Nekoliko minuta pre nedeljne službe u reformisanoj baptističkoj crkvi Grejs u Eldžinu, gradu od oko 2.000 stanovnika u američkoj južnoj državi Oklahomi, pojavljuje se pastor Dasti Divers (36), besprekorno odeven i širokog osmeha.
Pozdravlja grupu od oko 100 vernika njegove parohije, uglavnom bele porodice sa više dece.
U predvorju crkve nalaze se brošure sa crtežom nečega što izgleda kao beživotna beba.
„Dok čitate ove redove, troje dece je nepravedno pogubljeno u utrobama njihovih majki u Sjedinjenim Državama (SAD)”, piše na crtežu, čime se aludira na abortus kao „Holokaust” našeg vremena.
Abortus, zajedno sa ekonomijom i imigracijom, jedno je od glavnih tema predstojećih predsedničkih izbora 5. novembra.
Ove brošure su jasan znak koliko najkonzervativniji desničarski protestantski glasači u SAD-u povezuju politiku i religiju u pogledu izbora novog predsednika.
Ovog vrelog letnjeg dana, kada jenjavaju obilne kiše, služba počinje u 10:45, a sveštenik svira gitaru i peva sa vernicima u ovoj jednostavnoj, skromnoj crkvi, belih, neoslikanih zidova.
Divers, senator rođen u Eldžinu koji ima šestoro dece i magistrirao je veronauku i promet nekretnina, propovedi drži nedeljom, a ponedeljkom predlaže zakone u Parlamentu Oklahome.
U Oklahomi je uobičajeno da političari imaju neku funkciju u njihovim lokalnim crkvama ili da neguju jake veze sa njima.
Ovakve istovremene dvostruke funkcije u politici i religijskim zajednicama su posebno česte u takozvanom Biblijskom pojasu SAD-a, kojem pripada Eldžin.
To je ogromna teritorija koja obuhvata najmanje devet pretežno protestantskih i republikanskih država u kojima je na poslednjim predsedničkim izborima pobedio bivši predsednik Donald Tramp (osim u državi Džordžiji).
Biblijski pojas, koji obuhvata uglavnom južni deo SAD-a, epicentar je uspona političkog uticaja konzervativnih protestantskih poglavara.
A u srcu pojasa nalazi se Oklahoma, duboko religiozna država u kojoj republikanci čine više od 80 odsto članova državnog Parlamenta.
Pitanje Boga i zemlje ima velikog uticaja u politici Oklahome jer konzervativni hrišćani osećaju da liberalna levica ugrožava njihov tradicionalni način života.
„Kako Vam se svidela služba?”, pita me Divers ne bi li otkrio moje versko opredeljnje.
Posle dugog razgovora, on mi kaže da je njegova kratkoročna politička agenda zabrana abortusa, uklanjanje pornografije i ukidanje naplate poreza na prihod i imovinu.
Ali dugoročno, Diversov cilj je mnogo ambiciozniji - pretvoriti SAD u hrišćansku zemlju.
A glavna strategija za izvršenje ove misije je zauzimanje političkih pozicija do najviših nivoa.
„Da li želite da Belu kuću pretvorite u carstvo Božje?”, pitam ga.
„Sve na Zemlji je carstvo Božje“, odgovara on.
„Moramo da promenimo strukture moći”, objašnjava republikanski senator.
Divers čak ne misli da Tramp u potpunosti zastupa njegova uverenja kao što misle drugi pastori u Biblijskom pojasu.
„Tramp vuče Republikansku stranku ulevo”, tvrdi on.
Diversov kolega Aron Hofman, 37-godišnji otac pet ćerki koji se trenutno sprema da bude pastor nove baptističke crkve u Oklahomi, veruje da je besmisleno razdvajati crkvu od države.
„Ne postoji način da se hrišćanstvo odvoji od politike”, kaže mi sa suzama u očima jer su „Amerikanci zaboravili Hrista”.
Da li ovaj kulturni rat utiče na svakodnevni život običnih ljudi?
Odgovor je da.
Samo ove godine, u najmanje tri države Biblijskog pojasa donete su
verski obojene političke odluke.
U Luizijani je svim školama naređeno da se u učionicama postave Deset Božjih zapovesti, dok je Vrhovni sud Alabame doneo odluku da su zamrznuti embrioni „bebe”, zbog čega su neke klinike za vantelesnu oplodnju privremeno zatvorene.
A u Oklahomi, najviši zvaničnik za obrazovanje Rajan Volters dospeo je na naslovne strane kada je u junu izdao direktivu da je učenje Biblije obavezno u državnim školama, što je izazvalo žučnu raspravu.
S obzirom da je Oklahoma jedna od država koja se suočava sa najvećim nedostatkom nastavnog kadra u SAD-u, mnogi nastavnici se protive ovoj odluci tvrdeći da krši pravo na verske slobode.
„Moramo odvojiti crkvu od države”, kaže Suzi Stivenson, 44-godišnja protestantkinja i bivša učiteljica u osnovnoj školi.
Ona kritikuje Voltersa, republikanca i hrišćanina koji je u maju 2023. godine sindikat prosvetnih radnika Oklahome nazvao „terorističkom organizacijom”.
Volters, koji je na tu funkciju izabran glasanjem, odbio je intervju za BBC.
Ova odluka je takođe uznemirila i mnoge roditelje, među kojima je Erika Rajt, osnivačica Koalicije seoskih škola u Oklahomi.
„Umesto nametanja Biblije, trebalo bi da budu zabrinuti zbog siromaštva u školama”.
Rajt, hrišćanka i republikanka iz Oklahome, mi kaže da škole u državi nemaju dovoljno sredstava i da neka deca u seoskim područjima ne jedu hranljive namirnice kod kuće.
Dok putujemo kroz grad Nobl, južno od Oklahoma Sitija, vidimo da neki ljudi žive u kamp-kućicama.
„Nema novca čak ni za kupovinu Biblija”, kaže ona.
U Oklahomi je oko 15 odsto stanovništva siromašno, ali je u nekim delovima države ovaj procenat mnogo veći.
Usred ovog kulturnog rata, Semjuel Peri, profesor na Univerzitetu Oklahome koji je objavio nekoliko knjiga o politici i religiji, veruje da je direktiva deo šire agende.
Veruje da ovu agendu sprovode ekstremni poglavari i da ona sledi načela hrišćanskog nacionalizma, ideologije koja promoviše fuziju američkog građanskog života i konzervativne anglo-protestantske etno-kulture.
„Širenje hrišćanskog nacionalizma predstavlja pretnju američkoj demokratiji”, kaže on.
Osnivanjem malih crkava u najsiromašnijim zajednicama, pastori u Biblijskom pojasu stiču veliki uticaj među vernicima, a mnogi ga koriste da vernike usmeravaju ka konzervativnijem krilu Republikanske stranke.
A poslednjih godina, tim pastorima je Tramp postao najbolje sredstvo za širenje uticaja.
Džekson Lamajer, pastor u Oklahomi, je verni pristalica Trampa.
„Trampa je Bog poslao da upravlja ovom zemljom”, kaže Lamajer, koji je osnivač grupe Pastors4Trump (Pastori za Trampa).
Njegov cilj je da „mobiliše evangelističke glasače” da podrže Trampa na sledećim izborima.
Lamajer kaže da je to što je bivši predsednik preživeo pokušaj ubistva na političkom skupu sredinom jula „božansko čudo”.
„Bili smo na korak od građanskog rata u našoj zemlji”, kaže bivši kandidat za Senat u telefonskom razgovoru iz grada Talse u Oklahomi.
Protestantski pastor i politički aktivista odbija da bude označen kao hrišćanski nacionalista.
„To je samo etiketa koju nam je nalepila štampa da nas prikaže kao pretnju demokratiji”, kaže on.
„To nije istina”.
Tako se ne izjašnjava ni pastor Pol Bler, koji vodi baptističku crkvu Fervju u Edmondu, predgrađu Oklahoma Sitija.
„Da li sam hrišćanin? Da. Da li sam li nacionalista? Da”, kaže mi u njegovoj crkvi.
„Ali to ne znači da sam hrišćanski nacionalista kako žele da me etiketiraju.
„Biti hrišćanski nacionalista je postalo uvredljivo”, kaže on.
Dok sedi za njegovim stolom, pastor i bivši kandidat za Gornji dom Parlamenta Oklahome pokazuje mi fotografije iz vremena kada se profesionalno bavio američkim fudbalom i bio ofanzivac kluba Čikago bersa kasnih 1980-ih.
Danas je Bler zadužen za kampove u kojima se pastori obučavaju da promovišu njihovu versku agendu u politici.
U ovim kampovima pastori proučavaju teme kao što su hrišćanski uticaj na vlasti i odbrana slobode građana, kaže Bler.
„Obuka je osmišljena tako da pastori misle biblijski u svim oblastima života”, kaže on.
On je član lokalne grupe protestantskih poglavara kojih ima svuda u SAD-u koji sebe nazivaju „rodoljubivi pastori”.
Kao i mnogi od njih, Bler smatra da bi SAD trebalo da se vrate vrednostima koje su vladale u vreme osnovanja potpisivanjem Deklaracije o nezavisnosti 1776. godine.
„Istorijski gledano, hrišćani su uvek uticali na vlast”, kaže on.
Bler smatra da je Tramp bio legitimni pobednik izbora 2020. i da su ljudi koji su u zatvoru zbog upada na Kapitol u januaru 2021. godine „politički zatvorenici”.
Sada se nada da će Tramp, koji je na prethodnim predsedničkim izborima u Oklahomi dobio 65 odsto glasova (jedna od najubedljivih pobeda u SAD-u), po drugi put postati predsednik Sjedinjenih Država 5 novembra.
Iste nade gaje i konzervativne protestantske političke vođe u Biblijskom pojasu čija je „božanska misija” da šire njihova verovanja koristeći političku moć.
A oličenje te političke borbe nekako su postali Tramp i njegov potpredsednički kandidat Džej Di Vens.
Trampove pristalice su, između ostalog, zahvalne bivšem predsedniku što je za vreme njegovog mandata imenovao trojicu sudija Vrhovnog suda i tako obezbedio konzervativnu većinu u najvišem pravosudnom telu SAD-a za nekoliko decenija.
Zahvaljujući toj konzervativnoj većini, Vrhovni sud je 2022. godine poništio presudu kojom je gotovo pola veka bilo zajamčeno pravo na abortus u celoj zemlji, i sada odluku o zabrani abortusa donosi svaka država pojedinačno.
Države Biblijskoj pojasa kao što su Oklahoma i Arkanzas imaju veoma stroge zakone o abortusu - može da se izvrši jedino ako je život majke u opasnosti.
Međutim, kritičari kažu da je lekarima veoma teško da pravno dokažu da pacijent ispunjava uslove za takav izuzetak.
Abortus je jedno od važnih pitanja na ovim izborima, jer najkonzervativnije krilo Republikanske stranke, koje je najmoćnije u Biblijskom pojasu, želi potpunu zabranu abortusa, i veruju da bi to moglo da se ostvari ako se Tramp vrati na vlast.
Iako možda neki nisu u potpunosti saglasni sa svim stavovima Trampa i mnogi ga vide kao njujorškog hedonistu koji ne gaji duboke verske vrednosti, on je, tokom njegovog predsedničkog mandata, vrata Bele kuće otvorio poznatim konzervativnim protestantskim poglavarima i dalje sa evangelističkim pastorima učestvuje na velikim događajima.
Tokom njegovog mandata, Tramp je potpisao ukaz o stvaranju nove vladine kancelarije za verske inicijative i mogućnosti.
„Vera je moćnija od vlasti, a ništa nije moćnije od Boga”, rekao je prilikom potpisivanja ovog dokumenta.
Kada je Tramp izgubio izbore 2020. godine, takozvani „rodoljubivi pastori” ili „pastori MAGA (Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom)” izjavili su da su izbori pokradeni.
Mnogi su se pridružili novoosnovanom ekstremno desničarskom pokretu ReAvaken America Tour, čiji suosnivač je poslovni čovek iz Oklahome Klej Klark.
Pokret i danas organizuje događaje na kojima se okupljaju evangelisti, zagovornici oružja, ljudi koji se protive imigrantima, LGBTK+ i komunistima, i svi koji podržavaju Trampovu retoriku.
Mnogi kažu da su Božji vojnici koji vode duhovni rat protiv levice.
Neke od ideja koje promoviše pokret sadržane su u Projektu 2025, kontroverznoj inicijativi bivših Trampovih savetnika čiji cilj je reforma savezne vlade i ključnih aspekata američkog života.
Iako se Tramp ogradio od projekta, mnogi veruju da će uticajne konzervativne i verske grupe koje stoje iza ove inicijative pokušati da mu nametnu tu agendu ako se republikanci vrate u Belu kuću.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar