Sve su veći izgledi da će američki predsednički izbori koji se održavaju 5. novembra biti veoma tesni – možda i jedni od najtešnjih u istoriji ove zemlje.
Ankete ukazuju na veoma male razlike između Kamale Haris, potpredsednice iz redova Demokratske stranke, i Donalda Trampa, bivšeg predsednika i kandidata Republikanske stranke, u nekoliko ključnih saveznih država.
Stoga bi glasovi Amerikanaca koji žive u inostranstvu mogli da utiču na ishod izbora.
Skoro tri miliona američkih državljana starijih od 18 godina, koji privremeno ili trajno žive u drugim zemljama, ima pravo glasa, procenjuje Federalni program pomoći pri glasanju.
Među njima su vojno i diplomatsko osoblje, kao i njihove porodice, ali i migranti i studenti.
Jedna od njih je i Kejti Benson, koja ima želju da glasa još od 12. godine.
Na dan pretprošlih predsedničkih izbora 2016. godine, ona i majka su se zagrlile pre nego što su pošle na spavanje, očekujući da će se probuditi uz vesti da je demokratska kandidatkinja Hilari Klinton postala prva američka predsednica.
Ona kaže da je bilo „poražavajuće“ kada je narednog jutra saznala da su nade Hilari Klinton srušene, a da je Tramp osigurao pobedu, što je bilo jedno od najvećih i najkontroverznijih iznenađenja u američkoj političkoj istoriji.
„Ti izbori su me zaista uzdrmali što se tiče američke politike.
„Zbog njih sam poželela da više učestvujem u njoj i da jednog dana igram aktivnu ulogu u tom procesu“, priseća se ova studentkinja geografije, a sa nama razgovara iz Kembridža u Velikoj Britaniji.
Benson je rođena u Velikoj Britaniji, ali ima američki pasoš.
Sada je sa 20 godina prvi put glasala na američkim predsedničkim izborima tako što je poslala glasački listić poštom krajem septembra.
„Smatram da sam dužna da glasam, ne samo zbog sebe, već za bolju budućnost Amerike“, dodaje Benson.
Porodica njene majke, koju posećuje redovno, živi u saveznoj državi Viskonsin.
Američka dijaspora glasa u državama u kojima su oni, ili njihova najbliža rodbina, poslednji put registrovani, tako da će se glas Kejti Benson računati u Viskonsinu.
To jedna od sedam „kolebljivih država“ u kojima će ovi izbori biti dobijeni ili izgubljeni, uz Arizonu, Džordžiju, Mičigen, Nevadu, Severnu Karolinu i Pensilvaniju.
U složenom američkom izbornom sistemu, predsednik ne odnosi pobedu najvećim ukupnim brojem glasova, već osvajanjem pojedinačnih saveznih država.
Sveukupni pobednik se određuje takozvanim elektorskim koledžom, u kom svaka država ima pravo na određeni broj glasova, koji delom zavisi od broja stanovnika.
U svakoj državi, kandidat sa najvećim brojem glasova građana dobija sve elektorske glasove te države.
Kandidat koji osvoji 270 ili više od ukupno 538 elektorskih glasova postaje predsednik.
Na osnovu istorijata i anketa jasno je kog će kandidata izabrati većina od 50 američkih saveznih država na osnovu toga kojoj stranci pripada, ali kolebljive države bi mogle da prevagnu na bilo koju stranu.
Demokratski nacionalni odbor procenjuje da 1,6 miliona građana iz ovih država ima pravo da glasa u inostranstvu.
Ali što se tiče pukih brojki, glasači iz inostranstva su samo kap u moru.
Od više od 161 milion glasova na predsedničkim izborima 2020. godine, manje od 900.000 njih dolazilo je iz inostranstva.
Uprkos tome, bilo je primera kada su glasovi dijaspore pomogli da se kandidat pogura do cilja.
„Ova grupa glasača je pokazala ogroman skriveni potencijal da utiče na izbore, još i više sad kad su margine u našoj polarizovanoj izbornoj klimi toliko tanke“, kaže profesor Džej Sekston, direktor Instituta Kinder za ustavnu demokratiju na američkom Univerzitetu u Misuriju.
Jedan od najpoznatijih slučajeva je predsednička bitka između republikanca Džordža V. Buša i demokrate Ala Gora 2000. godine, kada je konačni rezultat zavisio od ishoda veoma tesnog glasanja u državi Floridi.
Nakon niza ponovljenih prebrojavanja i sudskih tužbi, američki Vrhovni sud je doneo odluku da je Buš pobedio na Floridi, a samim tim i na predsedničkim izborima, za svega 537 glasova.
Istovremeno su se ponovo prebrojavali domaći glasački listići i oni koji su još uvek pristizali iz inostranstva.
Bilo je prepirki oko toga da li je neke od njih trebalo poništiti zbog toga što nisu imali odgovarajuće poštanske markice ili su stigli prekasno.
Na osnovu zvaničnih podataka Državnog sekretarijata Floride, profesor Sekston kaže da bi Gor pobedio u ovoj državi za 202 glasa da nije bilo glasačkih listića iz inostranstva prebrojanih posle izbornog dana.
Tako je i 2020. tadašnji demokratski kandidat, danas predsednik Džozef Bajden, preokrenuo izglede tesnim pobedama nad Trampom u dva tradicionalna republikanska uporišta, Džordžiji i Arizoni.
Podaci „pokazuju koliko važni glasovi iz inostranstva umeju da budu“, kaže Šarin Manita, aktivistkinja Demokrata u inostranstvu, interesne grupe povezane sa Demokratskom strankom koja pokušava da poveća učešće američkih iseljenika na izborima.
„Predsednik Bajden je 2020. godine pobedio u Arizoni za 10.457 glasova, a u Džordžiji za 11.719 glasova.
„Tada je više od po 18.000 ljudi iz ovih država glasalo u inostranstvu“, navodi Manita.
Grupa Demokrate u inostranstvu je dobila rekordnih 300.000 dolara od partije za izbore 2024. godine.
Sredstva su namenjena za ulaganje u različite inicijative poput reklamiranja na društvenim mrežama i organizovanje događaja u državama gde živi značajan broj američkih glasača, kao što su Kanada, Meksiko, Velika Britanija i Izrael, kako bi se umrežili.
„Pokušavamo da ih sustignemo“, kaže Greg Svenson, predsedavajući britanskog ogranka Republikanaca u inostranstvu, glavne organizacije koja pokušava da prikupi glasove iz dijaspore za Trampa.
On kaže da grupa „pokušava da postavi prioritete“ i kao primer navodi to što su se usredsredili na vojne baze.
Vlada verovanje da pripadnici oružanih snaga istorijski više naginju Republikanskoj stranci.
„Ne bi me iznenadilo kad bi demokrate dobile veći deo glasova iz inostranstva.
„Ali nas je isto tako kontaktiralo mnogo glasača koji naginju republikancima pred ovaj izborni krug, među njima čak i ljudi koji glasaju prvi put“, kaže Svenson.
Jedan od njih je Kris i govorio je za BBC pod pseudonimom jer radi za britansku državnu službu koja mu ne dozvoljava da izražava politička mišljenja.
Rodom je iz američke države Nju Džersi, a u inostranstvu živi više od 15 godina, ali se do sada nije registrovao da glasa, iako je Trampov pristalica.
Kris se ove godine registrovao pošto je video koliko su tesni procenti u anketama.
„Moja zemlja se muči sa inflacijom i imigrantskom krizom.
„Ne mislim da je Tramp savršen, ali je bolji izbor od Kamale Haris za rešavanje ovih problema“, kaže on.
Republikanski predsednički kandidat nije pobedio u Nju Džersiju još od 1988. godine, ali Kris veruje da drugi republikanski glasači registrovani u kolebljivim državama dele njegova osećanja.
„Ni 2016. godine nijedna anketa nije davala šanse Trampu, a on je ipak pobedio.
„Mnogi ljudi su Trampove pristalice, samo ne govore o tome“, kaže on.
Glasanje iz inostranstva je već dovelo do sukoba na ovim izborima, a republikanci su podnosili tužbe zbog problema u tri države.
U Severnoj Karolini i Mičigenu, slučajevi su se ticali američkih državljana koji žive u inostranstvu i mogu da glasaju u zemljama u kojima nikad nisu živeli, ali njihova rodbina jeste.
Sudije su odbacile obe tužbe, ali republikanci su najavili žalbe.
U Pensilvaniji se u tužbi tvrdi da vlasti ne čine dovoljno kako bi proverile identitete i pravo glasa birača u inostranstvu.
Grupa demokratskih poslanika optužila je republikance da „žele da unesu razdor i da šire dezinformacije“.
Ako rezultati 5. novembra budu bili veoma tesni, uloga glasova iz inostranstva bi mogla da se nađe na još većoj meti.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar