Čini se da je posle dugo očekivanih izbora u Gruziji prethodnog vikenda zemlja podeljena.
Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, vladajuća stranka Gruzijski san je obezbedila većinu, ali opozicija tvrdi da su izbori pokradeni i pozvala je njene pristalice na protest u glavnom gradu Tbilisiju u ponedeljak veče 28. oktobra.
Zašto je više od 20 godina posle narodne revolucije - takozvana Revolucija ruža ili Ružičasta revolucija - koja je postavila temelje demokratije i proevropskih reformi, Gruzija ponovo na političkoj raskrsnici?
Na konferenciji za novinare kasno u nedelju veče 27. oktobra, predsednica Gruzije Salome Zurabišvili imala je jasnu poruku za glasače.
„Ne priznajem ove izbore”, rekla je ona.
„Ovi izbori se ne mogu priznati. To je isto kao da se prizna dolazak Rusije i da joj se Gruzija podredi”, dodala je.
Predsednik vlade Irakli Kobahidze iz stranke Gruzijskog sna, koja se smatra proruskom, odbacio je ove optužbe.
Posle konsultacija sa četiri opozicione stranke koje su prešle izborni cenzus od pet odsto, predsednica Zurabišvili je rekla da su rezultati „potpuno falsifikovani” i da su Gruzijci postali žrtve „ruske specijalne operacije”.
Bila je to oštra poruka žene koja je na čelo države došla delimično zahvaljujući podršci Gruzijskog sna, ali koja već dugo upozorava da ta stranka vodi zemlju u izolaciju.
Zurabišvili za sebe kaže da je „jedina preostala nezavisna institucija u zemlji”.
Šta će se dalje dešavati u Gruziji usred protesta i izjava opozicionih predstavnika da neće prihvatiti njihove mandate u skupštini, i kako je zemlja koja je protekle dve decenije sprovodila demokratske reforme završila u ovakvom političkom ćorsokaku?
Jedna od karakteristika ovih izbora bila je primena novog izbornog sistema, koji je na neki način išao u korist stranci Gruzijskom snu koja je na vlasti poslednjih 12 godina.
Prvi put je primenjen proporcionalni izborni sistem za svih 150 poslaničkih mesta u skupštini, umesto dosadašnjeg mešovitog sistema.
Novim pravilima je zabranjeno stvaranje poslaničkih grupa.
To znači da su opozicione stranke mogle samo da se udruže i da na izborima nastupaju u zajedničkoj koaliciji.
Međutim, to je bio težak zadatak usled neslaganja opozicionih stranaka oko pojedinih pitanja vođenja politike.
Posledično, na izbore su izašla tri različita opoziciona saveza i još jedna stranka - svi podržavaju brzu integraciju zemlje sa Evropom i Zapadom.
Opozicione stranke su se nadale da bi mogle da obezbede više glasova od vladajuće stranke i da potom obrazuju koalicionu većinu u skupštini.
Međutim, stranka Gruzijski san je uspela da diskredituje pojedine opozicione stranke i iskoristi nedostatak jedinstva među njima što su glasači prepoznali.
Zbog toga, birači nisu znali koja je to tačno stranka koja bi mogla da ujedini opoziciju i da za nju glasaju, kaže Giorgi Badridze, bivši diplomata, sada analitičar u Gruzijskoj fondaciji za strateške i međunarodne studije.
„Kada je opozicija odbila da se ujedini pod jednim barjakom, oni su propustili mogućnost da ovi izbori zapravo budu referendum o evropskoj budućnosti zemlje”, rekao je on za BBC.
„Time su izgubili deo glasova, posebno među biračima koji nisu želeli da njihov glas daju određenoj stranci”, kaže Badridze.
„Mladi u Gruziji su mogli da budu glavna nada i spasilac opozicije na ovim izborima.
„Velika većina njih podržava evropski put Gruzije, ali se nužno ne poistovećuje ni sa jednom strankom i u tome je problem”, objašnjava on.
Prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije, Gruzijski san je dobio oko 54 odsto glasova (na 99,3 odsto obrađenih glasačkih listića u trenutku objavljivanja ovog teksta).
Opozicija tvrdi da su ovi brojevi rezultat manipulacije, a nezavisni posmatrači izbora izrazili su zabrinutost zbog načina na koji su izbori održani.
Posmatračka misija Moj glas, koja se sastoji od 30 nevladinih organizacija, zabeležila je više od 200 izbornih nepravilnosti, kao što su ubacivanje glasačkih listića, napadi na posmatrače i proterivanje novinara akreditovanih za praćenje izbora.
Međunarodna posmatračka misija koju vodi Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštila je da su izbore narušili „nejednaki uslovi za sve učesnike, pritisak i napetost”.
Irakli Kobahidze, predsednik gruzijske vlade i nekadašnji poslanik stranke Gruzijskog sna, odbacio je optužbe o izbornoj krađi.
„Nepravilnosti se dešavaju svuda, u svakoj zemlji”, rekao je on za BBC.
Pre izbora bilo je mnogo rasprave oko novog sistema elektronskog brojanja glasova koji se sada primenjuje na većini biračkih mesta.
S jedne strane, automatizacija obrade glasačkih listića smanjuje mogućnost manipulacije rezultatima, ali s druge strane, kritičari kažu da je i to dovelo do rasta suptilnijih metoda kojima se vrši uticaj na ishod izbora.
„Mi smo i dalje veoma siromašna zemlja”, kaže Giorgi Onijani, zamenik direktora nevladine organizacije Transparentnost Gruzija (Transparency International Georgia).
„Mnogo ljudi je finansijski ugroženo.
„Na primer, nekome je oduzeta vozačka dozvola zbog vožnje u pijanom stanju, a onda se nudi da se dozvola vrati ako se na glasačkom listiću zaokruži određena stranka”, kaže Onijani.
Druga šema koju je otkrila Transparentnost Gruzija je takozvano „iznajmljivanje ličnih dokumenata”.
„Uoči izbora, tražilo se od ljudi da predaju njihove lične karte na dan u zamenu za novčanu nadoknadu.
„U nekim slučajevima, te lične karte koriste drugi za glasanje, a u drugim se jednostavno sprečava da ti ljudi izađu na birališta”, kaže Onijani za BBC.
Natija Mezvrišvili, predstavnica stranke Za Gruziju, rekla je za BBC da imaju dokaze o mnogim slučajevima kada su pristalicama opozicije jednostavno oduzete lične karte da bi ih drugi upotrebili da glasaju.
Po završetku glasanja u subotu uveče 26. oktobra, glavni gruzijski TV kanali su odmah objavili njihove izlazne ankete čiji su se rezultati značajno razlikovali.
Prema anketi provladinog TV kanala Imedije, vladajuća stranka Gruzijski san dobila je 56,1 odsto glasova, što je blizu brojke koje je kasnije objavila Centralna izborna komisija.
Ali, prema anketama dve opozicione TV stanice, Mtavari i Formula, Gruzijski san je imao između 40 i 42 odsto glasova, zbog čega opozicione stranke tvrde da su zajedno pobedile na izborima.
Ipak, i 40 odsto je značajan broj glasova za Gruzijski san, jer kako stranka koja se često optužuje da služi ruskim interesima može da uživa toliku podršku u zemlji u kojoj skoro 80 odsto stanovništva podržava članstvo u Evropskoj uniji (EU)?
Gruzijski san se predstavio kao stranka koja brani konzervativne vrednosti što je imalo dobrog odjeka među biračima.
Prema Svetskoj anketi vrednosti (World Values Survey), koja istražuje vrednosti i uverenja ljudi, sprovedenoj između 2017. i 2022. godine, Gruzija je u pogledu tolerancije na 82. mestu od 88 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.
Više od 90 odsto ispitanika izjavilo je da ne prihvata homoseksualnost.
To je iskoristila stanka Gruzijski san obećavajući tokom kampanje da će „zaštititi” Gruzijce od „LBGT propagande i promocije”.
Druga poruka koja je opredelila glasače je da se na ovim izborima bira između mira i rata.
Predsednik Gruzijskog sna Bidzina Ivanišvili, milijarder koji se obogatio u Rusiji 1990-ih, dugo već tvrdi da Gruziji prete oni koji, kako kaže, zagovaraju rat u svetu.
U govorima stalno upozorava o zaverama „unutrašnjih i spoljnih neprijatelja” spremnim da izazovu nasilje i unište Gruziju.
Tokom izborne kampanje, na mnogim plakatima Gruzijskog sna predstavljene su slike bombardovanih gradova u Ukrajini naspram mirnih scena u Gruziji.
„To je bila glavna poruka i adut Gruzijskog sna”, kaže iskusni politikolog Gia Nodija.
„’Ako nismo mi na vlasti, biće rata’ – ta poruka je imala uticaj na mnogo ljudi.
„Iako racionalno gledano, to nije bilo sasvim ubedljivo, imalo je instinktivno dejstvo - svi se plaše rata”, dodaje on.
Sa tim je saglasan i bivši diplomata Giorgi Badridze.
„Kada vam stalno govore da postoji veliki rizik od rata sa susednom zemljom, mnogi ljudi jednostavno veruju u to i plaše se, što je i razumljivo”, kaže Badridze.
„Političari Gruzijskog sna vode računa da ne pružaju pojedinosti o navodnim opasnostima sa kojima se zemlja suočava”, dodaje.
Oni opisuju pretnje veoma uopšteno, čime igraju na kartu duboko ukorenjenih strahova, a istovremeno otežavaju opoziciji da takve tvrdnje argumentovano opovrgne.
Druga ključna stvar je da se uprkos ratnoj retorici i upozorenjima o „LGBT propagandi”, Gruzijski san i dalje predstavlja kao stranka koja će uvesti zemlju u Evropsku uniju, dok istovremeno održava odnose sa Moskvom.
„Do 2030. godine Gruzija će biti spremna da se pridruži Evropskoj uniji”, kaže Maka Bochorišvili, poslanik Gruzijskog sna za BBC.
„U našim je rukama da ovu zemlju učinimo boljom, da unapredimo ekonomiju i podignemo standard naših stanovnika na evropski nivo.
„To je ono što možemo da uradimo, i to radimo već dugi niz godina”, kaže on.
Tina Bokučava, predsednica nacionalnog pokreta Jedinstva, kaže da ni njena stranka ne priznaje rezultate izbora.
Opozicionari i pojedini analitičari skeptični su prema obećanjima o ulasku zmelje u EU.
Oni ističu da je donošenjem „Zakona o transparentnosti stranog uticaja” (poznatog i kao Zakon o stranim agentima) uprkos velikim protestima, vladajuća stranka izazvala najdublju krizu u odnosima Gruzije i Zapada u poslednjih 20 godina.
Zbog novog zakona, pristupanje Gruzije EU je obustavljeno, a Sjedinjene Države (SAD), strateški partner Tbilisija, počele su da preispituju njihove bilateralne odnose.
Pored toga, SAD su uvele vizna ogrničenja za desetine predstavnika i zvaničnika Gruzijskog sna zbog „podrivanja demokratije u Gruziji”.
Nekoliko gruzijskih državljana, među kojim su dva visoka zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova, uvršteno je na spisak sankcionisanih.
„Mislim da je opozicija bila euforična posle izlaznih anketa, ali je posle objavljivanja zvaničnih rezultata pala u depresiju i sada je neodlučna”, kaže politikolog Gija Nodija.
Nakon objave prvih zvaničnih rezultata nisu delovali, već su počeli razgovore o strategiji za pokretanje protesta.
Ovo odlaganje može da ide u korist vladajućoj stranci.
Istog mišljenja je Giorgi Badridze.
„Kad je 2003. godine, tadašnja vlast pokušala da pokrade izbore, proteste su vodile veoma uvažene i energične ličnosti.
„Ovoga puta opozicija nema nijednog istaknutog vođu.
„Nisam siguran koliko dobro naše društvo može da se samoorganizuje niti koliko je sadašnja opozicija sposobna da vodi proteste na delotvoran način”, kaže on.
Postoje i nedoumice oko toga šta može da se postigne protestima.
„Biće protesta”, kaže Nodija.
„Ali ne očekujem da će biti dovoljno veliki da dovedu do bilo kakvih značajnih političkih promena”.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Tinkerbell
prosto
2. zato što nisu ukrajina i ne žele bratoubilački građanski rat koji im nude zapadnaci koji im sad duvaju u jedra pobune, svađe, demonstracije do prolivanja krvi a onda tek kreću da jašu.
3. zato što niko normalan više ne želi u EU
Džambas
A svako gubi bar ponekad, ali nikad Boža zvani Pub
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar