom Kavkazu, koji se nametnuo kao ključno trgovinsko i energetsko čvorište za Rusiju pošto su joj uvedene sankcije.
Azerbejdžan, najbogatija i najmnogoljudnija zemlja u regionu, deli granicu sa Rusijom i Iranom, a takođe je pristao da uspostavi transportni koridor od severa ka jugu kako bi unapredio putne, železničke i brodske veze između njih.
Međutim, Azerbejdžan takođe ima tesne vojne veze sa Izraelom, koji odavno snabdeva njegovu vojsku dronovima i drugim naprednim naoružanjem.
U septembru 2023. godine, Azerbejdžan je ponovo zauzeo spornu enklavu Nagorno-Karabah, okončavši tri decenije vlasti etničkih Jermena.
Podaci o letovima, koje je analizirala novinska agencija Asošijeted pres, pokazuju porast u pošiljkama naoružanja iz Izraela pred tu operaciju.
Teheran je takođe u prošlosti optuživao Azerbejdžan da je dozvoljavao Izraelu da koristi njegove vojne objekte za špijuniranje Irana, što Azerbejdžan poriče.
Rusija bi zbog održavanja ovog odnosa možda morala da postupa pažljivo ako zbog još jednog izraelskog napada na Iran bude postojao pritisak na njene odnose sa Azerbejdžanom.
Ali, u ovom sukobu, kao i u ostalim, Rusija će blisko pratiti kineske poteze.
Moskva izuzetno zavisi od Kine u tehnološkom, političkom i strateškom pogledu, naročito što se tiče uvoza elektronike i komponenata za proizvodnju i održavanje oružja.
Kad Kina bude izrazila zabrinutost, možemo da očekujemo od Rusije da će je pažljivo slušati.
Kina i Iran su oduvek bili bliski – od diplomatskog partnerstva do ekonomskih veza.
Sad kad je Izrael udario na Iran, ne očekuje se da će se stav Kine dramatično promeniti.
Peking će verovatno nastaviti da nudi Iranu retoričku podršku, istovremeno održavajući bezbednu distancu da bi izbegao da bude uvučen u sukob.
Zamoljena da prokomentariše iranski raketni napad 1. oktobra na Izrael, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova nije pomenula Iran.
Rekla je kako se Peking protivi „kršenju suvereniteta Libana“, govoreći o izraelskoj invaziji na Liban.
Ona je navela da je Gaza „uzročnik ove runde previranja na Bliskom istoku“.
Sličan stav bio je očigledan u svim porukama zvaničnog Pekinga, pa tako i u državnim medijima, otkako je Hamas izvršio napad 7. oktobra 2023, a koji Kina nije osudila.
Peking je neprestano pozivao na smirivanje situacije i primirje, pružao je diplomatsku podršku Palestincima i Libanu, a slao je i humanitarnu pomoć.
Ali da li će sukob Izraela i Irana dovesti do oštrije retorike iz Kine?
Kina ima značajnih ulaganja u Izrael, naročito u infrastrukturnom i tehnološkom sektoru, a održala ih je tokom čitavog sukoba.
Ona će možda želeti da izbegne rizik otuđivanja Izraela kao ekonomskog partnera izričitijim svrstavanjem uz Teheran.
U ovoj rundi odmazde, Izrael nije udario na iransku naftnu infrastrukturu, ali to ne znači da bi budući udari mogli da budu upravo na ta postrojenja.
Kina u ogromnoj meri zavisi od uvoza sirove nafte, a otprilike 90 odsto sirove nafte koju Iran izvozi odlazi u Kinu, prema Es end pi globalu (S&P Global), firmi za finansijske podatke.
Ako izraelski udari iz odmazde oštete naftnu infrastrukturu tako da utiče na taj izvoz, verovatnije je da bi Peking podigao glas u osudi izraelskih dela.
Kina ostaje jedna od retkih zemalja koje kupuju naftu od Irana uprkos američkim sankcijama, a posredovala je i u postizanju sporazuma koji je obnovio diplomatske odnose Irana i Saudijske Arabije 2023. godine.
Medijski izveštaji koji se pozivaju na američke zvaničnike ukazuju da je Vašington već tražio od Kine da iskoristi uticaj koji ima na Teheran.
Primer toga je pokušaj da se zauzdaju Huti u Jemenu koje podržava Iran, a koji napadaju brodove u Crvenom moru.
Iako bi moglo biti još takvih zahteva iz Vašingtona, Teheran ne polaže račune Pekingu, a malo je verovatno da će Kina uslišiti jedan takav zahtev, naročito kad dolazi od SAD.
Ako ništa drugo, Kina će ga iskoristiti kao još jedan povod za kritike na račun SAD i da poveća svetski uticaj tako što će glasno podržati palestinsku borbu na način koji će imati pozitivnog odjeka na globalnom jugu.
Malo je rizika za Kinu u održavanju trenutnog statusa posmatrača.
Peking uvek može da se okrene drugim velikim izvoznicima nafte, kao što su Saudijska Arabija ili Rusija, ako bude bilo potrebno.
Na kraju krajeva, kakav god jezik da budemo čuli od Pekinga u narednim danima, malo je verovatno da će se Kina značajnije uplesti u ovaj sukob.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Zamenik zamenika
Svet ce biti bolje mesto kad Rusi
počnu da vise rade na tome
da svom stanovništvu uvedu
kanalizaciju i tekucu vodu nego da
prave sra*a po svetu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar