Sergej Dobrovolski, trgovac gvožđarijom, vraćao se jednog dana kući u Hersonu u južnoj Ukrajini.
Zakoračio je u dvorište, zapalio cigaretu i popričao sa prvim komšijom.
Čuli su najednom zvuk zujanja drona iznad njihovih glava.
Angela, Sergejeva žena sa kojom je u braku 32 godina, kaže da je videla muža kako trči i baca se u zaklon dok je dron ispuštao granatu.
„Preminuo je pre nego što su stigla ambulantna kola.
„Rečeno mi je da nije imao sreće, pošto mu je komadić šrapnela probio srce“, kaže ona, slomivši se.
Sergej je jedan od 30 civila ubijenih u naglom skoku broja ruskih napada dronovima u Hersonu od 1. jula, rekla je vojna uprava grada za BBC.
Oni su zabeležili više od 5.000 napada dronovima u istom periodu, sa više od 400 ranjenih civila.
Dronovi su promenili ratovanje u Ukrajini - i Kijev i Moskva ih koriste za vojne ciljeve.
Međutim, BBC je čuo izjave očevidaca i video pouzdane dokaze koji ukazuju da Rusija koristi dronove i protiv civila u gradovima na prvoj liniji fronta kao što je Herson.
„Oni mogu da vide koga ubijaju“, kaže Angela.
„Da li oni ovako žele da se bore, prosto gađajući ljude koji samo hodaju ulicom?“, dodaje.
Kad bi se dokazalo da Rusija namerno gađa civile, to bi predstavljalo ratni zločin.
Ruska vojska nije odgovorila na BBC-jeva pitanja o ovim navodima.
Od pokretanja invazije u februaru 2022. godine, Rusija uporno negira da namerno gađa civile.
Dokazi o očiglednim napadima dronom na civile mogu da se vide na mnogim snimcima podeljenim na ukrajinskim i ruskim društvenim mrežama - BBC-jev tim za provere informacija je analizirao šest.
Na svakom od ovih snimaka, gledamo kroz kameru daljinskog operatera dronom dok prati kretanje pešaka ili šofera u civilnoj odeći, često bacajući granate koje ponekad izgledaju kao da ozbiljno ranjavaju ili ubijaju njihove mete.
BBC-jev tim je uspeo da identifikuje kanal na Telegramu koji ima najranije do sada viđene javne kopije pet od šest analiziranih snimaka.
Svi su postavljeni sa podbadanjima i pretnjama upućenim ukrajinskom stanovništvu, među njima i tvrdnjama da su sva vozila legitimni ciljevi i da ljudi treba da smanje kretanje u javnosti na minimum.
Ranjene su vređali, nazivali „svinjama“, a u jednom slučaju, izvrgavali ruglu zato što su žene.
Nalog koji je postavljao neke od ovih video snimaka dronova objavljivao je i snimke pakovanja ili raspakivanja dronova, i druge zapise opreme, zahvaljujući se ljudima na njihovim donacijama.
Vojna uprava Hersona rekla je za BBC da je Rusija promenila tip drona koji koristi da gradski elektronski sistemi više ne mogu da presretnu većinu njih.
„Imate osećaj da vas konstantno love, kao da vas neko non-stop posmatra, i da može da ispusti eksploziv u svakom trenutku.
„To je najgora moguća stvar“, kaže Kristina Sinija, koja radi u centru za humanitarnu pomoć na kilometar od reke Dnjepar.
Da bismo stigli do centra, a da nas ne slede dronovi, jurimo velikom brzinom, zaklanjamo se iza drveća kad se parkiramo i potom utrčavamo unutra.
Na polici iza Kristine, mali uređaj potvrđuje pretnju od spolja, zujeći svaki put kad otkrije dron.
Zujao je svakih nekoliko minuta dok smo bili tamo, često otkrivajući prisustvo najmanje četiri bespilotne letelice.
Trauma je vidljiva na licima stanovnika koje srećemo, koji su se usudili da izađu iz domova samo da bi dopunili zalihe hrane.
Valentina Mikolaivna briše oči.
„U jezivoj smo situaciji. Kad izađemo, trčimo od drveta do drveta, uzimamo zaklon.
„Svaki dan napadaju javni prevoz, bacaju bombe na nas uz pomoć dronova“, priča ona.
Olena Krivčun kaže da ju je zamalo promašio napad drona na njen automobil.
Nekoliko minuta pre nego što je trebalo da se vrati u kola posle posete prijateljici, bomba je pala kroz krov iznad vozačevog sedišta, razorivši jednu stranu vozila, pretvorivši ga u zgužvanu masu metala, plastike i stakla.
„Da sam bila u kolima, poginula bih.
„Da li ličim na pripadnicu vojske, da li moj auto liči na vojno vozilo?“, kaže ona.
Olena je spremačica, a automobil je bio ključan za njen posao i nema novca da ga popravi.
Dodaje da su dronovi strašniji od granatiranja.
„Kad čujemo da je granata ispaljena sa druge strane reke, imamo vremena da reagujemo.
„Sa dronovima nije tako, nekada ih ne čujete. Brzi su, spaze vas i odmah udaraju", kaže ona.
Ben Dusing, koji vodi centar za humanitarnu pomoć, kaže da dronovi šire još veći strah od granatiranja, parališući populaciju.
„Ako vas dron uzme na nišan, istina je da je u tom trenutku verovatno ’kraj igrice’. Nema odbrane od toga“, kaže on.
Poslednjih nekoliko meseci, kaže Aleksandar Tolokonikov, portparol vojne uprave Hersona, ruska vojska je takođe počela da koristi dronove i iz daljine izbacuje mine duž pešačkih, automobilskih i autobuskih ruta.
On kaže da su te eksplozije izazvale „leptir“ mine, male protivpešadijske, koje mogu da slete na zemlju i da se detoniraju kasnije, po kontaktu, prekrivene lišćem da bi bile kamuflirane.
BBC nije uspeo da verifikuje upotrebu dronova za razbacivanje mina po Hersonu.
Olena kaže da će se kako se približava zima, strah od dronova samo pojačavati.
„Kad bude opalo lišće sa drveća, biće još mnogo više žrtava, jer ako ste na ulici, nemate gde da se sakrijete.“
Uspeli smo da lociramo mesto nastanka šest snimaka koje smo analizirali.
Svi su snimljeni na istočnoj strani Hersona, što smo utvrdili identifikovanjem prepoznatljivih obeležja na gradskim ulicama.
U jednom od slučajeva, dron je ispustio eksploziv na dvoje pešaka, ranivši jednog toliko teško da posle nije mogao da hoda.
Bila je to krivina na raskrsnici u obliku slova T, što je ukazivalo na Dnjeparski distrikt ili obližnje predgrađe Antonivke, umesto na gradski centar Hersona.
Kod drugog slučaja smo identifikujući moguću lokaciju, uspeli da uparimo vidljiva obeležja na snimku sa satelitskim snimcima - zgrade i pilone - što nam je pomoglo da potvrdimo gde se u gradu odigrao napad.
U pokušaju da utvrdimo gde su se snimci prvi put jasno pojavili, provukli smo kroz pretraživače nekoliko kadrova iz svakog.
Najraniji rezultat je često bio određeni kanal na Telegramu, na kojem su ti snimci bili nekoliko sati pre ponovnog objavljivanja na sajtovima kao što su Iks ili Redit.
Pronašavši lokaciju svakog napada, uspeli smo da izračunamo vreme nastanka snimka uz pomoć senki i unakrsnih referenci sa zapisima vremenskih uslova da bismo pronašli najverovatniji datum.
Četiri snimka koja smo analizirali, postavljena su na Telegram kanalu dan psole najverovatnijeg nastanka snimka, a u jednom primeru, bio je postavljen istog dana ali osam sati kasnije.
Dodatno izveštavanje: Imodžen Anderson, Anastasija Levčenko i Vladimir Ložko.
Rad na verifikaciji: Ričard Irvajn-Braun
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar