Bilo je svega i svačega, ali tako je to u izbornim kampanjama.
Od prepucavanja ko je u mladosti spremao pomfrit u Mekdonaldsu, preko objavljivanja medicinskih kartona, do konferencija za medije u kamionu gradske čistoće.
Do američkih predsedničkih izbora, označenih kao potencijalno nejneizvesnijih u istoriji, ostalo je samo nekoliko dana, što znači da je vreme da se svedu računi iz kampanje.
Šta smo sve videli iz štabova kandidata republikanaca Donalda Trampa i demokrata Kamale Haris, koje su im bile glavne taktike u trci za Belu kuću, kome su se obraćali i šta su sve obećavali.
„Zanat vođenja izbornih kampanja se nije značajno menjao u poslednjih nekoliko decenija“, kaže Džejkob Najhajzel, profesor političke komunikacije na Univerzitetu Bafalo, u saveznoj državi Indijani, za BBC na srpskom.
„To u praksi znači da kandidati, najbolje što mogu, koriste informacije koje imaju o biračima i šalju im poruke za koje je testiranjem utvrđeno da bi mogle da deluju.“
Međutim, kako kaže, ne postoji jedinstven put do pobede.
„Neizvesne izbore uvek odluči izlaznost birača“, naglašava Donald P. Grin, profesor političkih nauka na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, za BBC na srpskom.
„Demokrate imaju prednost u pogledu širine profila ljudi koji za njih glasaju, ali su Trampove pristalice fanatičnije.“
Izlaznost će posebno biti važna u kolebljivim državama, koje nisu naklonjene isključivo republikancima ili demokratama – Arizoni, Nevadi, Džordžiji, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu – gde bi lako mogao da bude odlučen pobednik.
Na birače iz upravo tih država bio je usmeren najveći deo kampanja.
„Trampova strategija je bila da napada sve što su u aktuelnom mandatu uradili (predsednik Džozef) Bajden i Haris kao njegova potpredsednica“, kaže Grin, koji se posebno bavi političkim kampanjama i američkom politikom.
„Njegova šira poruka je da je svet opasno mesto, a da situacija kod kuće izmiče kontroli zbog slabog vođstva.“
Tramp je u oktobru, na primer, izjavio da „već dugo priča o Trećem svetskom ratu“, a da Amerika ima „nepostojećeg predsednika i potpredsednicu“, koji „ne znaju šta se dešava“.
Gostujući u podkastu Džoa Rogana, jednom od najpopularnijih na svetu, rekao je i da će kad bude izabran, brzo zaustaviti rat Rusije i Ukrajine, čije predsednike „zna veoma dobro“.
„Sastao bih se sa obojicom, znam tačno šta bih im rekao“, naglasio je, ne želeći da otkrije šta tačno, kako njegov plan ne bi propao.
Izraelskom premijeru Benjaminu Netanijahuu je za to vreme poručio da želi da Izrael okonča rat u Gazi do njegovog povratka u Belu kuću, u kojoj je bio od 2016. do 2020. godine.
Najviše se tokom kampanje obraćao manje obrazovnim, belim muškarcima, koji predstavljaju „ključnu demografsku kategoriju republikanaca“, kaže Najhajzel.
I to je u centru svake izborne kampanje, objašnjava – raditi na osiguravanju podrške onih koji čine srž vašeg biračkog tela.
„Tek posle sledi ubeđivanje drugih da pređu na vašu stranu ili pridobijanje delova biračkog tela koje tradicionalno ne učestvuje u izbornim ciklusima.“
O tome se često pričalo i tokom kampanje – da li će Tramp i Haris pribeći strategiji „produbljivanja“ ili „širenja“ podrške.
„Moguće je pobediti visokom izlaznošću osnovnog biračkog tela, ali i putem ubeđivanja drugih da se pridruže vašem taboru“, kaže Najhajzel.
Grin dodaje da su među ključnim Trampovim temama bili imigracija i ekonomija, pre svega nezadovoljstvo građana inflacijom.
Grupi farmera u saveznoj državi Pensilvaniji – jednoj od sedam ključnih – poručio je da „neće još dugo imati farmu“ ako izgubi izbore, kao i da će „cene skočiti u nebo“.
Prethodno je govorio da će Amerika u slučaju pobede Haris upasti u „depresiju kao 1929“, godine jedne od najvećih ekonomskih kriza.
Protivnici su ga zato konstantno optuživali da širi strah i neosnovane pretnje.
„Tramp smatra da javnost više treba da veruje njegovom upravljanju ekonomijom, nego njenom.
„To je takođe jedna od oblasti u kojoj seže izvan sopstvene baze glasača, gde ima podršku dela Latinoamerikanaca i Afroamerikanaca, što slabi njihovu podršku prema Haris“, navodi Grin.
Igrajući na kartu privlačenja radničke klase, često je odgovarao suprotnom taboru.
Na jednom mitingu se pojavio u kamionu za smeće, noseći fluorscentni prsluk, da bi potom pripremao i služio pomfrit u Mekdonaldsu – takođe u Pensilvaniji.
Sve zato što je Haris tokom kampanje rekla da je kao studentkinja radila u Mekdonaldsu, za šta Tramp tvrdi da nije tačno.
Po pitanju imigracije bio je, u najmanju ruku, kontroverzan.
Ukoliko Haris bude izabrana, zemlja će postati „izbeglički kamp“, rekao je u Arizoni, takođe jednoj od sedam ključnih kolebljivih država.
Govorio je o „lošim genima“ migranata, da će „zatvoriti granicu“ i ilegalne ulaske u SAD, a posebnu pažnju izazvala je izjava da ljudi, poreklom sa Haitija, u Ohaju jedu pse.
Slično je prošla i izjava jednog komičara na Trampovom mitingu da je Portoriko „ostrvo smeća”.
Veliki deo kampanje potrošio je na reakcije posle pokušaja atentata.
Posebno je efikasna bila viralna fotografija, napraljena neposredno posle ranjavanja, na kojoj se Tramp vidi sa uzdignutom pesnicom i okrvavljenog lica.
Pol Beins, profesor političkog marketinga na Univerzitetu u Lesteru u Velikoj Britaniji, za BBC na srpskom
Ovo su verovatno najneizvesniji američki izbori koje smo ikada videli.
Ne samo da sva istraživanja pokazuju da Tramp i Haris imaju gotovo identičnu podršku, već je ostalo i veoma malo neodlučnih birača.
Neverovatno, zaista.
Sve simulacije ukazuju na to da će rezultati biti veoma blizu, tako da ko kaže da zna šta će se dogoditi – laže.
Zato i jedni i drugi daju sve od sebe da privuku svaki glas u kolebljivim državama, ovog puta posebno važnim.
Ipak, pojedina istraživanja ukazuju da su Trampovi birači za nijansu posvećeniji glasanju, što bi mogla da bude njegova prednost.
Kada je reč o demokratama, neodlučnih širom zemlje ima verovatno tek oko jedan odsto, ali bi u pojedinim gradovima mogli postojati „džepovi“, gde ih ima oko pet ili šest odsto.
Haris i njena izborna kampanja bi trebalo da se na to koncentrišu.
Da privuku svaki glas koji bi uopšte razmotrio da glasa za demokrate.
Na kraju, pošto je sve tako podeljeno, gotovo da nije pitanje ko će pobediti, već da li će pobednik biti javno prihvaćen.
„Strategija Haris je pre svega bila da se Tramp prikaže kao opasan i odvratan“, kaže Grin.
U nedavnom govoru, koji je njena kampanja predstavila kao „završnu reč“, apelovala je na Amerikance da ispišu novo poglavlje zemlje i „odbace haos i podele koje Tramp donosi“.
Tvrdila je u više navrata da Tramp samo želi „moć bez kontrole“.
„Nestabilan je i opsednut osvetom“, rekla je, a na pitanje da li misli da je Tramp „fašista“, odgovorila: „Da, mislim“.
U međuvremenu je Amerikancima nudila optimističnu viziju zemlje.
Zarekla se da će osigurati da „Amerika, a ne Kina, osvoji trku za 21. vek”, kao i da je potrebno „ojačati globalno liderstvo” SAD.
Veliki deo kampanje i ona je potrošila na ekonomske teme.
Predlaže plan u koji spadaju hipotekarna pomoć za prve kupce domova, poreski kredit za roditelje novorođenih beba i zabrana podizanja cena u prodavnicama, kao pomoć u borbi protiv inflacije.
Želi „ekonomiju prilika u kojoj će svako dobiti šansu da se takmiči i uspe”.
„Demokrate bolje stoje među obrazovanijim belcima iz urbanih ili prigradskih sredina, kao i među manjinskim grupama i ženama“, kaže Najhajzel.
Grin smatra da je borba za pravo na abortus njena najveća prednost, kao i da je „mnogo privlačnija ženama i mladima“.
Kako je kampanja odmicala, postepeno je pravila sve veći otklon od Bajdenovog mandata, koji se u julu povukao iz trke, pod pritiskom javnosti zbog godina i mentalne snage.
„Moj mandat će biti drugačiji, jer su izazovi sa kojima se suočavamo drugačiji“, navela je.
Ali to nije lako.
Kako reći da se odmičeš od Bajdena, a da pritom ne kritikuješ njegovu administraciju – čiji je ona bila deo - kaže BBC novinar Ros Atkins u analizi.
U više navrata je igrala i na slabosti protivnika.
Bela kuća je, na primer, objavila medicinski izveštaj u kom se zaključuje da 60-godišnja Haris ima „fizičku i mentalnu snagu neophodnu da ispuni dužnost predsednice SAD“.
Jedini zdravstveni problem koji ima je sa sezonskim alergijama, istakli su, aludirajući na sumnje da li 78-godišnji Tramp može da izgura još jedan petogodišnji mandat.
Pokušavala je i da pridobije konzervativni deo birača, poput pripadnika Mormonske crkve, tradicionalno naklonjenih republikancima.
Radničkoj klasi pokušala je da se približi pričom o radu u Mekdonaldsu, za razliku od Trampa kojem su „uručeni milioni na srebrnoj tacni“.
Na kraju je čak dala intervju konzervativnom Foks njuzu, koji je godinama uz Trampa, gde je takođe istakla da njen boravak u Beloj kući „neće biti nastavak“ Bajdenovog.
Kako joj je podrška u istraživanjima javnog mnjenja padala i rasla, tako su joj u pomoć pristizali bivši predsednici iz tabora demokrata.
Pre svega Barak Obama i njegova supruga Mišel, ne bi li privukli mlade i Afroamerikance, ali i Bil Klinton, koji stoji znatno bolje na njegovom jugu.
„Ne trebaju nam još četiri godine arogancije, nesporazuma i podela“, rekao je Obama.
„Mogu da razumem da se ljudi osećaju frustrirano, ali ne mogu da razumem zašto bi neko pomislio da će Tramp popraviti stvari, Pensilvanijo. To ne razumem.“
Da, opet Pensilvanija, kao jedno od ključnih izbornih bojišta.
CNN je u međuvremenu pisao da u taboru demokrata postoje neslaganja kome se obraćati - umerenim republikancima, koji Trampa vide kao više radikalnog, ili muškim glasačima, među kojima Haris ima najmanju podršku.
Jer deo javnosti na izbore i dalje gleda kao na trku muškarca i žene.
Haris je na to odgovorila rečima: „Slušajte, kandidujem se jer verujem da sam najbolja osoba koja može da radi taj posao za sve Amerikance, bez obzira na rasu i pol“.
I dok je Obama kritikovao pojedine muškarce zbog protivljenja ideji žene predsednice, glumac Ed O'Nil je bio direktniji: „Budite muškarci: Glasajte za ženu.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar