Najmlađa posada Kine uspešno stigla na svemirsku stanicu

Kineska svemirska letelica sa tročlanom posadom, među kojima je prva žena inženjer za letove u svemir u Kini, pristala je na svemirsku stanicu u orbiti posle više od šest sati putovanja.

Stanicu će šest meseci koristiti kao bazu za sprovođenje eksperimenata i istraživanje svemira koje će pomoći Kini da stekne iskustva i saznanja potrebna za njenu eventualnu misiju na Mesec do 2030. godine.

Peking je saopštio da je lansiranje svemirskog broda Šendžoua19 „potpuni uspeh”.

Ovo je bilo jedno od 100 lansiranja koje je Kina planirala za ovu godinu kada sprovodi rekordan broj istraživanja u svemiru pokušavajući da nadmaši rivala, Sjedinjene Države (SAD).

BBC je dobio retku privilegiju da uđe u centar za lansiranje satelita Điućuan u kineskoj provinciji Gansuu, i bili smo malo više od kilometar udaljeni od mesta lansiranja.

Tokom poletanja uz zaglušujuću buku, plamen je kuljao iz rakete nosača obasjavajući pustinju Gobi.

Stotine ljudi su se okupili na ulicama da isprate astronaute, mahali su im i klicali njihova imena.

Posada Šendžoua 19 se na svemirskoj stanici Tjengong srela se sa još tri astronauta u brodu Šendžouu 18, i vratiće se na Zemlju 4. novembra.

Pre samo dve godine, predsednik Si Đinping je izjavio da je „istraživanje ogromnog kosmosa, razvoj svemirske industrije i da Kinu učinimo svemirskom silom naš san”.

Ali neki u Vašingtonu vide ambiciju i brzi napredak Kine kao stvarnu pretnju.

Ranije ove godine, Bil Nelson, director američke Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA), rekao je da su SAD i Kina „utrkuju” ko će se pre vratiti na Mesec, i da strahuje da Peking ima teritorijalne pretenzije na Mesecu.

Takođe je rekao da veruje da je kineski civilni svemirski program takođe i vojni program.

• Šta se desilo kad je stena veličine Londona udarila u Zemlju

• Nasina misija u potrazi za vanzemaljskim životom na Jupiterovom satelitu

• Teorije o poseti vanzemaljaca sve popularnije, utiču i na politiku

‘Snovi koje vode do slave’

Međutim, u „svemirskom” gradu Dungfengu koji je izgrađen kao podrška centru za lansiranje, kineski svemirski program se slavi.

Svako ulično svetlo ukrašeno je državnom zastavom.

Figurice i skulpture astronauta nalik onim u crtanim filmovima krase dečje parkove, a plastične rakete su postavljene u središtu većine kružnih tokova.

Na prilazu glavnom kompleksu istaknut je ogroman plakat sa likom Sija Đinpinga i fotografijom svemirske letelice Šendžoua.

Stotine ljudi su se okupili posle ponoći da mašu zastavama i pozdrave kineske astronaute dok su koračali ka mestu lansiranja.

Duvački orkestar je svirao rodoljubivu pesmu Odu domovini, dok su mala deca, na čijim obraščićima su bile iscrtane kineske zastave, pevala na sav glas.

Bio je to trenutak nacionalnog ponosa.

Komandant ove misije Cai Sjudž je veteran, ali putuje sa novom generacijom astronauta rođenih 1990. godine koji su obučeni u Kini, a među njima je prva žena inženjer za svemirska putovanja u Kini, Vang Haoze.

„Njihova mladalačka energija učinila je da se osećam mlađe i da imam još veće samopouzdanije”, rekao je okupljenim predstavnicima medija uoči poletanja.

„Nadahnuti snovima koji vode do slave, i slavom koja rasplamsava nove snove, uveravamo partiju i narod da ćemo ostati verni našoj misiji i da će joj naša srca i misli biti posvećeni u potpunosti.

„Nastojaćemo da ostvarimo nova dostignuća u kineskom svemirskom programu sa ljudskom posadom”.

Sa njegove leve strane, ozarenog lica stoji Sung Lingdung.

Priseća se da je kao 13-godišnjak gledao jednu od prvih misija na kineske svemirske stanice sa „uzbuđenjem i strahopoštovanjem”.

Odabrao je da postane pilot u nadi da će tako moći da služi njegovoj domovini.

Svo troje astronauta odaju duboki osećaj nacionalnog ponosa, a državni mediji ističu da je ovo do sada „najmlađa kineska posada”.

Poruka je jasna: ovo je nova generacija svemirskih putnika i ulaganje u budućnost zemlje.

Kina je već odabrala sledeću grupu astronauta i oni će se obučavati za potencijalne misije na Mesec, kao i za posadu svemirske stanice.

„Odlučan sam da ne izneverim poverenje koje mi je ukazano”, kaže Sung.

„Nastojaću da ime naše zemlje ponovo zablista u svemiru”.

U poslenje vreme, ime Kine „blistavo sija” u medijskim naslovima o njenom svemirskom programu.

Ranije ove godine, Kina je prvi put uzela uzorke kamenja i tla sa udaljene strane Meseca.

Kina je 2021. godine bezbedno spustila svemirski brod na Mars i pustila njen rover Džužong, i tako postala tek druga zemlja koja je to uspelaa.

Kina takođe ima flotu satelita u svemiru i planira da ih postavi još mnogo.

U avgustu je lansirala prvih 18 od 14.000 satelita u konstelaciji za pružanja satelitskog pristupa internetu, u nadi da će jednog dana biti takmac satelitskoj konstelaciji Starlinku američke privatne kompanije Spejsk iksa (SpaceX) koja se bavi izradom svemirskih letelica i svemirskim letovima.

Direktor Starlinka Ilon Musk priznao je na njegovoj platformi Iksu (X) da je kineski svemirski program daleko napredniji nego što ljudi misle.

Ali drugi u SAD-u izražavaju veliku zabrinutost, jer strahuju da ova tehnologija može de se upotrebi kao oružje.

Šef komande američkih svemirskih snaga, general Stiven Vajting, rekao je na svemirskom simpozijumu u aprilu da i Kina i Rusija mnogo ulažu u svemir „brzinom koja oduzima dah”.

Takođe je rekao da je od 2018. godina Kina utrostručila broj obaveštajnih, nadzornih i izviđačkih satelita koje ima u orbiti, čime je „iznad Tihog okeana izgradila mrežu koja objedinjuje sve domene ratovanja za pronalaženje, praćenje i ciljanje vojnih kapaciteta Sjedinjenih Država i saveznika”.

Nova trka u svemiru

Kinesko istraživanje svemira je „kolektivna misija za čovečanstvo”, kaže Li Jingliang, direktor opšteg tehnološkog biroa Kineske svemirske agencije za letove sa ljudskom posadom, i dodaje da je zabrinutost SAD-a „nepotrebna”.

„Mislim da ovo ne treba nazvati takmičenjem... Kina već dugo podržava ideju miroljubive upotrebe svemira u njenom svemirskom programu sa ljudskom posadom.

„U budućnosti ćemo dalje razvijati međunarodnu saradnju u različitim aspektima svemirske tehnologije sa ljudskom posadom, i sve će se zasnivati na deljenju i saradnji“, dodaje on.

Ali nova trka u svemiru se više ne odnosi samo na odlazak na Mesec, već na to ko će kontrolisati njegove resurse.

Na Mesecu ima minerala, među kojima su retki elementi kao što su gvožđe i titanijum, a takođe i helijum, koji se koriste za sve, od superprovodnika do medicinske opreme.

Procene vrednosti svega toga se veoma razlikuju, od milijardi do kvadriliona.

Dakle, jasno je zašto neki vide Mesec kao mesto da zarade mnogo novca.

Međutim, takođe je važno napomenuti da bi ovo bilo veoma dugoročno ulaganje, a tehnologija potrebna za vađenje ovih resursa na Mesecu i donošenje na Zemlju još nije razvijena, kaže BBC-jeva naučna urednica Rebeka Morel.

Kineski stručnjaci u centru za lansiranje ukazuju na prednosti eksperimenata koji se vrše na njihovoj svemirskoj stanici.

„Proučavamo kosti, mišiće i nervne ćelije i kako na njih utiče beztežinsko stanje.

„Ovim istraživanjem otkrili smo da je osteoporoza koja se javnja na Zemlji zapravo slična gubitku kostiju u svemiru.

„Ako bismo otkrili jedinstvene obrasce u svemiru, mogli bismo da razvijemo specijalne lekove za sprečavanje gubitka kostiju i atrofiju mišića”, kaže Džang Vej iz Kineske akademije nauka.

„Mnogi od ovih eksperimentalnih rezultata mogu da se primene na Zemlji”.

Kina ponekad pokušava da umanji njen napredak.

Na predstavljanju kineske mape puta za ostvaranje njenih ambicija u svemiru, među kojima su izgradnja istraživačke stanice na Mesecu, donošenje uzoraka Venerine atmosfere na Zemlju i slanje više od 30 misija u svemir do sredine ovog veka, Ding Čibjao iz Kineske akademije nauka je rekao da Kina nije napravila veliki broj dostignuća „u poređenju sa razvijenim zemljama”.

Čak i ovde u centru za lansiranje, priznaju da se suočavaju sa „značajnim izazovima” u pokušaju da spuste posadu na Mesec.

„Tehnologija je složena, raspored je gust i mnogo je izazova”, rekao je Lin Sićjang, portparol Kineske svemirske agencije za letove sa ljudskom posadom.

„Nastavićemo da radimo u duhu projekta ‘Dve bombe i jedan satelit’.

„Zadržaćemo samopouzdanje i posvećenost samousavršavanju, nastaviti da radimo zajedno i da idemo napred.

„U bliskoj budućnosti ćemo ostvariti san kineskog naroda o sletanju na Mesec”.

To je možda razlog zašto se čini da predsednik Si daje prioritet svemirskom programu zemlje iako privreda beleži blagi pad.

I mada Kinezi dovode predstavnike stranih medija da svedoče njihovom napretku, primenjuju stroga pravila.

Držali su nas u hotelu koji je udaljen tri sata vožnje od mesta lansiranja, vozili su nas tamo i vratili autobusom, pa je sve ukupno trajalo 12 sati, umesto da su nam dozvolili da na licu mesta provedemo nekoliko sati.

Tokom odlaska u lokalni restoran pratilo nas je obezbeđenje.

U gradu smo primetili i veliku tablu na kojoj je istaknuto strogo upozorenje: „Odavanje tajni je krivično delo. Čast je čuvati tajne. Za odavanje tajni se ide u zatvor. Bićete srećni ako čuvate tajne. Bićte upucani ako odate tajne”.

Kina ništa ne rizikuje u pogledu njene nove tehnologije, jer njeno rivalstvo sa Sjedinjenim Državama više nije samo ovde na Zemlji.

Dve najmoćnije zemlje sveta bi uskoro mogle da imaju pretenzije prema teritoriji prilično udaljenoj od naše planete.

• Zemlja privremeno dobija „drugi Mesec“, kažu naučnici

• Jedanaest svemirskih šetnji koje su ušle u istoriju

• Retrogradni Merkur: Kako ova planeta utiče na nas

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk